Priština, 15. avgust 2022.
Na 144. godišnjici progona Albanaca iz Sandžaka Niša, Albansko svenacionalno udruženje muhadžira, uz podršku Ministarstva inostranih poslova i dijaspore, otvorilo je izložbu fotografija „Srpski genocid nad Albancima”.
Na otvaranju izložbe pročitan je pozdravni govor premijera Republike Kosovo Albin Kurti:
Poštovani predsedniče Albanskog svenacionalnog udruženja muhadžira, Asllan Qyqalla,
Poštovana potpredsednice Esma Bunjaku,
Poštovani profesore Hakif Bajrami,
Poštovani učesnici,
Dame i gospodo,
Pre svega se izvinjavam što nisam u mogućnosti da budem sa vama i pre svega se zahvaljujem na pozivu na ovaj veoma važan dan sećanja. Uvek sam govorio i govorim koliko je ključno sećanje na prošlost. Procena onoga što se dogodilo. Suočavanje s tim.
U slučajevima poput ovih danas, kada je ključna reč onoga što nam pripada je GENOCID – osećaj koji nas spaja postaje još dublji. Doprinos koji treba dati je još veći. Potreba za sećanjem je još očiglednija.
Ne želim danas da skrećem pažnju na detalje onoga što ćemo danas videti kroz ove 144 fotografije izložene na 144. godišnjicu proterivanja muhadžira. Ali želeo bih da idem korak napred i otvorim ovu izložbu dotičući se korena pojma GENOCID.
Kada je Lemkin u svojoj knjizi „Axis Rule in Occupied Europe“ prvi put upotrebio pojam GENOCID, uveren sam da nije razmatrao mogućnost neslaganja između teorijskih i praktičnih aspekata pojma.
Mnogo sumnjam da je Lemkin, kada je govorio o genocidu, mislio da će neko u 21. veku uspeti da izgradi čitav narativ diskusije zasnovan na poricanju genocida.
Genocid kao reč nije otkriveno da se negira. Ali da se naglasi brutalnost i nehumanost zločina koji prevazilaze ono što uključuju pojmovi kao što su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.
I danas genocid znači preduzimanje radnji koje imaju za cilj uništenje (potpuno ili delimično) grupa u nacionalnom, etničkom, rasnom ili verskom pogledu.
A ono što se desilo u Niškom Sandžaku je ništa manje nego genocid. Ništa manje od namernog ciljanja žrtava zbog njihovog postojanja.
Šteta izazvana genocidom se ne može popraviti. Ali on se može upoznati ako bude priznat. A u vremenu u koje živimo, so se stavlja u rane žrtava svakog dana kada se genocid nad Niškim sandžakom ne priseća kako treba.
Kada se uloga te strašne agresije minimizira do beskonačnosti.
Dokumentovanje onoga što se dogodilo je najpotrebniji korak koji čovek može preduzeti da se priseća. Na Kosovu imamo određene akademike koji su se bavili dokumentovanjem i pisanjem memoara. Međutim, naročito sada, u nastavku procesa kroz koje prolazimo kao država – da bismo dokumentovali prošlost, moramo se još više usredsrediti na prošlost kako bismo bolje osvetlili budućnost.
U vremenima poput ovih, moramo se setiti da je prvi korak u ponavljanju genocida poricanje. A sa njim i zaborav. Stoga moramo biti pažljivi i glasni u našem sećanju i našim zahtevima za priznanjem i naklanjanjem jednom od najstrašnijih genocida koji se ikada dogodio.
Last modified: 2 децембра, 2022