Intervju premijera Kurti sa hrvatskim listom “Večernji List”
Razgovarao: Hassan Haidar Diab
U ekskluzivnom razgovoru za “Večernji List”, premijer Kosova, Albin Kurti, govorio je o opštoj situaciji na Kosovu, te izrazio zabrinutost zbog čega Srbija trenutno troši više na vojsku nego ostalih pet država Zapadnog Balkana zajedno. On je optužio Aleksandra Vučića da želi bosnizaciju Kosova u obliku autonomnog srpskog entiteta, kako bi od Kosova napravio nefunkcionalnu državu. Između ostalog rekao je kako se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Ruska Federacija u kojoj Republiku Srpsku u Bosni pokušava pretvoriti u Belorusiju, a Crnu Goru u Ukrajinu.
Kako ocenjujete posetu premijera Hrvatske, Andrej Plenkovića, Kosovu, i koje su bile glavne teme vaših razgovora ?
Poseta predsednika Vlade Republike Hrvatske i mog prijatelja Andreja Plenkovića je od posebnog značaja. Poseta je potvrdila bliskost i tradicionalno dobre odnose dva naroda i dve republike.
Razgovarali smo o mogućnostima i potencijalima koje dve vlade imaju za bilateralnu saradnju, koja će omogućiti brži oporavak od krize uzrokovane pandemijom COVID-19, uključujući povećanje ulaganja, ekonomije i trgovine.
Razgovarali smo o stvaranju boljih mostova za naša dva naroda, kao i sa našom dijasporom u Hrvatskoj i hrvatskim građanima na Kosovu.
Glavna tema bili su konkretni koraci ka unapređenju sprovođenja dvanaest ranije postignutih sporazuma između dve zemlje, o obrazovanju, nauci, kulturi i ekonomiji, kao i još sedam drugih sporazuma, čija se finalizacija očekuje uskoro.
Koliko je važna podrška Hrvatske Kosovu?
Naše dve zemlje, ne samo da su geografski bliske, već i bolje nego ikad razumemo jedni druge i regiju, jer imamo i zajedničku prošlost.
Hrvatska je priznala Kosovo mesec dana nakon proglašenja nezavisnosti, tačno 19. marta 2008. godine.
Duboko smo zahvalni Republici Hrvatskoj na odličnoj saradnji i kontinuiranoj podršci Republici Kosovo u svim fazama izgradnje države.
Jedan od naših ciljeva je stvaranje povoljnog okruženja za privlačenje kompanija i potencijalnih investitora, u cilju stvaranja održive ekonomije.
Naša populacija je mlada i ima veliki potencijal. Naši trgovinski odnosi su dobri, ali možemo ih još više razvijati.
Premijer Plenković došao je na posetu zajedno sa čelnicima moćnih korporacija u Hrvatskoj koje vode u oblasti energetike, telekomunikacija, ali i Privredne komore.
Stoga smo na ekonomskom planu uvereni da možemo zajednički raditi, otkrivati oblasti saradnje, poput poslovnih foruma, zatim razmenjivati iskustva u oblasti zaštite potrošača, antidampinških i drugih tržišnih instrumenata.
Cilj Kosova je jasan. Zalažemo se za ulazak u NATO i Evropsku uniju, pa nam je Hrvatska odličan primer i uzor.
Čvrsto vjerujemo da se iz hrvatskog iskustva može mnogo naučiti i naše institucije su u stalnom i bliskom kontaktu po tom pitanju.
Pozdravljamo povećanje broja hrvatskih oružanih snaga u misiji NATO-a na Kosovu, KFOR. Takvo zalaganje za mir i stabilnost u regionu je itekako dobrodošlo, posebno kada dolazi iz zemlje sa kojom imamo odlične odnose.
Veoma cenimo podršku koju je Kosovo dobilo od Hrvatske, u smislu članstva u međunarodnim odbrambenim organizacijama.
