Priština, 15. april 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na Međunarodnom Forumu za žene, mir i bezbednost, događaj je u svom drugom izdanju, gde je održao uvodnu reč u sesiji „Kako povećati ulogu žena u procesu mira?”.
Premijer Kurti je istakao važnost biti zajedno, za kauzu pravde za preživele seksualnog nasilja tokom rata, na Kosovu i svuda.
„Mi smo blizu preživelih uvek, i juče i danas. Plaćajući veoma visoku cenu slobode, one postaju najbolji čuvari slobode, prema tome i rade za mir. One to donose brže, a njihovo učešće i uključenje osigurava mir. Mir koji prebiva i leči. One koje su pre četvrt veka bile predmet nehumanog rata genocidnog projekta Srbije, danas su naše heroine. Glasne i čutljive heroine. Iako možda ne znamo njihova imena, znamo njihovu snagu i izdržljivost”, rekao je premijer.
On je istakao važnost refleksije, potrebu za mirom, osnaživanje žena i inkluzivnost. „Naši postupci treba da govore više od reči koje govorimo. Mi sprovodimo zakone koji garantuju jednakost u pravima, sprovodimo politike i dodeljujemo sredstva koja garantuju jednakost u mogućnostima. Tokom ovog mandata sproveden je niz reformi za unapređenje žena u društvu“, dodao je on, pominjući zapošljavanje preko 12 hiljada žena uz direktnu podršku države, meru podrške ženama i nosiocima domaćinstava kroz šemu „Vlada za porodicu“, pokretanje mere zapošljavanja žena koje su žrtve nasilja, šeme naknada za decu i novopečene majke, gde je 90 hiljada žena po prvi put otvorilo račune u banci na svoje ime, ali i stipendije u STEM programima, nauci, tehnologiji, inženjerstvu, matematici, gde je koristi imalo oko 3.000 studentica, žena i devojaka.
Izrazivši da je ekonomska nezavisnost žena važan korak ka razvoju individualne slobode i socijalnog mira, premijer Kurti je istakao značaj pristupa i mogućnosti za sve devojke u obrazovanju, ističući da je njihovo obrazovanje garancija društvenog napretka.
U nastavku premijer je podsetio na rezoluciju usvojenu u Skupštini Kosova 2021. godine o kažnjavanju genocida u Srebrenici i 25. godišnjicu mnogih masakra u našoj zemlji od strane Srbije, premijer je dodao da „27. aprila na Kosovo se obeležava Dan nestalih, u čast žrtava masakra u Meji i svih lica koja su nasilno nestala tokom rata na Kosovu, a koji nastavljaju biti nestala. Sećamo se snage žena koje stoje hrabro, u Meji, u Kruši i svuda. Ne zaboravljamo ni „Thirrjet e nënave“ Kosova, ni majke Srebrenice“.
Premijer Kurti je završio svoj govor rečima: „Zahvalni smo na doprinosu žena kroz generacije, njihovoj budnosti protiv nejednakosti i solidarnosti jedna prema drugoj, koje su i danas inspiracija za sve žene, za ceo naš narod i za svakog građana Republike. Zahvaljujemo se na nesebičnom radu, na dvostrukom zalaganju koje svaka od vas čini. Mi smo rame uz rame i istrajni na putu slobode, pravde i jednakosti, koji su naši zajednički ideali”.
Nakon uvodnog obraćanja premijera, razgovor je nastavljen panelom za diskusiju na kojoj su učestvovali ambasador Sjedinjenih Američkih Država, Jeffrey Hovenijer, bivša zamenica premijera i glavni pregovarač u dijalogu Kosovo-Srbija, Edita Tahiri, bivša ministarka Spoljnih Poslova i Dijaspore, Meliza Haradinaj, profesor i spoljnopolitički analitičar, Edward Joseph, istraživač i autor Jasmin Mujanović, a panel je moderirala je ekspert Jeta Krasniqi.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovane dame i gospodo,
Poštovani panelisti,
Vaša ekselencijo, ambasadore Hovenier, bili smo na panelu o našoj uspešnoj aukciji solarne energije pre skoro 10 meseci, na istom mestu, dok smo sa profesorom Edwardom, koji upravo stiže, bili na panelu pre 10 godina na Univerzitetu John Hopkins. Meliza, Jasmin i Edita, ovo nam je možda prvi put da delimo panel, ali budite sigurni i svesni da vlast ponizno prati ono što javno kažete u medijima. Drago mi je što sam ovde sa svima vama na Forumu za Žene, Mir i Bezbednost.
