Priština, 11. mart 2022.
Kompletan intervju premijera Republike Kosovo Albin Kurti za Francusku novinsku agenciju AFP
Pitanje: G. premijeru, počinjemo sa krizom u Ukrajini. Agresija Rusije na Ukrajinu, stvara utisak da je poljuljala, duboko ugrozila postojeći bezbednosni poredak u Evropi, koji je stvoren rušenjem Berlinskog zida. Mnogi analitičari kažu da je reč o tektonskom šoku i naše prvo pitanje je, da li mislite, da li je verovatno, ima li nade, da će se ovaj sistem obnoviti, oporaviti?
Premijer Kurti: Vojna agresija i ruska invazija bili su šokantni, ali ne i iznenadni. Nisu bili iznenadni, jer smo videli kako se priprema i gradi i u smislu političkog diskursa Kremlja, ali i u smislu okupljanja velikih vojnih snaga sa teškom artiljerijom na istočnim granicama Ukrajine. Prizori su šokantni, teško je poverovati u ono što vidite, ali niko ne može da se pretvara da je bio iznenađen. Ovo je rat koji je ranije najavljen, jer ruska hegemonija, ruski imperijalizam je po svaku cenu želeo nove teritorije, želeo je proširenje i konfrontaciju sa Evropskom unijom i NATO-om. Despotski ruski predsednik Putin, u potrazi je nove konferencije Jalte, ali nova konferencija Jalte nije moguća bez rata. Stoga smo i imali ovu vojnu agresiju i rusku invaziju.
Očigledno je potrebno preispitati bezbednosnu arhitekturu evropskog kontinenta, jer više nemamo uslove za mir posle pada Berlinskog zida. Ratovi, koji su se tokom ove tri decenije vodili na drugim kontinentima, sada su došli u Evropu i to u suočavanje sa Rusijom, koju vodi osoba koja je istovremeno i veoma ogorčena i veoma nostalgična. Imali smo i ratove u okviru nasilnog raspada bivše Jugoslavije, ali ono što vidimo danas je pohod ruske vojske, jedne od najmoćnijih armija sveta i ovog vremena, i očigledno bi NATO sada trebalo povećati svoju mobilizaciju, ali i da razmišlja o tome kako da odgovori Rusiji, u uslovima kada se hibridni rat jasno pokazao ne kao zamena za rat, već kao pripremna faza za njega.
Pitanje: Napadnuta je najveća država, najveća zemlja u Evropi. Čak i među zapadnim posmatračima može se čuti da oni ovaj napad, ovu agresiju smatraju napadom na zapadnu civilizaciju. Da li mislite da je ova agresija i sav uticaj koji je ta agresija stvorila, učinila besmislenim podele u Evropi, na zemlje NATO, zemlje koje nisu članice NATO-a, zemlje Evropske unije, zemlje koje nisu članice Evropske unije, dakle sve su izložene istoj opasnosti?
Premijer Kurti: Slažem se. Razlike koje postoje unutar Evropske unije i unutar Evrope kao kontinenta uopšte, postale su sporedna pitanja, da ne kažemo pitanja treće ruke, pred ruskom invazijom i vojnom agresijom u Ukrajini. Stoga, ako Evropska unija i NATO ne iskoriste ovaj trenutak da budu ujedinjeni, onako kako vreme nameće, ali ja verujem i u volju naroda, građanska prava i blagostanje na evropskom kontinentu, onda ćemo to skupo platiti našom i budućnošću naše dece.
Stoga je neophodno povećano institucionalno jedinstvo, onako kako je popularno. Uveren sam da sada narodi Evrope nikada nisu bili ujedinjeniji, ali ovakva vrsta ujedinjenja mora naći svoj izraz i u politici i u predstavničkim institucijama.
Evropska unija mora biti ujedinjena, jer je napadnuta Ukrajina, koja teritorijom predstavlja najveću državu na evropskom kontinentu. Dakle, nema druge zemlje, koja se sa svom svojom teritorijom nalazi na evropskom kontinentu, ima više od 600 hiljada kvadratnih kilometara, kao što je to slučaj sa Ukrajinom. Dakle, najistočnija država na evropskom kontinentu je i najveća sa teritorijom i sada se nalazi u razornom napadu, koji želi teritoriju Ukrajine za Rusiju, ali bez Ukrajinaca.