Dok Kosovo sada prednjači na Zapadnom Balkanu sa najvećim prosečnim brojem vakcinisanih građana, 64 odsto, koji su primili najmanje jednu dozu i preko 56 odsto sa dve doze, ne zaboravljamo istovremeno podršku hrvatske države u vreme kada nam je nedostajalo vakcina. Stoga izražavam iskrenu zahvalnost na donaciji vakcina iz Republike Hrvatske.
Odlučnost premijera i institucija vaše zemlje da našim sunarodnicima nakon tragične nesreće, u blizini grada Slavonskog Broda, pruže svu potrebnu brigu, pokazali su najviše vrednosti hrvatskog naroda.
Solidarnost sa našom tragedijom i pružena pomoć i medicinska nega našim povređenim sunarodnicima ostaju u nezaboravni u sećanju.
Vlada Republike Kosovo nastaviće održavati prijateljstvo i odlične odnose sa prijateljskom državom Hrvatskom.
Da li ste sa premijerom Plenkovićem otvorili temu kontinuiranog povećanja tenzija od strane Srbije, prema Kosovu?
Da. Razgovarali smo o razvoju situacije u regionu. I Hrvatska i Kosovo su posvećene trajnom miru, dugoročnoj stabilnosti i regionalnoj bezbednosti. Ocenili smo da je porast tenzija od strane Srbije posledica nedostatka demokratije i nesuočavanja sa svojom prošlošću. Ova dva unutrašnja defekta se izvoze u region kao destabilizujući efekti.
Nedavno ste imali lokalne izbore. Vaša stranka je izgubila velike gradove poput Prištine i Prizrena. Koliko ste zadovoljni izbornim rezultatima?
Očekivali smo da ćemo imati bolji rezultat, tako da rezultati nisu zadovoljavajući. Sada radimo neku vrstu interne analize strukturalnih i organizacionih nedostataka, koji su svakako uzrok nezadovoljavajućeg rezultata.
S druge strane, postoji činjenica da je postojala neka vrsta ujedinjenja, velika koordinacija svih ostalih protiv pokreta Samoopredeljenje. Verujem da su nam ova dva faktora odredila loš rezultat. Ali, tamo gde smo u opoziciji gradićemo dobru i jaku opoziciju, a tamo gde smo na vlasti napravićemo dobru i efikasnu vlast.
Prvo ste uveli carinsku taksu na uvoz robe iz Srbije, a zatim je vaša Vlada izdala novu uredbu o registraciji vozila koja ulaze na Kosovo iz Srbije, što je izazvalo proteste i nove blokade puteva na severu Kosova, a pored toga i proces dijaloga sa Srbijom ponovo je obustavljen. Predstavnik EU-a za spoljnu politiku, Josep Borrell, kritikovao je akcije specijalnih snaga kosovske policije u cilju sprečavanja kriminala na Severu Kosova. Kako gledate na te kritike?
Policijska akcija na severu Kosova nije bila usmerena protiv bilo koje nacionalnosti ili zajednice koja živi na Kosovu. Bila je usmerena protiv kriminalaca koji su identifikovani kao šverceri ilegalne robe na teritoriji Republike Kosovo. Zločinci se ne dele na etničke grupe, dele se prema krivičnim delima. Etnička pripadnost ih ne čini ni metama ni imunima. Ništa ne može služiti kao štit od zločina i niko ne može biti iznad zakona. Uspostavljanje reda i zakona je u najboljem interesu građana Kosova, bez razlike. Za osam meseci na vlasti uspeli smo da se izborimo sa kriminalom i korupcijom kao nijedna druga vlast. Imali smo 446 policijskih akcija, izvršili 793 racije i uništili 40 kriminalnih grupa.
Da li ste strahovali od izbijanja ratnih sukoba između Kosova i Srbije nakon policijske akcije, kada su Aleksandar Vučić i srpski ministar odbrane došli na granicu sa Kosovom, zajedno sa ruskim ambasadorom u Srbiji i atašeom za odbranu Ruske Federacije u Beogradu , dok je u isto vreme nad Kosovom leteo MIG-29, kao i helikopteri i oklopna vozila?
