Priština, 27. novembar 2015
Vlada Republike Kosovo je juće predstavila Evropskoj uniji kratak izveštaj o napretku i o izazovima u sprovođenju Briselskog sporazuma tokom ove godine, uključujući i paket sporazuma od 25. avgusta 2015. Izveštaj predstavalja ukupan proces sprovođenja svih sporazuma u pravcu obaveza svake strane u Briselskom dijalogu i potpisan je od strane ministarke za dijalog Edita Tahiri, istovremeno i glavnog pregovarača u tehničkom dijalogu u Briselu.
Merenje performansi obe države Kosova i Srbije, u ispunjavanju njihovih obaveza za sprovođenje, ima za cilj da pruži čitaocima jasniju sliku o tome kako teče proces, o tome što smo dogovorili i potpisali tokom dijaloga u kojem posreduje EU / EEAS.
Generalno se sporazumi postignuti u Briselskom dijalogu mogu grupisati u tri osnovne grupe:
1. Sporazumi o bilateralnoj saradnji između dve države – kao što je sporazum za IBM i tehnički protokol, o saradnji i regionalnom učešću, sloboda kretanja, slobodna trgovina / carinski pečati, energija, telekom, carinski SEED (ili sistematska razmena elektronskih podataka), uzajamno priznavanje univerzitetskih diploma, uzajamno priznavanje osiguranja vozila, o međusobnom priznavanju sertifikata CPP (medicinskih proizvoda), o uzajamnoj pravnoj pomoći, kancelarijama za vezu i sporazum o zvaničnim posetama.
2. Sporazumi za normalizaciju stanja na severu Kosova – kao što su oni o pravnom funkcionisanju u četiri severne opštine, policiji, pravosuđu, raspadu Civilne zaštite, zakonu o amnestiji, razvojnom fondu, licenciranju preduzeća na severu, uklanjanju barijera sa mosta u Mitrovici. Ovi sporazumi imaju za cilj konsolidaciju Kosovskog sistema u severnom delu zemlje, integraciju kosovskih Srba u kosovski sistem i uklanjanje paralelnih struktura Srbije na Kosovu.
3. Sporazumi za ratnu odštetu – Kao što su sporazumi o povratku osnovnih knjiga za civilnu registraciju na Kosovu i katastarske evidencije iz Srbije na Kosovu, koje su uzete od Srbije tokom rata na Kosovu.
Rezultati pokazuju da su sporazumi grupe jedan i tri obeležili veći napredak od onih iz druge grupe.
Sporazumi iz druge grupe nisu zabeležili istinski napredak, zbog neuspeha Srbije da ga sprovede, zbog kašnjenja ili njegovog kršenja. Od svih ovih sporazuma se zahteva konsolidacija Kosovskog sistema u severnom delu Kosova i integracija kosovskih Srba, kao i uklanjanje paralelnih struktura Srbije na Kosovu. Ipak, sem u policiji, ovo sprovođenje je realizovano u skladu sa Brislelskim sporazumom, ostale oblasti su se suočile ili sa ambivalentnim sprovođenjem ili sa velikim kašnjenjima do danas. Da bi se razumela takva ambivalentnost kao primer je sporazum za lokalne izbore u 2013. godini na Kosovu, koji upučuje poziv četiri severnim opštinama (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) da učestvuju.
Sporazum je imao za cilj stvaranje pravnog funkcionisanja ovih opštinskih organa, u skladu sa zakonom Kosova. Međutim, u stvarnosti se završio paradoksalnom situacijom u kojoj se opštinske pravne strukture ometaju od strane paralelnih struktura Srbije na Kosovu, jer ih Srbija podržava, umesto da ih raspusti u skladu sa sporazumom u Briselu. Slični primeri se mogu naći iu drugim oblastima, istaknutim u ovom izveštaju.
Implementacija Briselskih sporazuma i dalje ne uklanjanje srpskih paralelnih struktura na Kosovu ne odgovara ciljevima Briselskog Sporazuma. Ostaje znak pitanja da li se to može smatrati kao implementacija koju smo želeli, tražili i dogovorili. Postoji strah da će implementacija sporazuma iz ostalih oblasti, kao što su pravda, raspad civilne zaštite biti propraćena sličnim ambivalentnim modelima, bez sumnje, čak i ako neće biti potpunog i provernog raspada paralelnih srpskih struktura na Kosovu, verovatno je da se ciljevi ovog dijaloga miniraju. Za sve one koji prate proces implementacije, fokus treba staviti na ispitivanje efikasnog uklanjanja paralelnih struktura. Nezamislivo je, ali istinito, da je sporazum o uzajamnom priznavanju carinskih pečata iz 2011. godine, zatražio uklanjanje paralelnih pečata i carinske službe, ali i danas postoje pečate i ilegalne strukture.
Ovaj dualizam, u implementaciji zahteva iz Briselskog sporazuma i istovremeno održavanje paralelnih struktura Srbije omogućava Srbiji da izveštavaju EU –u o napretku implementacije, dok još uvek održava netaknute svoje paralelne strukture na Kosovu. Na neki način, deo primene postaje paravan za intervenciju i paralelizam iz Srbije. Površno izgleda da se sporazumi sprovode, ali u dubini oni ostaju kontroverzni i daleko od onoga što je dogovoreno u Briselu. Činjenica da se ministrima Vlade Kosova onemogučava poseta severnim opštinama, dovoljno govori o trenutnoj situaciji.
Kosovo je uslovilo osnivanje Udruženja sa potpunim uklanjanjem paralelnih struktura Srbije na Kosovu. Sporazum je u načelu postignut u Briselu koji je paralelan sa procesom izrade statusa udruženja, gde će tripartitna radna grupa raraditi na planu za uklanjanje paralelnih struktura.
Kosovo tvrdi da će početi osnivanje udruženja, kada se potvrdi uklanjanje ovih struktura.
Da bi sprovođenje značajno napredovalo, Srbija mora da skine Kosovo iz svog Ustava i takođe da ugasi sve paralelne strukture, kako bi pokazala doslednost u svom angažovanju za dijalog u Briselu i za normalizaciju odnosa sa Kosovom, kao što je navedeno u 35 Poglavlju pregovora za članstvo u EU.
Način sprovođenja kampanje od strane Srbije da spreči članstvo Kosova u UNESCO, je ukazao ne samo na materijalno kršenje osnovnih principa Briselskog dijaloga za normalizaciju odnosa, nego je otkrio koliko je Srbija dalako od evropskih vrednosti.
Republika Kosovo je i dalje posvećena dijalogu u Briselu i primeni sporazuma. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan između Kosova i Evropske unije je bio istorijski trenutak zvaničnom putu Kosova ka evropskim integracijama. To je pomoglo da Kosovo ažurira motivaciju da pogura napred evropske reforme i da nastavi sa svojim odgovornim pristupom ka Briselskom dijalogu. Odluka EU o liberalizaciji viza za građane Kosova predstavlja važan korak koji Kosovo zasluženo čeka.
Vlada Republike Kosovo visoko ceni saradnju i podršku EU kao posrednika u dijalogu i kao organizaciju u kojoj Kosovo teži punopravno članstvo. Visoko cenimo podršku Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i svih drugih zemalja u Briselskom dijalogu i u evroatlantskoj perspektivi Kosova uopšte.
Izveštaj je objavljen na zvaničnom sajtu Kancelarije premijera pod linkom:
http://www.kryeministri-ks.net/wp-content/uploads/docs/KOSOVO_BRIEF_REPORT_ON_BRUSSELS_AGREEMENTS_STATE_OF_PLAY_251115.pdf
Last modified: 2 децембра, 2022