Priština, 29 mart 2023.
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je u pokretanju projekta Saveta Evrope za “Usklađivanje zakona i politika sa Istanbulskom konvencijom”, za koji je rekao da predstavlja veliki korak ka ravnopravnosti. Ovom događaju je prisustvovala i učestvovala ministarka pravde Albulena Haxhiu.
Ovaj projekat ima za cilj da dodatno uskladi naše zakone i politike, upravo sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, institucijom u kojoj težimo da postanemo član, jer verujemo i negujemo vrednosti demokratije, ljudskih prava i vladavinu prava, rekao je premijer Kurti.
Premijer Kurti je rekao da svaki napor za ravnopravnost otvara puteve za emancipaciju i solidarnost. Veliki korak ka jednakosti je i ovaj sporazum koji nas je danas okupio, a koji je inače poznat kao Istanbulska konvencija. Vlada je preuzela obaveze predviđene ovom konvencijom.
„Činimo sve što je u našoj moći da sprovedemo korake i mere koje se od nas traže, a ova posvećenost je zasnovana na jednostavnom cilju: Da nijedna žena ne živi u strahu od nasilja i da svaka devojčica odraste osećajući se sigurno“, naglasio je premijer Kurti , dodajući da su naše institucije, kao odgovor na nasilje, nedavnim izmenama “prigrlile” Istanbulsku konvenciju značajno unapredile pravni okvir
On je dodao da zakonski okvir, osim unapređenja, treba da prati i odgovarajuće javne politike, povećanje kvaliteta javnih usluga, ekonomska nezavisnost, stabilno finansiranje, dakle u cilju osamostaljivanja i ekonomskog osnaživanja žena, u ove dve godine upravljanja preduzeti su konkretni koraci za egalitarnije Kosovo između žena i muškaraca.
Premijer Kurti je rekao da će uz institucionalnu i društvenu posvećenost raditi na eliminaciji nasilja nad ženama i devojčicama, ovog društvenog fenomena koji onemogućuje ravnopravnost, jer ne može biti društvene jednakosti bez rodne ravnopravnosti.
„Moramo se zajedno boriti protiv nejednakosti, nepravde i predrasuda. Protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja svi se moraju efikasno boriti, stalno i svuda. Bićemo rame uz rame, u težnji ka rodnoj ravnopravnosti, što je preduslov za ravnopravno dru[tvo“, rekao je premijer Kurti.
Celi govor premijera:
Poštovani g.Frank Power, šefu Kancelarije Saveta Evrope,
Poštovana gđo Albulena Haxhiu, ministarka pravde,
Poštovana gospođo Claudia Luciani, direktorica Direkcije Saveta Evrope za ljudsko dostojanstvo, jednakost i upravljanje,
Poštovana gospođo Drita Rexhaj, članica Sudskog saveta Kosova,
Vaša Ekselencijo Shpresa Yusufi, ambasadorko Republike Severne Makedonije,
Ekselencije ambasadori i druge diplomate,
Zamenici ministara i narodni poslanici,
Lideri i predstavnici domaćih i međunarodnih organizacija,
Poštovane aktivistkinje, braniteljice ženskih prava,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni,
Zadovoljstvo mi je da vam se danas obratim na pokretanju ovog projekta, koji ima za cilj dalje usklađivanje naših zakona i politika, upravo sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, institucijom čiji članovi težimo da postanemo, jer verujemo i njegujemo vrednosti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.
Ovakvi sastanci i diskusije, u kojima glavnu reč vodi borba protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, sami po sebi predstavljaju zalaganje za ravnopravnost. Svaki napor za ravnopravnost otvara puteve za emancipaciju i solidarnost. Emancipacija i rodna solidarnost vode nas ka pravednijem i ravnopravnijem društvu.
Veliki korak ka jednakosti je i ovaj sporazum koji nas je danas okupio, a koji je inače poznat kao Istanbulska konvencija. U maju ove godine navršava se 12 godina od Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je septembra 2020. godine postala deo Ustava Republike Kosovo.
Mi smo kao Vlada preuzeli obaveze predviđene Istanbulskom konvencijom. Dajemo sve od sebe da implementiramo korake i mere koje se od nas zahtevaju, a ovo opredeljenje je zasnovano na jednostavnom cilju: Da nijedna žena ne živi u strahu od nasilja i da svaka devojčica odrasta osećajući se sigurno.
Obaveze iz konvencije su i poziv na dublju saradnju među nama, međusektorskim pristupom, na prevenciji nasilja, zaštiti od nasilja, krivičnom gonjenju počinilaca i integrisanim politikama. Za ojačan institucionalni lanac, koji funkcioniše ovim redom: institucionalni odgovor u prevenciji, zaštiti i tretmanu slučajeva nasilja nad ženama i devojčicama, uspostavljanje nedostajuće pravde, brze i kvalitetne usluge, kao i institucionalna odgovornost.
Kao odgovor na nasilje, naše institucije su značajno unaprijedile pravni okvir nedavnim izmenama i dopunama kako bi „prihvatile“ Istanbulsku konvenciju.
S tim u vezi, usvojili smo Nacionalnu strategiju protiv nasilja u porodici. Ova strategija ima za cilj ranu identifikaciju i prevenciju nasilja, usklađivanje javnih politika sa međunarodnim standardima, jačanje međuinstitucionalne saradnje za zaštitu i tretman žrtava, kao i održivu rehabilitaciju i reintegraciju žrtava nasilja.