Kada su se ministar odbrane Srbije zajedno sa ruskim ambasadorom u Beogradu pojavili na graničnom prelazu Jarinje, pregledali su skup srpskih vojnih snaga na kojem je bilo i oklopnih vozila, a iznad njih su podigli vojni avion MiG-29 koji su dobili od Ruske Federacije, naravno tenzije su jako porasle, ali ne zbog nas. Hteli su nas zastrašiti, zapretiti, ali nismo odustajali i na kraju se sve završilo u Briselu i danas sam srećan što imamo meru reciprociteta na registarskim tablicama. Dakle, smatramo se nezavisnim, Srbija nas ne priznaje, ali ne može da traži od nas da ne priznajemo sebe. Želimo da uopšte nema barijera, ali sve dok Srbija insistira na njima, moramo da odgovaramo po zakonu.
U nekoliko ste navrata rekli da ste sigurni da predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi da izazove međunarodni sukob. Zašto tako mislite i koji su vaši argumenti? Vidite li ga kao faktora destabilizacije na Balkanu ?
Kosovo je nezavisna i suverena država, sa teritorijalnim integritetom, sa mnogo problema. Ali Kosovo nije problem, Kosovo ima problem, a problem Kosova je i Srbija. U Srbiji nema pluralizma. Imate jednu stranku. Ta stranka je i država. Ta država je i crkva. Ta crkva je i stranka. Tu nema pluralizma, oni izborima glume demokratiju. Srbija je u poslednje vreme uveliko povećala svoju vojnu potrošnju. Srbija trenutno troši više na vojsku nego ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana zajedno. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija zajedno ne troše koliko Srbija sama. Ona to ne radi zbog Mađarske i Rumunije i ova militarizacija Srbije je za nas veoma zabrinjavajuća, moj utisak je da Srbija sve više liči na Nemačku između dva svetska rata nakon završetka Vajmarske republike. U prvoj deceniji ovog veka u Srbiji smo imali srpsku verziju Vajmarske republike, koja je počela ubistvom bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića, završena bivšim predsednikom Borisom Tadićem, a od tada imamo period u kome Srbija liči na Nemačku između dva svetska rata, ali nakon završetka Vajmarske republike u kom slučaju je militarizacija glavni državni i institucionalni podsticaj.
Koliko je tačno da ljude na barikadama na Kosovu, koji blokiraju i puteve i granične prelaze, Srbija plaća po nalogu Aleksandra Vučića?
Prema informacijama koje su nam dale naše bezbednosne institucije, neki od njih čak imaju i dosije o kriminalnim aktivnostima u prošlosti, imaju ekstremne poglede na politiku i svet. Neki od njih su čak učestvovali u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori pre pet godina.
Verujete li da, nakon svega, Kosovo i Srbija mogu uskoro postići bilo kakav dogovor o normalizaciji odnosa dve zemlje? Koju ulogu bi pritom trebali imati EU i SAD?
Ne mogu da predvidim kada će se to desiti, ali ako uzmemo u obzir da će mandat američkog predsednika Joe Bidena, mandat potpredsednika Evropske komisije Borrella i moj mandat biti približno Istog trajanja, očekuje se da će u okviru ovih mandata, koji su u ovom trenutku manje-više isti, biti zaključen sveobuhvatan sporazum sa Srbijom. Dakle, mi imamo volju i interes, zavisi da li je Srbija spremna. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je takva da mnogo više zavisi od spremnosti Srbije da promeni svoj pristup i sebe.
Vodimo razgovore o budućem dijalogu sa Srbijom, o narednom poglavlju dijaloga. Nedostaje napredak i to nije počelo sa nama, mnogo ranije je nedostajalo napretka, ali smo ukazali da veliki deo njegovog nedostatka dolazi zbog pogrešnih pristupa. Dakle, potpisani su štetni sporazumi za Kosovo, koje ni Ustavni sud, kakav je bio, nije mogao da proguta. U tom smislu, potrebno nam je novo poglavlje, potreban nam je novi pristup, a za nas ovo treba da bude principijelno, gde su građani dobitnici sa recipročnim priznanjem u centru. U poslednje vreme je došlo do tektonskog pomeranja na bolje, dok se u poslednjoj deceniji smatralo da Kosovo čini ustupke jer na kraju dobija priznanje od Srbije.
