Priština, 18. septembar 2023
Poštovani predstavnici medija,
Dragi građani,
Danas sam ovde pred vama, da vas obavestim o poslednjem sastanku na visokom nivou u okviru Briselskog dijaloga, organizovanom 14. septembra, odnosno u četvrtak prošle sedmice.
U pozivu za sastanak Visokog Predstavnika, nije definisana nijedna konkretna tačka dnevnog reda, međutimn navedeno je, da je svrha sastanka da se razgovara o planu implementacije Osnovnog Sporazuma između Kosova i Srbije.
Na sastanak sam otišao sa konkretnim predlogom, po meni vrlo konstruktivnim, u kojem smo predvideli punu implementaciju Osnovnog Sporazuma. Naš predlog je bio zasnovan na principu inkluzivnosti, što je značilo da svaki član i definicija Osnovnog Sporazuma i njegovog implementacionog Aneksa mora nužno biti uključen u plan sekvenciranja implementacije. Princip inkluzivnosti nije nešto što sam ja otkrio, niti je to neobično u planovima implementacije međunarodnih sporazuma. Inkluzija, odnosno obaveza sprovođenja svakog člana Osnovnog Sporazuma definisana je samim Aneksom za implementaciju, odobrenim u Ohridu 18. marta. Tu, u tom aneksu u tri posebne klauzule određeno je da svaki član, ponavljam, svaki član Osnovnog Sporazuma mora da se implementira i da strane ne mogu izraziti opstrukcije nijednom članu. To je više nego uobičajeno, logično i stogodišnja praksa u implementaciji međunarodnih sporazuma.
Na prvom bilateralnom sastanku koji sam imao sa Visokim Predstavnikom Žosepom Boreljom i fasilitatorom Miroslavom Lajčakom, zatraženo mi je da odmah pređemo na procesu pregovora o statutu definisanom članom 7. Osnovnog Sporazuma, u vezi sa članom 10. Jasno sam im rekao, da takav korak ne bi mogli uraditi bez potpunog usaglašavanja Plana Sekvencijalne Implementacije, tim više što je Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ima vremena što je gore-dole izjavljivao da “on nije prihvatio sporazum” sa Kosovom, i da će ga “sprovesti samo u skladu sa crvenim linijama Srbije”. Uzimajući povod iz ovog konteksta, jasno sam dao do znanja dvojici evropskih predstavnika da bi prvi korak trebao biti dogovor o sekvencijalnom planu i u njemu predvideti potpisivanje Osnovnog Sporazuma ili barem njegovo deponovanje od strane predstavnika Borelja u Kancelariji Generalnog Sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija, organizacije koja je ovlastila funkciju fasilitacije Evropske Unije za dijalog između Kosova i Srbije.
Na prvom sastanku nismo postigli minimalno razumevanje, jer je stav gospodina Borelja i gospodina Lajčaka bio da sekvencirana implementacija sporazuma bude takva da bude prihvatljiva i Srbiji, koja je želela Asocijaciju kao prioritet i uklanjanje članova međusobnog priznavanja de facto.
Odatle sam im jasno stavio do znanja da implementacija sekvenciranja Osnovnog Sporazuma ne zahteva nove pregovore: to je moralo biti prirodan rezultat, tehnički odraz, svakog člana Osnovnog Sporazuma. To je nešto prirodno otkako smo prihvatili Osnovni Sporazum i njegov Aneks; u suprotnom bi to značilo odustajanje od važnog dela Osnovnog Sporazuma.
Na drugom sastanku, trilateralnom uz učešće i Predsednika Srbije, bio sam izložen scenariju koji je g. Lajčak izgleda davno dizajnirao. Nakon što sam predložio Predsedniku Srbije i dvojici evropskih predstavnika plan sekvenciranja koji je izradila Republika Kosovo, što je zapravo prvi dokument koji predlažem na sastanku visokog nivoa, iako je glavni pregovarač, zamenik premijera Besnik Bisljimi u protekla četiri meseca predložio još dva plana sekvenciranja koje je odbio g. Lajčak. Predsednik Srbije i Miroslav Lajčak reagovali su istim mišljenjem i sa istim koordinisanim zanemarivanjem. Obojica su rekli da je ovaj plan veoma nerealan i shodno tome jedini put napred je sprovođenje bez sekvenciranja tačke pregovora o statutu asocijacije opština. Tu sam postavio pitanje, prema njima, koja tačka ovog predloga sekvenciranja nije predviđena u Osnovnom Sporazumu?! Nisam dobio nikakav odgovor, zbog jedne jednostavne činjenice: svaka tačka mog plana sekvenciranja koja je tamo predložena eksplicitno je izvedena iz slova svakog člana Osnovnog Sporazuma. Nisam ništa izmislio niti dodao. Sve što je napisano u mom predlogu svi smo mi odobrili 18. marta ove godine na sastanku koji je rezultirao dogovorom u Ohridu. Nakon što su me jednoglasno odbili Vučić i Lajčak, postavio sam oboma osnovno pitanje: rekoh im , ako odbijate moj predlog, onda recite mi da li je Srbija ikada predložila plan sekvenciranja? Gospodin Lajčak je rekao da da, sa punim ubeđenjem, Srbija je (rekao je on ) takođe donela svoj predlog. Insistirao sam da vidim taj dokument. Pred nas smo imali moj predlog, predlog Srbije nismo znali.
