Priština, 22 maj 2023
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je na otvaranju biblioteke Adema Demaçija, u okviru Nedelje biblioteka.
Ona nosi veliko ime Adem Demaçi, neponovljivog aktiviste i intelektualca. Ovo je izjavio premijer Kurti u svom govoru pred prisutnima.
„Ali, ovog posebnog dana, Adem Demaçi je ime prozaiste kvantne ljubavi, dakle ime pisca. Postojanje ove biblioteke govori nam rečima Adema Demaça: “Mašta je moja, stvarnost je vaša.” I time nam baca Adem ili njegova biblioteka govori da imaginacija ima mnogo autonomnih i mogućih oblika, dok je stvarnost njihova složena kombinacija u stvarnosti”, rekao je.
„Kako hoćete, koliko hoćete, učinite stvarnošću! Realnost je u vašoj volji.” Ovo je moto koji nam biblioteka predlaže, dodao je dalje, ističući da je ovde sve bilo realnost, ali da bismo voleli našu stvarnost, vežbajmo maštom koja se nalazi unutar ovih polica biblioteke Demaçi, unutar zidova biblioteke Bogdani.
Ova biblioteka će, prema rečima premijera, stvarno imati od sada pa na dalje i knjige Demačija, tog Demačija, koji je čitao i verovatno štitio većinu svoje proze u zatvoru. Dakle, prema premijerovim rečima, svaka mlada osoba može pronaći put u njemu, može otputovati i upoznati mislioca i pisca, likove i događaje da mnogo dublje shvati svoju sadašnjost, grad i čovečanstvo, ali i nekadašnju sadašnjost intelektualca i militanta koji je rizikovao sebe kao niko drugi za sve nas.
Govor premijera Kurtija:
Poštovani rektoru Univerziteta u Prištini, prof. dr. Qerim Qerimi,
Poštovana Daulina Osmani, zamenica ministra Ministarstva kulture, omladine i sporta,
Uvaženi profesore, Bardh Rugova, predsednik Upravnog saveta Narodne biblioteke Kosova,
Poštovani g. Fazli Gajraku, direktor Nacionalne biblioteke Kosova,
Dragi Shqiptar, Arbërie i Diell,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Poštovani učesnici,
Danas otvaramo 20. nedelju Biblioteke. Biblioteka je visoka tehnologija, to je visoko arhiviranje, visoko je znanje, sadrži i uzvišenu temu, misao.
Zato su predviđeni paneli istraživača, arhivista i bibliotekara. Nedelja biblioteke nam samo čini čast, jer je to kultura za sve, to je znanje za svakoga, to je ukus za svakoga. Pred bibliotekom svi su jednaki.
Ova biblioteka, iz lične, dolazi i ispunjava ravnopravnost javnosti.
Nosi veliko ime, Adem Demaçi, neponovljivog aktiviste i intelektualca. Ali, na ovaj poseban dan, Adem Demaçi je ime proznog pisca kvantne ljubavi, dakle ime pisca. Postojanje ove biblioteke govori nam rečima Adema Demaça: “Mašta je moja, stvarnost je vaša.” I time nam baca Adem ili njegova biblioteka govori da imaginacija ima mnogo autonomnih i mogućih oblika, dok je stvarnost njihova složena kombinacija u stvarnosti.
Umetnost, istorija, nauka, politika, ekonomija, tehnologija, odbrana, onoliko koliko su vile ili muze Adema Demaçija i ovog našeg naroda. „Kako hoćete, koliko hoćete, učinite stvarnošću! Realnost je u vašoj volji.” Ovo je moto koji nam biblioteka predlaže. Ovde je sve bilo stvarnost, ali da bismo voleli našu stvarnost, hajde da vežbamo sa maštom koja se nalazi na ovim policama biblioteke Demaçi, unutar zidova biblioteke Bogdani.
Više nego ikad, moramo da damo značaj čitanju
poštovani prisutni ne samo radi koncentrisanog preciznijeg znanja, već i zbog specifičnog oblika strpljenja,
što ne pruža mnoštvo savremenih elektronskih alata,
već direktna veza sa jezikom, sa samoćom i društvom, estetikom papirne stranice.
Naravno, biblioteka će ići još dalje u modernizaciji alata na usluzi čitaocu, u samoj digitalizaciji, ali će prvo nastojati da generaciju tehnologije drži blizu sa onom intimnosti znanja i istraživačkog kolektiva.
Postoji nešto suštinsko u kontaktu sa knjigom. To je mera vremena, odnosno autonomni osećaj vremena, ono što nazivamo vremenom. Što više budemo zarobljeni društvenim mrežama i drugim podrškama i tehnološkim inovacijama informacija, to ćemo više čitati fragmente, kratke tekstove, nejasne poruke, nedefinisana značenja. Tim više ćemo rizikovati formiranje iz ovih informacija. Verujem da će nas tribine koje će se održati ove nedelje prosvetiti mnogo na temu slobodnog vremena i dobrog obrazovanja.
