Priština, 27. oktobar 2023
Poštovani predstavnici medija,
Poštovani građani,
Juče smo, na marginama Samita Evropskog Saveta, u okviru dijaloga u Briselu, održali sastanak sa šefovima Evropske Unije, sa Kancelarom Nemačke Olafom Scholzom, sa Predsednikom Francuske Emmanuelom Makronom, sa Premijerkom Italije Giorgiom Meloni, sa Predsednikom Saveta Evrope Charlesom Michelom, Potpredsednikom Evropske Komisije, Visokim predstavnikom za spoljnu i sigurnosnu politiku Josepom Borrelom, kao i njegovim emisarom Miroslavom Lajčakom.
Ovaj sastanak je održan nakon posete pet emisara iz Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država našoj zemlji 21. oktobra ovog meseca, a tom prilikom su ponudili i svoj predlog plana za dalje.
Sastanak je bio dobra prilika da se od čelnika Evropske Unije zatraži veća sigurnost na granici između Kosova i Srbije, odakle je došla agresija na Kosovo, sa paravojnim jedinicama koje su izvršile zločinački i teroristički napad sponzorisan od Srbije, i takođe sam zatražio kaznu i sankcionisanje Srbije za teroristički napad na Kosovo, jer nekažnjivost postaje podsticaj za ponavljanje. Mi ne tražimo sankcije zbog radi kazne, nego tražimo sankcije kao kaznu radi neponavljanja. Vi svi znate da smo u decembru prošle godine, tri sedmice imali 16 barikada, zatim smo imali ranjivanih i povređenih oko 90 pripadnika KFOR-a, mnogo kosovskih policajaca i ne malo novinara krajem maja ove godine, kao i kidnapovanje troje kosovskih policajaca u Leposaviću 14. juna ove godine. A 24. septembra ubili su narednika Afrima Bunjakua, heroja Kosova. Nemamo potrebu za petu epizodu, a da bismo sprečili ponavljanje ovakvog ubilačkog nasilja, potrebno je kazniti i sankcionisati Srbiju.
Na ovom sastanku sam naglasio da paravojnu terorističku grupu Milana Radoičića i druge odgovorne strane treba ekstradirati iz Srbije na Kosovo i suočiti se sa pravdom na Kosovu. Republika Kosovo je najdemokratskija zemlja u regionu i sa vladavinom prava najvišeg nivoa, koju je ocenio i „ World Justice Project“, zbog toga upravo na Kosovu bi imali fer i pravično suđenje, a pogotovo što bi suđenje bilo nadgledano od strane misije Evropske Unije za Vladavinu prava, EULEX-a.
Za svoj demokratski i ekonomski napredak, Kosovo zaslužuje da što pre dobije status zemlje kandidata za Evropsku Uniju, a da se priznanju Kosova pridruže pet država koje su nepriznavajuće onim 22 koje priznaju nezavisnost Kosova.
U međuvremenu, u cilju povećanja bezbednosti Kosova i regiona uopšte, Partnerstvo za Mir, Sporazum sa NATO-om o članstvu u Severnoatlantskoj Alijansi je i neophodnost i rešenje. Republika Kosovo je posvećena punoj normalizaciji odnosa sa Srbijom i međusobnom priznavanju. S tim u vezi, podsetio sam ih da smo 27. februara u Briselu prihvatili Osnovni Sporazum, šest rečenica u preambuli, 11 članova i Implementacioni Aneks u Ohridu 18. marta sa svojih 12 tačaka.
Ali u oba slučaja, i 27. februara u Briselu i 18. marta u Ohridu, srpska strana, odnosno predsednik Srbije, odbio je da potpiše sporazum. Iako je rekao da prihvata sporazum i slaže se i sa njegovim tekstom i sadržajem.