Dakle, dijalog i priznanje su stavljeni u dijahronijski odnos, postavljeni su u vremenu, gde bi priznanje došlo na kraju, a Srbija je taj kraj gurnula u nedogled. Sada imamo prelazak sa vremenske kontekstualizacije na, recimo, prostornu kontekstualizaciju, gde je uzajamno priznanje srž sporazuma i to govore svi prijatelji i partneri Republike Kosovo, naše nezavisne države. Dakle, sporazum neće biti samo uzajamno priznanje, već nema sporazuma bez međusobnog priznavanja u fokusu. Dakle, ne na kraju, u vremenskom smislu, već u fokusu, u prostoru koji sporazum treba da obuhvati. Jedna od tema na koju smo spremni da se odmah angažujemo kako bi je rešili što pre jeste ona o nestalima, budući da je tu briga porodica da li će pronaći svoje najmilije, veća od tuge.
Često se govori kako je jedino rešenje za priznavanje Srbije Kosova razmena teritorija između dve zemlje. Naime, pre nekoliko godina razgovarao sam sa tadašnjim predsednikom Hashim Thacijem i on mi je priznao da vodi razgovor sa predsednikom Vučićem, uz posredovanje tadašnje Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Federica Mogerini. Da li biste pristali na razmenu teritorija?
Naravno da ne. Želim da se dijalog vodi o pravima i potrebama građana, a ne o razmeni teritorija. U prirodi je autokrata da misle da mogu da razmenjuju teritorije kao da su njihovo vlasništvo. Nismo u vremenu srednjeg veka, sa monarsima koji teritoriju države smatraju zemljom oca ili monarha, a narod porodicom onoga koji vlada. Mi smo demokratska republika i ovakva rešenja neće biti na stolu. To je i razlog zašto sam pobedio na izborima, jer narod Kosova ne želi tako nešto. Mislim da ni Srbi ne žele tako nešto. To želi samo predsednik Srbije. Sada, otkako sam ja na vlasti, on više ne pominje razgraničenje sa Albancima i teritorijalna rešenja, već želi bosanizaciju Kosova u vidu autonomnog srpskog entiteta u sklopu naše Republike, da od nas napravi nefunkcionalnu državu, ali nije uspeo. Ovo se neće dogoditi.
Važna tačka spora između Prištine i Beograda je takozvana Zajednica opština srpskih manjina. EU poziva Prištinu da odobri ovu Zajednicu u skladu sa sporazumom iz 2013.godine. Šta mislite o tome i zašto se Vlada Kosova protivi osnivanju Zajednice opština srpskih manjina? Da li bi to mogao biti uvod u novu Republiku srpsku na Kosovu ?
Ono što Srbija pokušava da nametne kosovskoj državnosti i našem ustavnom poretku nije želja ili volja kosovskih Srba, već izraz hegemonističkih težnji Srbije. Nijedan Srbin na Kosovu nikada nije protestovao što nije sprovedena Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu. Beograd se uvek ljutio. Dana 26. aprila 1991. godine, 14 opština sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini spojilo se u svoju asocijaciju. 9. januara 1992. proglasili su nezavisnost. 28. februara 1992. imali su ustav i konačno 14. decembra 1995. u Dejtonu, Ohajo, dobili su međunarodno priznanje. Hoće da ponove Bosnu na Kosovu. Vidite, u Bosni i Hercegovini imamo državu koja nije republika, a unutra postoji republika koja nije država. Dakle, Beograd na sličan način želi da ima državu na Kosovu koja se neće zvati Republika već Zajednica i koja se unutar Kosova zvati Republika.