S povećanjem informacija i društvenih medija, naše vreme će biti ometeno, posebno mlađim generacijama. Ako se ne vratimo u biblioteku, koncentraciji, tada naša sposobnost koncentracije više neće biti naše svojstvo. Što se više skraćuje vreme razmišljanja i odgovora, to će naše fraze imati manje potrebe za govorom, manje nijansi i osetljivosti u komunikaciji, neće imati retorički kvalitet, to će naše fraze više nalikovati jedna drugoj.
Glavna žrtva ove degradacije bit će reč, kraljica filozofije od Platona do Kanta, dakle Ideja. Jer Ideji su potrebna duga intimna razmišljanja i strpljive i ljubazne debate, da bi se govorilo na jeziku drugog. Za to nam je potrebna knjiga, tu gde autor dugo govori, a mi pažljivo slušamo.
Tehnologija nam donosi vesti iz svakog kutka sveta, ali knjiga nam donosi razmišljanje o događajima iz svakog kutka vremena. Dakle, Biblioteka je stvar koja slobodno dolazi i odlazi između mita i istorije, stoga nas biblioteka izednačava pred istorijom. Nije samo ta biblioteka koja čini deo spiska čuda antike, pored svetionika koji je obasjavao globalnu tamu, u Aleksandriji veličanstvenosti, već je i ona biblioteka beduinskog princa koju je nosio sa sobom gde god je išao, natovaren na životinje u pustinji. Ali to je i Borgesova, biblioteka kao apsolutno i beskonačno prebivalište čoveka. To je biblioteka svetih knjiga, ali i knjiga u kojoj je priroda napisana jezikom matematike. To je biblioteka koju nalazimo kod naših baka i dedova, ali znamo da ćemo s našim podcrtanim crtama u knjizi moći razgovarati sa svojim unucima kada nas ne bude. Zato što je papir i olovka, ekran na kojem pišemo u komadićima osećaja i intuicija.
Setimo se velikog američkog pesnika Edgara Allana Poea, ne samo kao pisca, već i kao liričara i epičara elektromagnetizma, jer i veliki pisac hvalospevom vlastitog tela prati razvoj najnovije nauke.
U biblioteci je svet još uvek ljudski, a ne statistički. Ova biblioteka će od sada zaista imati knjige Adema Demaça. Onom Demačiju koji je čitao i štitio verovatno većinu svoje proze u zatvoru. Dakle, svaka mlada osoba može naći put, može krenuti na putovanje i upoznati mislioca i pisca, likove i događaje da mnogo dublje shvati svoju sadašnjost, grad i čovečanstvo, ali i nekadašnju sadašnjost intelektualca i militanta koji je rizikovao sebe kao niko drugi za sve nas.
Nema isplativijeg procesa od saradnje sa bibliotekom. Sistem referenci, jedna od glavnih tema panela, primenjivat će se upravo na ovu organizaciju vremena i istraživanja.
Dobro organizovana biblioteka je isplativ proces za proizvodnju sa najvišim oblikom materije, odnosno misli. Budeći u nama onu inteligenciju i maštu koju imamo, ali nemamo priliku da sami otkrijemo, biblioteka je možda jedno od najvažnijih oruđa za interakciju između društva i države.
Na kraju, podsetimo se na poziv koji nam je uputio jedan od najboljih mislilaca o umetnosti i jeziku, Roland Barth. On nam ne govori da ćemo, ako čitamo, znati više, niti da ćemo dobiti više autoriteta ili finansija. On jednostavno kaže da će nam se dopasti, živet ćemo unutar povećanog zadovoljstva. A to znači da ćemo detaljnije ćemo argumentovati ukus koji stičemo prateći korak po korak kristalizaciju talenta u jeziku i životu.
Narod Adema Demačija, narod čiča Adema koji je na najbolji način koristio zatvore kao biblioteku, nema načina da dobro ne koristi biblioteku za upučeniju slobodu.
Nije dovoljno čitati čiča Ademove knjige i učiti o njemu, već moramo ići u biblioteku Adema Demačija, i u Adem Demaçi kao biblioteku, da čitamo njegove knjige, ali i da čitamo knjige koje je on čitao.
A za njegove knjige uputio bih čitavu novu generaciju da počne od „Kvantne ljubavi dotičnog “, zatim knjigu o „Samoodricanju“ i naravno „Krvne zmije“.
A ako vi, mladići i devojke, pročitate ove tri knjige, garantujem vam da ćete tada čitati svaki njen tekst, i ponovo ćete ga čitati sve dok živite i delujete.
Želim vam uspeh u ovoj jubilarnoj nedelji, želim da imamo što više biblioteka, što više čitalaca. Želim dug život Biblioteci. Kada biblioteka nosi ime Adem Demaçi, nesumnjivo će dugo živeti.
Hvala!
Last modified: 24 маја, 2023