Ponudio sam i potpisivanje sporazuma na Samitu Berlinskog procesa u Tirani 16. oktobra, gde je Srbija, koju je predstavljala njena premijerka, takođe odbila, kao i predsednik Srbije. U međuvremenu, na sastanku 21. oktobra, američki i evropski emisari rekli su nam da je nacrt za samoupravljanje koji su doneli, napisan sa pažnjom slovu i strukturi Ustava i zakona Republike Kosovo, te da ako bi se potpisao, bilo je predviđeno da to odmah kontroliše Ustavni Sud, odnosno Ustavni Sud daje svoju ocenu ustavnosti ovog predloga kao odgovor.
U međuvremenu, juče smo na Samitu Evropskog Saveta u Briselu, pred šefovima Evropske Unije ponudili da pred njih kao svedocima i garancije potpišemo Briselski Osnovni Sporazum od 27. februara, sa celim Ohridskim Implementacionim Aneksom od 18. marta, i predlogom za implementaciju člana 7 Sporazuma u vezi sa članom 10, znači za ideju samoupravljanja transformisanog u predlog.
Potpis bi značio prihvatanje, a samim tim i implementacija. Međutim, prihvatanje znači potpis, a samo potpis znači prihvatanje i garancija implementacije. Juče smo im to vrlo jasno rekli, ističući da je Samit Evropskog Saveta u Briselu događaj i mesto gde to treba da se dogodi.
Srbija je odbila da potpiše ponovo, čime je odbila nacrt za samoupravljanje ili primenu člana 7. Sporazuma u vezi sa članom 10. Osnovnog Sporazuma.
Građani Kosova iz srpske zajednice imaju prava zagarantovana i proširena Ustavom naše Republike, srpski jezik je službeni jezik na celom Kosovu, na svim nivoima uprave, 17 odsto lokalnih predstavnika u Skupštinama Opština su srbi, dok je 10 mesta rezervisana za srpsku zajednicu u Skupštini Republike Kosovo koja se bojkotuju i ne koriste. Znamo da poslanici koriste svoju slobodnu volju da ponekad privremeno bojkotuju neko pitanje. Međutim, bojkotirati sve vreme sa rezervisanih mesta, ovo je prvo velika šteta naneta srpskoj zajednici, a potom i pokušaj nanošenja štete državi Kosovo.
Nemojmo zaboraviti da je od 2008. godine do sada izdvajanje budžeta Republike Kosovo za opštine, 62 odsto veće po glavi stanovnika u 10 opština sa srpskom većinom nego u ostalih 28 opština. Dakle, mi smo napravili kalkulacije od 2008. godine kada je proglašena nezavisnost Kosova.
Želimo integraciju Srba u institucionalni i društveni život na Kosovu. Oni koji se integrišu uvek žive bolje.
Posle više od decenije insistiranja za Asocijaciju, za Zajednicu, Srbija je juče odbila da potpiše nacrt o samoupravljanju koga su donele Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države.
U vremenu brojnih kriza, sastanak na visokom nivou koji je održan na marginama Samita Evropskog Saveta pokazuje značaj koji Evropska Unija i šefovi Evropske Unije pridavaju normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Republika Kosovo visoko ceni posvećenost Evropske Unije, Sjedinjenih Američkih Država, njihovih lidera, njihovih emisara i zahvaljujemo im se na njihovoj ulozi i doprinosu.
Sada je vreme da Srbija bude odgovorna za teroristički i zločinački napad na Kosovo, kao i za odbijanje potpisivanja sporazuma.
Moramo potpisati ono o čemu se dogovorimo. Potpis je prihvatanje i potpis je garancija primene.
Hvala vam.
Sada ćemo moći odgovoriti na neka vaša pitanja.
Pitanje: Premijeru, rekli ste da Srbija i dalje odbija da potpiše sporazume protivno vašoj spremnosti. Zašto mislite da je potpisivanje sporazuma sa Kosovom problem za Srbiju? I drugo pitanje, ako se od Kosova traži da pristane da se razgovara o statusu Asocijacije, da li znate šta se traži od Srbije?