Taj dokumenat mi nije dat, i posle mnogo insistiranja po završetku poslednjeg bilateralnog sastanka, donet mi je dokument za koji mi je rečeno da je predlog Srbije za plan sekvenciranja.
Sastanak je tu završen. Vučić je izašao na konferenciji za novinare i upozorio za šta se dogodilo sat vremena kasnije, rekao je da će Kurti biti kritikovan što je odbio predloge posrednika Lajčaka. Čuo sam doslovno Vučićevo upozorenje na konferenciji za štampu Visokog Predstavnika Borelja.
Nakon analize dokumenta za koji mi je Lajčak rekao da je predlog Srbije za plan sekvenciranja, shvatio sam iz sadržaja tog dokumenta, koji sada svi imate, da je takva Lajčakova tvrdnja u najboljem slučaju neistinita. Taj dokumenat, videlo se da je bio podnet u vreme pregovora pre Ohrida, čak i pre usvajanja Osnovnog Sporazuma, i Srbija nikada nije donela predlog za plan sekvenciranja Osnovnog Sporazuma.
Nedonošenje jednog takvog predloga, posrednik Lajčak je sakrio u toj razmeri da je amnestirao odbacivanje stava prema Sporazumu, o čemu je Vučić govorio svake nedelje posle 18. marta. Imajte u vidu i njegovu konferenciju od 24. aprila, kada je rekao da prihvata Sporazum samo kao koncept, a ne u sadržaju, te da njegovu implementaciju smatra sa ograničenjima, odnosno nepotpunom.
Na ovaj način sam shvatio da je taj dokument Srbije, koji je u naslovu pokazivao nameru, cilj da se ignoriše Osnovni Sporazum – “Prvo implementacija Asocijacije, a zatim rasprava o Planu koji je predložila Evropska Unija” – zapravo pretvoren u stav Facilitatora ili Medijatora Lajčaka. Kao takav, čini se da su Lajčak i Vučić bili koordinirani sa jednim ciljem: da omoguće nemogući scenario u kojem se Sporazum implementira u celosti, i da daju život alternativnom scenariju gde se primenjuje samo polovina Sporazuma, a druga polovina, što predstavlja najcivilizovaniji deo dobrosusedskih, demokratskih i evropskih odnosa, ne-zastupanje jedna- drugu u međunarodnim odnosima itd, da se nikada ne primjenjuje.
Moje odbijanje takvog scenarija je u početku logična akcija, zatim pokazatelj političke odgovornosti prema Republici koju predstavljam i ujedno pokazatelj poštovanja vrednosti Evropske Unije, koje su oličene upravo u članovima 1. do 5. Osnovnog Sporazuma koje Lajčak i Vučić žele da nestanu iz plana implementacije. Reći da jedan sporazum zaslužuje da se sprovede samo pola je isto što i reći da sporazum treba uništiti.
Stoga, ja nisam prihvatio takav scenario, jer za mene i za Evropski Savet takav sporazum postoji i niko ga ne može poništiti.
Po završetku sastanaka i nakon mog medijskog nastupa u Briselu, gde sam razotkrio ovaj besmisleni scenario, u kojem je cilj da se uništi ceo Osnovni Sporazum osim asocijacije, posrednik je medijima pustio sekvencijalni dokument u kojem piše da je „Vučić prihvatio, a Kurti odbio”. Ovakva informacija je potpuno netačna, dodati ovde da Lajčakov plan sprovodi upravo ono što je Srbija tražila u svom dokumentu koji sam ranije pomenuo.
Kako se može jedan dokument predstaviti na sastanku 14. septembra kada je u istom dokumentu pisalo da je njegov datum 19. jul ove godine, datum kada je bio sastanak glavnih pregovarača Bisljimija i Petkovića u Briselu?! Takav Lajčakov dokument, odbačen je datuma koji je obeležio, odnosno 19. jula, odnosno odmah ga je odbio glavni pregovarač, potpredsednik Vlade Bisljimi na Briselskom sastanku pre dva meseca. Čemu sve ove informacije iz Lajčakove kancelarije? Verujem da to svi razumeju, jer je jasno da su informacije iz Lajčakovog kabineta takve da se on ne zabrinjava za njegovu neutralnost i za zaštitu sveobuhvatnosti implementacije sekvenciranog plana, i paradoksalno smo došli u situaciju da se Vučićeva upozorenja poklapaju sa onim što kasnije kaže medijator.
Dozvolite mi da završim svoje uvodno izlaganje konstatacijom da je 14. septembra bilo jasno pozicioniranje posrednika protiv Kosova uopšte, a posebno protiv Osnovnog Sporazuma. Tako da, oni su otišli predaleko sa udarom na budućnost Kosova. U situaciji u kojoj se nalazimo, ocenjujem da se ne mogu okriviti o svom prosuđivanju nikakvim bacanjem prašine u očima. Ili ćemo u celini sprovoditi Osnovni Sporazum, ili ne možemo da sprovodimo samo ono što Srbija želi. Ova logika je mrtva i Nezavisna Republika Kosovo ne može, ne treba i neće nastaviti dalje jednim takvim putem.
Hvala vam.
Last modified: 18 септембра, 2023