Priština, 5. april 2018
Poštovani domaćini, dakle Naime, Labinotu,
Norveški ambasadoru, hvala vam što ste nam se pridružili,
Poštovani predsedniče g.Thaqi,
Poštovani g. Kurti
Aambasadoru Delavie,
Ne želim nikog da odvajam, hvala svim ašto ste zajedno. Tema je značajna i težina ova teme je sada već poznata, bez želje da se bude gost koji nije dobar, nismo imali potrebe za svim detaljima Labinota, jer smo mi dali u pisanoj formi, uštedeli bi nam minimum pet minuta, ali ipak nije to loša kritika, ali mislim da je ovo samo misao za budućnost, mnogo nas ljudi ima i imamo zadatke koje moramo nastaviti upravo povodom njih zašto smo se danas okupili ovde, ali dozvolite mi da se obratim prvo porodicama iz Rrezalla.
Danas je godišnjica masakra u Rrezalima, danas se sečamo 98 ljudi, tokom cele ove protekle nedelje je bio po neki masakr, ili u Kruši, ili u Celini ili u Pastaselu ili nečiji. Zašto navodim to? Ne zato što mislim da neko ovde ne zna ovu činjenicu, ali nemojte zaboravite da je Kosovo došlo dovde preko veoma velike boli, i Kosovo je ono koje je prevazišlo sebe kako bi dalo epilog jednoj situaciji, dakle nije jedan incident, jedan dan, jedan akt, nego su rane koje su u srcu, u umu i puna ljudska osećanja.
I na Kosovu su, kosovske institucije uradile sve testove da su u stanju da prevaziđu sve, da krenu napred. Zatim, ono što je nedostajalo u ovom procesu, evo prošle su već dve decenije a da se ne završava dijalog Kosovo-Srbija nije Kosovo odsustvovalo, u to sam siguran, ko je odsustvovao u ovom slučaju? U ovom slučaju su odsustvovali oni koji su donosioci odluka. Prema mom uverenju velika energija Vašingtona da zaustavi rat koji je postojao, je prebačena, delegirana Evropljanima. Onako kako su evropljani, spori, a neko vreme i podeljeni, oni se sporo bave ovim procesom. Prošlo je već dve decenije, nije završen dijalog Kosovo – Srbija , besmisleno je, dakle to je nešto veoma iznenađujuće, što je moglo da se desi , i a ako mi ne kažemo otvoreno da je za Kosovo neprihvatljivo ovo stanje i ako ne kažemo Evropljanima da ako su sposobni , završićemo, a ako nisu sposobni kažite , jer mi hodamo našim putem, ili ćemo pozvati onoga ko je sposoban da nam pomogne .
Moramo dugo da nastavimo na ovaj način. Kosovo treba da bude vrlo sposobno, da im kaže u čemu je problem, jer su prošle več dve decenije, na Balkanu, u Evropi a poslovi ostali ovako kakvi jesu, i po mom ubeđenju ne bi trebali da se stidimo, niti da se brinemo nego treba da im vrlo otvoreno kažemo, ako nemate kapaciteta tražite pomoć. Dakle, ako zvanični Brisel nema kapaciteta da zatvori ovu temu, neka zatraži pomoć, ili ako još uvek ne želi da traži pomoć, neka nama kaže šta da radimo, i mi ćemo ići našim pravcem. Kao što smo znali ranije u prošlosti da idemo, išli smo našim poslovima. Ja za ovoliko meseci koliko sam u vladi, vidim, dakle osećam, da se ne poklapa energija Brisela, sa pitanjem koje je ostalo otvoreno između Kosova i Srbije, i treba nešto da se promeni u ovoj matematici Što se tiče sporazuma koji su se dogodili, neki od njih su sprovedeni, i bilo je nekih realnih rezultata, neko drugi zaostaju, kao što je Sporazum o energetici. Ovde se vidi slabost zvaničnog Brisela. Na primer, zvanični Bris
l dozvoljava da se urade mnoge nezakonite radnje u energetici, na severu, oko Kosova, u investicijama, u prenosu, sve ove stvari, i nema moč da kaže Beogradu da nema pravo da izvrši neku takvu radnju. Gubimo vreme, delujemo, radimo, na kraju moramo da idemo i uzmemo novac iz budžeta, kako se izbegla dalja degradacija situacije.
Sada sam tražio od EU –e 4 miliona, kako bi preživeli situaciju za još neko vreme, dakle ovo je stav koji smo rekli i uveren sam da ako stvari ne iznesemo na sto, zakasnićemo. Nečija nespremnost da preuzme ulogu, ne znači da zaustavlja Kosovo. Bilo je i drugih faza, kada donosioci odluka nisu imali ovu spremnost, ali je Kosovo išlo svojim putem i ne treba da mislimo da ćemo ih sačekati , kada imaju vremena. Veoma je velika greška da se tako razmišlja. Završićemo neke teme pa ćemo doći kod vas, a najbolje bi bilo da uđemo u ovu temu da je završimo, jer teško ide. Ide teško. Mnoge operativne poteškoće se istražuju i unutrašnje. Finali su odnos koji imaju dve države koje priznaju jedna drugu. Ako pokušamo da radimo sa mnogo kreativnosti tada ćemo postati ponovo konfuzni, samo što ćemo rešiti jedan deo problema a problem će i dalje ostati na nama .
Finale je jedno, je uzajamno priznavanje, treba da se desi. Ko ima hrabrosti da pomogne, neka pomogne, ili moć, ili ima neki instrument. Ko nema mora da kaže Kosovu idi svojim putem. Kada kažeš Kosovu idi svojim putem, onda Albanci na Balkanu, moraju sebe da zapitaju , da li možemo da idemo ovako kao što jesmo ili šta da radimo. Dakle, trebalo bi da dođe neko jednog dana i da nam kaže , odlučujte za sebe, to je realnost, koju ćemo razumeti. Dakle prošle su dve decenije, 20 godina u Evropi i kažu nam nastavljamo dijalog do kada? Ovo je realnost. Mislim da je izlazak na dijalog, institucionalno političko jedinstvo, dakle izlaz za Kosovo, treba da postoji dijalog, ali mora da postoji institucionalno političko jedinstvo, u ovom slučaju mislim da bi bilo bolje da svi politički lideri budu deo dijaloga.
Hvala vam!
Last modified: 5 Prill, 2018