Tri važne reči okupile su nas danas ovde: Žene, Mir i Bezbednost. Danas smo zajedno za ovaj blisko povezan trinom. I juče smo zajedno obeležili Dan preživelih seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu. Zajedno smo, svaki dan u cilju pravde za preživjele seksualnog nasilja tokom rata, svuda.
Kada je u oktobru 2000. usvojena rezolucija Saveta Bezbednosti 1325, imali smo oko 20.000 žrtava iz rata 1998-99. U ovoj rezoluciji, između ostalog, govori se o sankcijama i kategoričnom isključenju amnestije u slučajevima zločina seksualnog nasilja tokom rata. Zato smo uz preživele, uvek, i juče i danas. Plaćajući veoma visoku cenu slobode, oni postaju najbolji čuvari slobode, stoga rade za mir. Oni to donose brže, a njihovo učešće i uključenje osigurava mir. Mir koji prebiva i leči. One koje su pre četvrt veka bile predmet nehumanog rata genocidnog projekta Srbije, danas su naše heroine. Glasne i tihe heroine. Iako možda ne znamo njihova imena, svi znamo njihovu snagu i otpornost.
Poštovane dame i gospodo,
Ne možemo ići ka globalnom miru bez dubokog razmišljanja o tome šta znači biti čovek – razmišljajući o našoj ljudskosti i prevazilaženju arhaičnih društvenih poredaka, koji ne služe opštem dobru ili budućnosti čovečanstva. Svakim danom sve više vidimo u kakvom je stanju globalne bezbednosne krize svet danas kao rezultat muškaraca sa krhkim egom koji žele da pokažu ko ima najveće artiljerijske mišiće. Verujem da je čovečanstvo mnogo bolje od toga.
A za mir je potrebna velika humanost. Ovaj ljudski resurs zajedno sa znanjem, razboritošću i hrabrošću nudile su devojke i žene u našoj istoriji. Imamo inspirativne primere njihovog doprinosa naporima za slobodu, izgradnji i funkcionisanju naše Republike i demokratizaciji naših institucija. Njihova imena su u svakom istorijskom događaju kao i u važnim državnim odlukama. One ne pružaju sigurnost samo jedna drugoj, već uopšte građanima Kosova, svima bez razlike.
Danas, uz svu bitku za pravdu, sa svim poznatim činjenicama zločina, kao vođe dužni smo da postupamo ne samo po svojoj savesti, već i iz obaveze koja proizilazi iz dokumenata poput rezolucije 1325 i onih koji su se pojavili kao zahtevi samih žena i žrtava.
Jedan od ciljeva je da se žene ne prikazuju i ne vide kao žrtve. Kosovo osporava ovaj prikaz, sa ženama u najvišim državnim institucijama, sa ženama u institucijama bezbednosti i sa žrtvama seksualnog nasilja koje su sada javne aktivistkinje i sinonim za snagu. One najbolje znaju i uče nas ostale da je bezbednost beskompromisna i da je mir obaveza.
Mir se ne može postići bez uključivanja. Prepoznajemo važnost uključivanja žena u dijalog. Imperativ je da se oni saslušaju i da se njihovi stavovi poštuju. Dijalog ima dva nivoa: rad i zalaganje tima, zajedno sa institucijama Republike, kao i učešće na sastancima u Briselu. U oba ova, u odgovarajuće timove, žene su uključene prema oblastima stručnosti.