Zatim smo omogućili besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodici, bez obzira na njihov socio-ekonomski status Sada svaka žena koja je žrtva nasilja u porodici ima mogućnost da dobije besplatnu pravnu pomoć kao posebnu kategoriju, a da ne mora da dokazuje finansijsku nemogućnost ili nedostatak imovinskog stanja.
Nastavili smo podržavati žrtve seksualnog nasilja tokom rata. Produžili smo proces apliciranja i mandat Vladine komisije za priznavanje statusa žrtvama seksualnog nasilja tokom rata;
Olakšali smo kompenzaciju žrtvama zločina;
Prvi put smo odobrili državni protokol za tretiranje seksualnih napada;
Odobrili smo nastavne planove i programe za tretman nasilnika; u međuvremenu
Ove godine biće povećan budžet za skloništa u kojima se nalaze žrtve nasilja.
Takođe, napredovali smo kroz definisanje nasilja nad ženama kao krivičnog dela u Krivičnom zakoniku.
U okviru zakonodavne agende imamo nacrt zakona o socijalnim uslugama, koji predviđa duboku reformu centara za socijalni rad koji pružaju socijalne i porodične usluge za žrtve nasilja u porodici.
Iako postoji 38 centara za socijalni rad širom Kosova u svim njegovim opštinama i oni nude više od 70 usluga građanima, u prošlosti im se nije poklanjala dužna pažnja. Za to radna grupa već radi detaljnu analizu stanja u ovim centrima, u odnosu na odgovornosti, izazove, ali i ljudske i profesionalne kapacitete.
Pravni okvir, pored unapređenja, moraju pratiti i odgovarajuće javne politike, povećanje kvaliteta javnih usluga, ekonomska nezavisnost i stabilno finansiranje. Potrebe žena u svoj njihovoj raznolikosti situacija u društvu moraju biti adresirane.
Dakle, u cilju osamostaljivanja i ekonomskog osnaživanja žena, u ove dve godine upravljanja, preduzeli smo konkretne korake za što ravnopravnije Kosovo između žena i muškaraca:
– U 2022. godini preko 5.000 žena je zaposleno kroz meru 1.3 Paketa za ekonomski preporod.
– Preko 337.000 dece prima naknade svakog meseca, a sredstva idu na račun majke. Kao rezultat primanja dečijih dodataka, 89.241 žena je prvi put otvorila račune u banci u našoj zemlji.
– Kroz meru “Vlada za porodicu” zaposlene su 603 žene, koje su sa svojom platom jedini izvor prihoda za svoje porodice.
– Kroz radnu praksu ili platformu Superpuna, od 18 do 25 godina, zaposlena je 1.401 devojka.
– Podržali smo 44 preduzeća u vlasništvu žena u proširenju poslovanja.
Javnim pozivom Ministarstva ekonomije za subvencionisanje energetske efikasnosti podržali smo 45 samohranih majki, a 468 žena koje se izdržavaju iz socijalne šeme dobilo je individualne peći na biomasu.
Putem uputstva za upis zajedničke imovine na ime oba supružnika, 4375 parova je uknjižilo imovinu na ime oba supružnika. Nastavit ćemo ovu meru kao afirmativnu meru. Kako diskriminacija na osnovu pola i dalje oduzima ženama i devojčicama pravo na imovinu i nasleđe.
Kako bismo pomogli u obrazovanju devojčica, kako bismo premostili rodnu razliku u zanimanjima, dodelili smo stipendije za 1382 devojčice. Za ovu akademsku godinu udvostručili smo budžet, izdvojivši 2 miliona eura za 2.000 stipendija, dakle za žene i devojke.
Nedostatak pravde i jednakosti ih ohrabruje dominantne i patrijarhalne izazovne norme, a dodatna nepravda zbog nečinjenja institucija u ulozi zaštitnika, to pogoršava.
. Nasilje nad ženama i devojčicama i femicid su tokom godina bili na vrlo alarmantnom nivou. Jednako zabrinjavajuće je i zanemarivanje institucija da izdaju zaštitne naloge, da obezbede sigurnost i pravdu za mnoge žene i devojke.
Stoga nam je potrebna maksimalna posvećenost, udruživanje snaga državnih organa i prioritetizacija slučajeva nasilja u porodici, kako bismo imali uspešan rezultat. Sa pravosusdnim institucijama, koje donose pravdu, i jednakosti, koje donose više blagostanja.
Poštovane dame i gospodo,
Želim da odam priznanje i izrazim duboku zahvalnost svima koji pružaju zaštitu i podršku ženama i devojčicama.
Zahvaljujem se partnerskim organizacijama na podršci našim institucijama, u cilju implementacije obaveza koje proizilaze iz Istanbulske konvencije.
Institucionalnim i društvenim angažmanom radit ćemo na eliminaciji nasilja nad ženama i devojčicama, ovog društvenog fenomena koji onemogućava ravnopravnost, jer bez rodne ravnopravnosti ne možemo imati društvenu ravnopravnost.
Pored profesionalne odgovornosti u našim institucijama, moraju se povećati zajednički napori i delovanje na rešavanju prepreka ravnopravnosti, naravno kroz njihovo otklanjanje. Moramo se zajedno boriti protiv nejednakosti, nepravde i predrasuda. Protiv nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja svi se moraju efikasno boriti, stalno i svuda.
Bićemo rame uz rame, ka rodnoj ravnopravnosti, koja je stoga preduslov za ravnopravno društvo.
Hvala vam na pozivu i za sav rad i doprinos koji ste radili, činite i koji ćemo zajedno raditi i ubuduće.
Last modified: 30 марта, 2023