Premijer Kurti: Prvo, predsednik Srbije ne potpisuje, jer je rekao –da- Osnovnom Sporazumom i Aneksu za implementaciju kako ne bi potpisao, a sada se čini da je požalio što je rekao –da-. Nije slučajno što je sve češće počeo da ponavlja liniju da prihvata sporazum u konceptu, ali ne i u sadržaju, dok je s druge strane implementacija ograničena. Ovo je direktan napad na sporazume koje smo sklopili u Briselu i Ohridu, a koji su takođe deo zaključaka Evropske Unije, odnosno Evropskog Saveta. Znate da su nekada bili ponosni na potpise koje su uradili sa mojim prethodnicima, a sada ne žele baš zbog sadržaja, zbog značenja ovih tekstova ovih sporazuma. I kao da to nije dovoljno, oni uvek insistiraju na slanju sporednih papira, dodatnih dokumenata, koji praktično napadaju i zvanično i formalno Osnovni Sporazum i Aneks Implementacije. Sinoć smo saznali da predsednik Srbije preti i ispunjava te pretnje ovakvim pismima koji govore tri stvari: Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova; je protiv članstva Kosova u Ujedinjenim Nacijama; i ne prihvata teritorijalni integritet Kosova. Ovaj treći je zapravo dodatak, jer smo ova prva dva već čuli.
Očigledno je tendencija za napade na Kosovo ovako neodgovorna izjava da nam je teritorijalni integritet Kosova neprihvatljiv. Upravo je Ruska Federacija pre napada na Ukrajinu rekla da ne prihvata teritorijalni integritet Ukrajine.
Kosovo je 24. septembra, ponavljam, doživelo narušavanje teritorijalnog integriteta, državnog suvereniteta i nacionalne bezbednosti. Međutim, uprkos tome, umesto da se teroristička grupa Radojčića izruči, imamo takve pretnje iz Brisela, znači ne iz Beograda, pretnje iz Brisela, od predsednika Srbije da se ne priznaje teritorijalni integritet naše zemlje. .
U međuvremenu, kažu da je priznat osnovni sporazum. Osnovni sporazumi su veoma jasni po svom sadržaju i ja verujem da sa tim izjavama je prekršen Osnovni Sporazum, napadnut teritorijalni integritet naše zemlje, od nikog drugog nego od predsednika Srbije.
Imate jasne članove u Osnovnom Sporazumom i u Implementacionom Aneksu Ohrida, gde citiram šta se govori o teritorijalnom integritetu. Tačka 3. preambule glasi: „Svesni za nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i zaštite nacionalnih manjina kao osnovnog uslova za mir“.
Jučerašnja izjava predstavlja kršenje tačke 3. preambule i dalje teritorijalnog integriteta u Osnovnom Sporazumu, koji se takođe pominje u članu 2., kaže se „Obe strane će biti vođena ciljevima i principima Povelje Ujedinjenih Nacija, posebno onih za jednak suverenitet svih država, poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta i tako dalje, pravo na samoopredeljenje i zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju.
Dakle, tom izjavom kojom se ne prihvata teritorijalni integritet Kosova, predsednik Srbije je prekršio treću rečenicu preambule Osnovnog Sporazuma, kao i član 2. Osnovnog Sporazuma.
Ja ne mogu da znam šta se traži od predsednika Srbije na sastancima koji se sa njim održavaju, ali ono što ja tražim da se od njega traži, jer mi nemamo nadležnost u Srbiji, jeste predaja terorističke, paravojne grupe Milana Radojčića, kao i da se ne krši ni slovo ni duh dogovorenih sporazuma.
Pitanje: Premijeru, šta konkretno sadrži plan EU koji vam je u subotu dostavljen od, da je nazovem tako, evro-američke petorke. I drugo pitanje, spomenuli ste teritorijalni integritet koji Vučić ne prihvata, spomenuli ste i preambulu, dok je Srbija još 2015. godine u sporazumu o asocijaciji na neki način prihvatila Ustav Kosova jer se tu kaže da će nacrt statuta za asocijaciju biti upućen i Ustavnom Sudu. Zašto ovi nazadni koraci Srbije, kako EU reaguje na ove Vučićeve izjave, da li mu se pominju ova pitanja?