Naše akcije treba da govore više od reči koje govorimo. Mi sprovodimo zakone koji garantuju jednakost u pravima, sprovodimo politike i dodeljujemo sredstva koja garantuju jednakost u mogućnostima. Tokom ovog mandata sproveden je niz reformi za unapređenje žena u društvu. Mere i politike podrške za ravnopravno i pravednije društvo; pominjem samo neke od njih.
Uz direktnu podršku države, zaposleno je više od 12.000 žena. Za tri godine upravljanja preko vladine platforme Superpuna zaposleno je preko 10 hiljada mladih od 18 do 29 godina, od kojih su polovina devojke i žene.
Merom „Vlada za porodicu“, gde smo subvencionisali radničku platu, kako bismo bili sigurni da je bar jedan član porodice zaposlen, imamo preko 2.600 porodica korisnika, ponovo polovina su žene, glave porodice.
Krajem prošle godine, zajedno sa ministarkom Pravde, Albulenom Haxhiu i ministrom Finansija, Hekuranom Muratijem, po prvi put smo pokrenuli meru zapošljavanja žena koje su žrtve nasilja. Ovom merom subvencionisaćemo 70 odsto plate zaposlenih za 6 meseci zaredom. Do sada, ima desetine aplikanata za koje se očekuje da će imati koristi od ove mere. U međuvremenu, trenutno je otvoren poziv za ekonomsko osnaživanje žena i devojaka koje imaju nestale članove njihovih porodica od rata.
Kao rezultat šeme naknada za decu i trudnice, odnosno novopečene majke, 90.000 žena je prvi put otvorilo račune u banci na svoje ime. Ekonomska nezavisnost žena je važan korak ka razvoju individualne slobode i socijalnog mira.
Oko 3.000 studentica, žene i devojke dobilo je stipendije u STEM programima, nauci, tehnologiji, inženjerstvu, matematici. Krajem ovog meseca po drugi put organizujemo godišnju konferenciju „STEMinisti“. Pristup i mogućnosti za sve devojke u obrazovanju, jer je njihovo obrazovanje garancija napretka celog društva.
Poštovane dame i gospodo,
Republika Kosovo je posvećena miru i jednakosti među narodima na Balkanu. Smatramo da je temelj mira pravda za žrtve i kažnjavanje zločinaca. Dobar dijalog se može održati kada se strane ne plaše distanciranja od zločina.
Na Kosovu se 27. aprila obeležava i Dan nestalih, u čast žrtvama masakra u Meji i svim licima koja su nasilno nestala tokom rata na Kosovu, a koja se još vode kao nestala. Sećamo se snage žena koje stoje hrabro, u Meji, u Kruši i svuda. Ne zaboravljamo „Thirrjet e nënave“ Kosova, niti majke Srebrenice.
Skupština Kosova je 2021. godine usvojila rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici. Ovom rezolucijom se „pozivaju sve države u regionu da ulože dodatne napore da privedu pravdi sve odgovorne za planiranje i izvođenje genocida u Srebrenici“.
Ovog proleća, obeležavajući 25. godišnjicu masakra koje je Srbija počinila u našoj zemlji, sećamo se i svih žrtava ratova devedesetih na Balkanu i snagu i izdržljivost žena i devojaka, koje grade mir na razaranju rata.
Zahvalni smo na generacijskom doprinosu žena, njihovoj budnosti protiv nejednakosti i međusobnoj solidarnosti, koje su i danas inspiracija za sve žene, za ceo naš narod i za svakog građana Republike. Zahvaljujemo se na nesebičnom radu, na dvostrukom zalaganju koje svaka od vas čini. Mi smo rame uz rame i istrajni na putu slobode, pravde i jednakosti, koji su naši zajednički ideali.
Agenda za Žene, Mir i Bezbednost, osim što je obećanje budućnosti, naša je svakodnevna posvećenost. Radeći zajedno za sadašnjost, neka izgradimo jake i stabilne temelje jednakosti među pojedincima i mira među narodima, da ostavimo u nasleđe budućim generacijama.
Hvala Vam.
Last modified: 18 априла, 2024