Pitanje: Rekli ste da agresija nameće ujedinjenje Evrope kao prvi odgovor na ovaj napad nad jednom suverenom i nezavisnom evropskom zemljom. Mislite li da su počeli da se stvaraju uslovi i nameću uslovi ruskom agresijom, za uspostavljanje novog poretka kolektivne bezbednosti, gde će se sve evropske zemlje ujediniti pod istim okriljem, bez obzira da li pripadaju ili ne mehanizmima Evropske unija i NATO-a?
Premijer Kurti: Evropi i demokratskom zapadu uopšte potrebna je koalicija, koja je odbrambena i bezbednosna, ali ne samo, naspram Ruske Federacije. A, ono što se dešava u Ruskoj Federaciji, Evropa može naći i u svojoj istoriji.
Moj snažan utisak je da je period od Gorbačova do Jeljcina predstavljao samo rusku verziju Vajmarske republike. Imali smo jednu deceniju Vajmarske republike u Ruskoj Federaciji i sada imamo despotskog vođu koji je svoju ratnu mašinu okrenuo protiv jednog naroda koji niti je provocirao niti želi rat. U ovom političkom kontekstu bezbednosti moramo da odgovorimo koalicijom, u kom slučaju ne treba da se ograničavamo na postojeće formule međunarodnih organizacija, već bi trebalo da se one unaprede, a možda i kreirati nove, jer je situacija izvanredna.
Pitanje: Da li Kosovo ima razloga da se oseća ugroženom nakon ruske agresije, posebno s obzirom na postojanje veoma visokih odnosa i tenzija sa Srbijom, koja se smatra glavnim saveznikom Rusije u regionu?
Premijer Kurti: Despotski ruski predsednik traži jednu novu konferenciju Jalte. Za ovo je potreban rat i to je učinio, ali za ovo je potrebno i širenje sukoba van Ukrajine, a to još nije uradio. Moj utisak je da Putin želi da sedne za pregovaračkim stolom sa američkim predsednikom Biden, a ne sa predsednikom Ukrajine Zelenskim. Njegov cilj je novajedna nova konferencija Jalte, Jalta 2, u kojoj bi bile podeljene interesne sfere i na taj način bi Ruska Federacija imala za cilj da nadoknadi raspad Sovjetskog Saveza. Stoga, budući da će oni ciljati i nove sukobe, Zapadni Balkan uopšte, a posebno Kosovo, su ugroženi. U prošlosti nas je ruski predsednik pominjao jednom mesečno, sada nas pominje nekoliko puta nedeljno i jasno je da je Republika Kosovo trn koji on smatra da koči njegov projekat. Dva meseca nakon oslobođenja Kosova, ruski predsednik je postao premijer Ruske Federacije u avgustu 1999. godine, dok je povodom druge godišnjice dolaska ruskih trupa na Prištinski aerodrom iz Bosne i Hercegovine juna 1999. godine, u junu 2001. godine, on je posetio Kosovo kako bi posetio ruske trupe na Prištinskom aerodromu. Ne zaboravimo da je upravo ovaj predsednik onaj koji je i pripojio Gruziji, Južnu Osetiju i Abhaziju, upravo u godini kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, dok nedelju dana nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, potpisan je sporazum između Srbije i Ruske Federacije o prenosu većine akcija naftne industrije Srbije na Gasprom, kao i gasnog basena Banatski Dvor u Vojvodini, ponovo na Gasprom. Od 250 poslanika koliko ima Skupština Srbije, 151, odnosno više od 60 odsto, nalazi se u grupi prijateljstva Srbija – Ruska Federacija. U Skupštini Kosova ima desetak poslanika u grupama prijateljstva sa različitim državama. Dakle, tamo je preko 60 odsto parlamenta u grupi prijateljstva sa Ruskom Federacijom. Dodajte ovome da je Rusija veoma aktivna u Srbiji više od jedne decenije, posebno sa „Ruskim humanitarnim centrom“ kako ga zovu oni u Nišu i Sputnjikom, koji ima sedište u regionu u Beogradu, naravno da moramo biti veoma budni, oprezni, ali se nikada nećemo plašiti od njih.