Tako nešto neću dopustiti ni iz opozicije ni iz vlasti. Zato je narod glasao za mene – da sprečim bosanizaciju Kosova.
Dakle, izvukli smo pouke iz prošlosti i ispravno smo proučavali i analizirali Beograd, pored toga što smo ga dobro poznavali iz našeg iskustva.
Verujem da ćemo svojim programom pomoći Srbima koliko i Albancima. Ako pitate Srbe na Kosovu šta su njihove glavne žalbe ili zahtevi, oni će reći zapošljavanje i pravda. Ali Beograd je taj koji želi da ima državu u državi. Država Srbija u okviru nezavisnog Kosova.
Razgovori između Kosova i Srbije, dijalog naše dve zemlje nije dijalog o statusu Kosova, niti o unutrašnjim pitanjima Kosova, već o statusu naših odnosa.
Dijalog se ne vodi da bi Kosovo samo sebe dovelo u pitanje, već da bi se normalizirali odnosi sa Srbijom. A za normalizaciju odnosa smatram da Srbija treba mnogo više da se promeni. Mora se demokratizovati, mora imati vladavinu prava, mora se suočiti sa prošlošću i moramo imati neku vrstu simetrije reciprociteta manjinskih prava.
Vi kategorički odbacujete koncept „Otvorenog Balkana“ koji brane Albanija, Severna Makedonija i Srbija. Zašto?
Kad kažu Otvoreni Balkan, o kakvom otvaranju se radi? Kako da imamo otvoren Balkan kada je Srbija zatvorena za Kosovo. Ne prihvata kosovske pasoše, identifikaciona dokumenta, diplome, sertifikate ili pečate. Možemo imati otvoren Balkan nakon što se Srbija otvori za Kosovo. „Otvoreni Balkan“ više liči na Balkan otvoren za uticaje sa istoka, posebno iz Ruske Federacije i Kine, kao i otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince, suprotno evropskim vrednostima demokratije i vladavine prava . Mi bismo trebali biti uz Evropsku uniju, ali ne i otvoreni prema Ruskoj Federaciji i Kini. Na neki način, kada se to otvoreno kaže, iz ugla Srbije, misli se da kao što je Srbija otvorena prema Ruskoj Federaciji i Kini, tako bi trebalo da budu otvorene i druge na Zapadnom Balkanu. Dakle, mi se protivimo takvoj tendenciji i na kraju vam moram reći da ja lično po političkoj orijentaciji i kulturnoj osetljivosti nisam od onih lidera koji veruju u samodovoljnost Balkana. Ponavljam da je Evropa naš kontinent, dok je Evropska unija naša sudbina.
Kada očekujete da će Kosovo postati članica UN-a?
Kosovo još uvek nije članica UN-a i zato nije u mogućnosti da iskoristi mnoge mogućnosti koje imaju druge članice UN-a. Sa razvojne perspektive, međutim, suočavamo se sa sistemskim preprekama koje proizilaze iz nedostatka odgovarajućeg planiranja politike i institucionalnih kašnjenja, što ponekad otežava potpunu korist od finansiranja i projekata koje sprovode agencije UN-a.
Naš cilj je da prevaziđemo ove prepreke i krenemo napred. U tom cilju imamo otvoren dijalog i raspravu sa našim partnerima kako bismo svoje prioritete i ciljeve uskladili sa integracijom nacionalne razvojne agende, agende održivog razvoja i agende evropskih integracija. Neophodno je da Kosovo postane članica UN-a i organizacija kao što su SZO, UNESCO, INTERPOL i druge međunarodne organizacije, to je naš put napred i mi radimo na ostvarenju ovih ciljeva.
Kako ocenjujete opštu situaciju u regionu? Plašite li se moguće eskalacije sukoba u Crnoj Gori i Makedoniji?