Premijer Kurti: Slažem se sa vama da imamo korake nazad, i verujem da su koraci unazad posledica militarizacije tamošnje politike. Tamošnja politika sve više misli i deluje jezikom sile, nasilne sile, što kada nisu bezbednosni organi onda su paravojne grupe koje sponzoriše država koja ima i te bezbednosne organe. Što se tiče ovog predloga, mi poštujemo zahtev 5 emisara dok se od nas traži da se konkretno o tome ne govori, ali je najvažnije da su emisari izjavili da su ga pažljivo pisali vodeći računa o Ustavu i zakonu i da odgovor za svaku dilemu će uvek dati Ustavni Sud. Ali, po našem čvrstom uverenju, srpska zajednica na Kosovu nikada ne treba da zaboravi koliko je Republika Kosovo već učinila za Srbe na Kosovu, za prava koja su bez premca i u samoj Evropi, a u međuvremenu čuli smo da se često govori o evropskim modelima rešenja.
Pitanje: Dobar dan, Ana Marković, Prva Televizija. Borelj je sinoć izjavio da nije došlo do dogovora zato što su obe strane imale preduslove. Koji su bili vaši preduslovi, to jest uslovi za dogovor osim sankcije Srbiji, koje ste već spomenuli, i ako može ukratko, da vas zamolim na srpskom, da građanima iz srpske zajednice objasnite šta se u stvari desilo juče u Briselu. I još jedno pitanje, da li očekujete da popis stanovništva počne tokom novembra kako je najavljeno. Hvala.
Premijer Kurti: Hvala na pitanju. Prvo, mi smo prihvatili Osnovni Sporazum, takođe i Srbija je prihvatila Osnovni Sporazum iz Brisela 27. februara ove godine, i ovaj Implementacioni Aneks iz Ohrida 18. marta. E sad, imamo još jedan, najnoviji predlog što se tiče člana 7 Osnovnog Sporazuma u vezi sa članom 10, i ovom prilikom, ja sam juče rekao da ako želimo sprovođenje, hitno sprovođenje, bezuslovno sprovođenje i sprovođenje u potpunosti svih ovih sporazuma ajde da ih potpišemo odmah, danas, jer taj Samit je pravo mesto i Brisel je glavni grad gde bi trebalo to da se odvija. Ali moj utisak je da predsednik Srbije, rekao je- da- ovim sporazumima, da ne bih potpisao, a sad i žali i kaje se što je rekao –da-, što je prihvatio te sporazume. Ja ne mogu drugačije da razumem, ali ako smo mi odgovorni i sposobni u našim funkcijama, kad kažeš- da- treba da potpišeš. Prihvatanje i potpis su ista stvar sa moje tačke gledišta. Ja kad kažem –da- ja i potpišem, kad potpišem to znači –da-, ali to nije moj slučaj sa predsednikom Srbije, i s druge strane mi ne možemo imati dobru volju i dobru veru ako kažemo da prihvatio sam koncept a ne sadržaj i kažem –da- sprovođenju ali sa određenim granicama. Ovo je sabotiranje, ovo je neozbiljno i neiskreno, nema dijaloga, nema sporazuma, nema implementacije, bez dobre volje i bez dobre vere. Ja sam istakao juče da mi ćemo imati i dobru volju i dobru veru ako imamo potpis. Bez potpisa to nije ozbiljno, to znači da to što radimo, to što kažemo i to što mislimo nije ista stvar. Ja želim da to što kažemo, to što mislimo i to što radimo budu ista stvar i garancija tome biće potpis. Predsednik Srbije nije prihvatio, e sad.., kako razni službenici tumače ja ne bih tumačio ni ova tumačenja. Ja nisam imao nijedan uslov, ja sam rekao to što je pravo i pravedno, došli smo ovde, evo gde je Scholz, Macron, Meloni, Borelj, Michel, Lajčak, ovo je mesto i vreme da potpišemo. Ne možemo takođe vratiti se u Status Quo Ante, kao da se nije ništa desilo 24. septembra. Ja sam tražio da ova grupa zločinaca, terorista, paravojne formacije koje je vodio u operaciji, ne politički, jer politički je to i vodio i finansirao Beograd, zvanični Beograd, Milan Radoičić. Oni trebaju da se predaju našim organima sigurnosti i pravde, jer Kosovo, što se tiče vladavine prava je šampion u Evropi. World Justice Project to potvrđuje. Takođe kod nas u sudskim procesima monitoruje Eulex, znači mi imamo Eulex. Ako neko sumnja u bilo kog sudiju ili tužioca na Kosovu , nema nijednog procesa, važnog procesa gde nemate ili gde ne nadzire službenik Eulex-a ili nekoliko njih u ovim glavnim pretresima koji se dešavaju po našim sudovima.