Pitanje: Nije bilo nijedne izjave vrha Kosova od izbijanja krize u Ukrajini, bar ja nisam video, gde nema apela za ulazak Kosova u NATO. Da li mislite da bi Balkan, kao tradicionalno područje ruskog interesa, mogao da bude sledeća meta Rusije nakon što on završi u Ukrajini?
Premijer Kurti: U najboljem slučaju možemo reći da je ruski predsednik nepredvidiv. Realno, on je predvidljiv. On je vođa rata, a ne mira. On je zainteresovan da zauzme celu Ukrajinu, ako ne može da uzme celu onda da je podeli kao Bosnu, pretvori Kijev u drugi Grozni ili Sarajevo, a takođe da širi sukob na drugim mestima gde će koristiti faktore i aktere koje kontroliše i na Zapadnom Balkanu. U ovoj vanrednoj situaciji ne možemo da se ponašamo normalno. Stoga, i članstvo u Evropskoj uniji i članstvo u NATO ne može biti na stari način.
Vrlo je neophodno da Brisel, kao dvostruka prestonica i NATO-a i Evropske unije, preispita novi način unutrašnje integracije i proširenja na Zapadnom Balkanu. Zapadni Balkan i Kosovo u srcu ovog Zapadnog Balkana je deo evropskog kontinenta. U slučaju EU i NATO integracija, spoljna granica ova dva najvažnija mirovna organizma od završetka Drugog svetskog rata, spoljna granica se smanjuje za oko 3 hiljade kilometara, što znači da je i za bezbednost veoma dobro.
Šest zemalja Zapadnog Balkana još uvek neintegrisanih u Evropsku uniju po broju stanovnika je približno koliko i Holandija, a po ukupnom bruto domaćem proizvodu su približno kao Slovačka. Shodno tome, ubrzana integracija našeg regiona nije veliki teret za Evropsku uniju.
Pitanje: Da li smatrate da vanredna situacija nameće vanrednu situaciju u proceduri pristupanja, proširenja NATO-a i Evropske unije?
Premijer Kurti: Stare metode proširenja NATO-a i Evropske unije mogu imati veoma visoku cenu nakon vojne agresije i ruske invazije na Ukrajinu, za koju ja verujem da ne namerava da ostane samo u Ukrajini.
Pitanje: I na kraju, Kosovo i Ukrajina nemaju diplomatske odnose. Ukrajina ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dosadašnja podrška Kosova Ukrajini, politički, moralno, finansijski sa ovim skromnim uslovima Kosova, učinila je Kosovo, da stvori utisak, lidera u regionu u podršci Ukrajini. Otkud ta solidarnost sa zemljom koja nije priznala Kosovo?
Premijer Kurti: U odbrambenom i oslobodilačkom ratu naroda Ukrajine, nalazimo mnogo sličnosti sa našom situacijom od pre četvrt veka, kada jedan mnogo veći severni sused želi da te okupira, ugnjetava, eksploatiše, diskriminiše, stvara aparthejd a takođe pokušava i genocid, koji je počeo na Kosovu, ali je zaustavljen intervencijom NATO-a, da ne bismo imali istrebljenje Albanaca u našoj zemlji. Dakle, na jednoj strani mi smo imali Oslobodilačku vojsku Kosova, koja je započela otpor i borbu za oslobođenje i slobodu i to je učinilo međunarodnu javnost, svetsku diplomatiju svesnom da nas podržava. Niko kao narod Kosova ne vidi sličnost onoga što nam se desilo u našim životima, a ne u knjigama istorije, u našim životima, sa trenutnim kontekstom u Ukrajini, nalazi ogromnu solidarnost i divljenje u demokratskom zapadnom svetu, kao kod nas 1998. i 1999. godine.
Last modified: 11 августа, 2022