Situacija na Zapadnom Balkanu je minijaturna situacija okolnosti Ruske Federacije. Sve se više pokazuje da se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Ruska Federacija,u kojoj Republiku Srpsku u Bosni pokušava pretvoriti u Belorusiju, a Crnu Goru u Ukrajinu. Dakle, suština je da Srbija ne prihvata kao prave države zemlje koje nisu u Evropskoj uniji, odnosno Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, pa čak i Severnu Makedoniju, jer Srbija te države smatra privremenim i angažuje se svim svojim kapacitetima za njihovo oslabljenje i uništenje.
Mnogi analitičari tvrde da je Kosovo pod uticajem Turske, koliko je to tačno?
Kosovo je suverena država i njena politika je suverena. Turska je priznala nezavisnost Kosova u prvim satima proglašenja nezavisnosti. Imamo veoma dobre bilateralne odnose sa Turskom kao prijateljskom zemljom i saveznikom Kosova, koja je posvećena jačanju našeg suvereniteta. Kao članica NATO-a, Turska je partner u jačanju transatlantskog saveza.
Imate dvojno državljanstvo – kosovsko i albansko. Rekli ste da biste glasali za ujedinjenje Kosova sa Albanijom, ako bi na Kosovu bio referendum, što se po Ustavu ne može organizovati ?
Razumem radoznalost novinara da stvaraju polemiku i proizvode naslove, ali u tom pogledu nema ništa novo. Nezavisnost Kosova bila je oslobođenje od Srbije, a ne od Albanije.
Radim na jačanju državnosti Kosova, jačanjem iznutra kroz ekonomski rast i jačanje demokratije. Građani žele snažnu ekonomiju sa društvenom jednakošću i održivu demokratiju sa funkcionalnim institucijama, a mi za to radimo dan i noć.
U Beogradu se često priča da ste vi zapravo osoba koja želi da ujedini sve Albance u jednu državu i stvori Veliku Albaniju, kako to komentarišete?
U Beogradu se mnogo priča o meni i Kosovu, ali ništa o odgovornosti Srbije za izazivanje tri rata na Balkanu, za priznanje krivice za genocid u Bosni i na Kosovu i za nastavak napada. Mi nismo započeli nikakav rat na Balkanu u ime „Velike Albanije“, naprotiv, bili smo okupirani i potlačeni samo zato što smo Albanci. Za Srbiju je dobro da vidi sebe u ogledalu, a ne svoje susede kroz dvogled vojske.
Da li je projekat Velike Albanije stvaran ili se može brže realizovati projekat Velike Srbije?
Ovo su pitanja sa zabavnim izrazima da podstaknu populističku maštu da proizvodi vesti koje ne odgovaraju interesima naših građana ili našoj agendi. Naša budućnost i budućnost regiona je u okviru Evropske unije i NATO-a.
Mislite li da će američke trupe biti povučene, od kojih je većina u sastavu KFOR-a?
Mislim da se oni neće povući. Kosovo treba biti uključeno u Partnerstvo za mir. Zamislite da od 2006.godine Srbija dobija oružje od Rusije, Belorusije i Kine, a ne Kosovo. Američki predsednik Joe Biden je ponovo potvrdio posvećenost Sjedinjenih Država regionu i na samitu NATO-a u Briselu u junu istakao vitalnu ulogu koju NATO igra u transatlantskom savezu. Prisustvo američkih trupa na Kosovu je manifestacija posvećenosti Sjedinjenih Država Kosovu i njegovom suverenitetu, ali i miru u regionu i Evropi, kao i u borbi protiv i sprečavanju širenja zlonamernih faktora trećih strana.
Hoćete li posjetiti Hrvatsku i kada?
Nažalost, posljednji put sam bio u Hrvatskoj nakon tragične nesreće naših sunarodnika u Slavonskom Brodu. Nesebična posvećenost institucija vaše zemlje da pruže svu neophodnu brigu o našim sunarodnicima duboko je dirnula naša srca. Nikada nećemo zaboraviti ovaj čin humanizma i solidarnosti sa našom tragedijom. Nadam se da ću posetiti Hrvatsku u najboljim okolnostima, tokom sledeće godine.
Last modified: 11 августа, 2022