Mi smo doneli odluku da popis počinje 1. novembra i za sad druge odluke nema.
Pitanje: Premijeru, više puta ste ponavljali pitanje potpisivanja, vašu spremnost, dok je predsednik Vučić u jučerašnjoj izjavi zaista demantovao da stoji iza ovako nečega, čak je i na pitanje naših kolega delovao manje-više nervozno zbog toga što ga pitaju zašto niste potpisali? Želim tačno da znam da li je postojao zahtev medijatora u ovom slučaju od gospođe Meloni, gospodina Scholza i gospodina Macrona, da se potpiše sa obe strane, ili je to bila samo vaša volja i vaš zahtev za nešto takvo ?
Premijer Kurti: Prvo, rečeno nam je 27. februara u Briselu da se mora potpisati Sporazum, rekao sam da ga potpišemo večeras, rekli su mi ne sa Aneksom implementacije kada idemo u Ohrid, kada smo išli u Ohrid, i dalje nije urađen potpis. Ugovor i potpis su elementi istog skupa predmeta, nema potrebe razdvajati ove dve stvari. I kada smo išli na dijalog u Brisel, išli smo sa idejom da je potpis sporazum, sporazum je potpis. Kako smo se mi dogovorili ako kažemo da smo se dogovorili, ali da ne mogu da stavim potpis. Dakle, ne govorim ništa neobično. Nenormalno je i ekstremno smatrati da ne potpisujete i da se morate složiti.
Znam da ih je predsednik Srbije koristio kao opravdanje, što znači da je kršio Ustav Srbije, ako potpiše. Sada on nije predsednik Ustavnog Suda, ali i predsednik Ustavnog Suda je jedan od sudija, ne zna da li ga krši ili ne. Ustavni Sud odlučuje da li ste vi prekršili ili niste prekršili Ustav, ali on takođe preuzima ulogu Ustavnog Suda i kaže da ja nisam prekršio Ustav Republike Srbije.
S druge strane, on govori da implementiram Sporazum, ili ga implementiram sa ograničenjima. Ali kako je moguće da on sprovodi sporazum koji može predstavljati kršenje Ustava, a sa druge strane kaže da nije potpisao sporazum, jer bi to predstavljalo kršenje Ustava.
Pun kontradikcija koje su logične pre nego što postanu legalne. U međuvremenu, da li je od njega na sastanku zatraženo da potpiše sporazum kako sam ja tražio, ne znam, jer jučerašnji sastanci nisu bili trilateralni, oni su bili samo bilateralni.
Pitanje: Premijeru, danas ste predložili da se ukinu naknade za policajce, kada se očekuje glasanje o ovom predlogu i možete li nam objasniti da ako će FIT sada imati 150 evra naknade, koliko su one ranije bile za svaku kategoriju koju ste spomenuli;
Premijeru, rudari Trepče štrajkuju već 4 dana, da li ćete posetiti rudare koji traže smenu generalnog direktora i šta se desilo sa obećanjem od 70 miliona evra ulaganja u Trepču, kada se ovo obećanje očekuje da se ispuni?
Premijer Kurti: Pre svega, verujem da je dobra vest za građane Republike, za Kosovsku policiju, utvrđivanje šeme naknada za opasnost, koje su u odnosu 3 prema 1, najviša naknada za najnižom. Morate shvatiti da se opasnost naših policajaca ne bori samo naknadama, već i uslovima rada i sredstvima rada. Čak bih rekao da je to najvažnije i mi se trudimo da oni imaju najbolje uslove za rad, najefikasnije sredstva za rad i najmanji rizik. Sada je trebalo više vremena jer ne smemo stvarati dodatne nejednakosti i apostrofirali smo napetu situaciju na severu zemlje za vreme dokle traje. U novembru će svi policajci koji primaju naknadu za opasnost morati da ih dobiju retroaktivno od kada je zakon o platama stupio na snagu, odnosno od februara 2023. Ima ih sedam kategorija za koje smo predvideli ovo što sam rekao na sednici Vlade , ali isto tako želim da istaknem nešto što možda nećete moći da nađete o tome koliki su dodaci sada i u prošlosti, to je podatak koji je poznat, ali ono što možda ne znate je ovo, prvo, tokom ove godine 2.134 policajaca imalo je prosečna primanja veća od hiljadu evra u Republici Kosovo. Što znači blizu 27 odsto policajaca, prosečna primanja za ovu godinu za 2.134 imali su više od hiljadu evra.
U junu i julu ove godine ima blizu 700 policajaca koji su primali platu sa dodacima, odnosno kumulativna primanja višim od predsednice Republike. U međuvremenu, prosečna primanja policajaca, za 203 policajaca, tokom ove godine su veća su od primanja predsednice Republike, što je najveća plata u javnom sektoru.
Dakle, pokazujem vam i ove brojke koje nisu poznate i morate shvatiti da bez obzira na bilo kakav glas ili bolje rečeno opozicionu buku, činjenice, podaci govore drugačije, jer sa ovim pozitivnim činjenicama naše države imamo obavezu da se odupremo pokušajima negativne atmosfere.
Premijer je imao toliko vremena, moram da primim nemačkog novinara Eriha Ratfeldera koga poznajem četvrt veka i tu je, dok će potpredsednik vlade moći da vam odgovori ako imate još pitanja.
Vidite, uradili smo detaljne analize. Ne možemo imati posebno rešenje. Uradili smo detaljne analize i kazali vam. Najviša naknada za rizik je 150 evra, a najniža je 45 evra. Znate da para nikad nije dovoljno. Ali budžet Kosova je takav kakav jeste, i to još jednom naglašavam, blizu 700 pripadnika kosovske policije, što čini skoro 10 posto njih. U junu i julu imali su veća prosečna primanja od predsednice Republike.
Pitanje: Da li ste na jučerašnjim sastancima sa liderima zemalja EU tražili ukidanje kaznenih mera protiv Kosova, jer su tražili i konkretne korake za normalizaciju odnosa, što Kosovo već čini. S druge strane, sa današnjeg Samita je proizašlo da ako strane, odnosno Kosovo i Srbija, ne preduzmu dalje korake, to znači da će prihvatanje i implementacija novog plana imati posledice. Jesu li vam juče rekli kakve su posledice?
Zamenik premijera Bislimi: Hvala vam puno. Prvo, jučerašnji sastanak na marginama Samita Saveta EU imao je za cilj nastavak implementacije Osnovnog sporazuma od 27. februara. Ako bismo mi prihvatili da u službeni deo unesemo u ekuaciji i ukidanje mera, to bi tada postalo deo dogovora. Smatramo da deo mera ima veze sa koracima koje je Kosovo preduzelo u deeskalaciji i mi smo to rekli van toga, ali ne kao neka vrsta ustupka EU za naše korake u primeni Osnovnog sporazuma. Mislim da Evropska Unija ima neformalni dogovor da su mere protiv Kosova nepravedne i štetne. E sad kako će oni naći mehanizam za ukidanje ovih mera i pravi trenutak, mislim da pripada Evropskoj Komisiji, ali ono što je netačno je da je za to potrebno glasanje u Savetu EU. Mere nisu donete glasanjem, niti se one ukidaju glasanjem.
Pitanje: Buduće posledice. Koje bi mogle biti druge posledice država ako se sporazum i plan ne implementiraju?
Zamenik premijera Bislimi: Kosovo je pod merama, znači rasprava o merama koje se mogu preduzeti u slučaju nekonstruktivnog pristupa Srbije ili u slučaju da se istrage okončaju konstatacijom da Srbija stoji iza napada ili akta agresivnosti od 24. septembra, govoriti ćemo o ekonomskim i političkim merama koje se mogu odlučiti za Srbiju. Ali ipak je jasno, ne za Kosovo, jer Kosovo nije bilo uzrok napada 24. septembra, što znači da će Srbiji biti izrečene mere u slučaju da se to bude konstatiralo, ali je veoma važno znati da mere ne mogu biti tipa sankcija jer postoji država u Evropskoj Uniji koja će kategorički odbiti uvođenje sankcija, pa se očekuju mere koje se odnose na evropske integracije i finansijsku podršku koju Srbija dobija od Evropske Unije.
Pitanje: Onda, Potpredsedniče Vlade, pitanje je bilo za Premijera, ali verujem da i od vas mogu dobiti odgovor. Spominjem mesec februar, možda i sednicu u Skupštini Kosova, ali i tokom drugih meseci, čak i u martu, premijer je napomenuo da postoje uslovi za prihvatanje izrade nacrta za Asocijaciju. Šta se desilo sa ovim uslovima premijera, odnosno Vlade Kosova, da se izradi takav nacrt i zašto je Evropska Unija trebala da nam donese nacrt za Asocijaciju, kada imamo takav zahtev odavno, bilo iz EU ili iz Sjedinjenih Američkih Država. Takođe, premijer je rekao da ne može da iznosi detalje. Ne tražeći možda detalje o sadržaju nacrta, verujem da ste i vi videli i taj nacrt koji je donela EU. Možete li da garantujete, na osnovu onoga što ste imali vremena da analizirate, da je taj nacrt zapravo u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova?
Odgovor potpredsednika Vlade Bislimija: Prvo, u februaru, premijer je ukazao na okolnosti za koje je spreman da se konstruktivno angažuje na izradi dokumenta koji se bavi samoupravljanjem srpske zajednice, odnosno ispunjavanjem tačke 7. u skladu sa tačkom 10. Osnovnog Sporazuma. U slučaju da se obezbedi da je ovaj sporazum u skladu sa Ustavom Kosova, u skladu sa pismom koje je gospođa Mogerini poslala bivšem premijeru Kosova, g. Isi Mustafi 24. avgusta 2015. godine iu skladu sa javnim stavom Sjedinjenih Američkih Država kroz OpEd objavljen u “Koha Ditore” 30. januara 2023. godine. Znači da su to bili okviri. Zatražili smo saglasnost da to budu granice unutar kojih idu. Naravno, Srbija nije pristala da uđe u ovu diskusiju i stoga nismo u mogućnosti da započnemo rad na tome. U međuvremenu, ne možemo zaustaviti druge partnere, koji će sami poduzeti njihove inicijative. Kako je i premijer rekao, sponzori ovog dokumenta su se izjasnili i uverili da su prilikom sastavljanja njihovog predloga, koji nije predlog uzmi ili ostavi, maksimalno vodili računa da ispune uslove g. Kurtija, da se u potpunosti poštuje Ustav Republike Kosovo i odluka Ustavnog Suda iz decembra 2015. Ali, opet, mi nemamo nadležnost da utvrdimo da li neka formulacija predstavlja kršenje Ustava ili ne, ali kako je premijer rekao, koji se nalazi u dokumentu, je opet filter, da kakav god dogovor bude napravljen, mora ići na Ustavni Sud.
Pitanje: Kancelar Scholz je rekao da nam je gospodin Kurti obećao da će formirati Asocijaciju.
Odgovor Zamenika premijera Bislimija: G. Kurti je obećao u Sporazumu od 27. februara 2023. da će implementirati deset tačaka Osnovnog Sporazuma. Tamo možete pronaći sve sporazume.
Last modified: 2 новембра, 2023