Priština, 30 januar 2009
Poštovana porodice Pajaziti, Zejnullahu i Hoxha
Poštovani učesnici spomen akademije
Dame i gospodo,
Danas nas je spojio jedan dan koji je zabeležen u novijoj istoriji Kosova, 1dvanaestgodišnjica herojskog pada komandanta Zahira Pajazitija i njegovih saboraca Hakifa Zejnullahu i Edmonda Hoxhe
Za razliku od ostalih godišnjica, spomen akademija se ove godine organizuje u slobodnom, suverenom i demokratskom Kosovu.
Republike Kosovo je danas realnost.
Ovaj san mnogih generacija je uspešno ostvaren, ispunivši životni cilj svih onih koji nikad nisu prestali da se zalažu za oslobođenje Kosova, ni po kojoj ceni.
Zahir Pajaziti, Hakif Zejnullahu i Edmond Hoxha su prvi borci oslobodilačke vojske Kosova pali na čelu zadatka kao i mnogi drugi delatnici.
Oni su prošli jedan ceo život u organizovanoj političkoj delatnosti, boreči se na razne načine protiv vladajučeg i represivnog aparata nad kosovskim narodom.
Oni koji su u mladosti, Proleča 1981bili učesnici u demonstracijama, koji su zabeležili istorijski preokret sa osnovnim zahtevom za unapređenje političkog statusa Kosova na nivo Republike.
I pored stalne prisutnosti represivne politike sistematskog nasilja , posle 1981 godine na Kosovu je postojao organizovan politički pokret koji nije prestao sa oslobodilačkom delatnošču.
Duh ovog pokreta , koji je prošao kroz određene faze i skokove, su ga neugašenog održavali hrabri, smeli i odlučni momci sa puno ideala da bi pokrenuli stvari , da bi promenili realnost.
Oni su verovali u pravdu kosovskog pitanja, nezavisno od toga što je naspram njih bila jedna agresivna država sa njihovom nasilnom mašinerijom i višegodišnjom antialbanskom politkom.
Zahir Pajaziti, Hakif Zejnullahi i Edmond Hoxha su oličenje buntovničkog duha i nesalomljivog karaktera koji obrađuje samo plemenita ideja čelične slobode i volje za oslobođenje od robstva.
Oni su zastupali generaciju sazdanuidealima slobode i konačnog nepomirenja sa ropskim stanjem njihove domovine.
Veličanstvenost ljudi se ponekad ne može videti na površini običnih zbivanja.
Ljudi su veliki kada u mranim vremenima vide svetlost slobode, kada u carstvu sumnje pokrenu filozofiju poverenja.
Oni iskušavaju snagu karaktera i pravdu vizije za izgradnju realnosti u vreme kada su još uvek bili manjina. Zatim im se drugi pridružuju i dolazi njihovo vreme.
To opredeljenje je dalo životni smisao Zahiru, Hakifu i Edmondu i mnogim drugim borcima koji su krenuli putem slobode ali nisu uspeli da dožive oslobođenje, slobodu Kosova.
Zahir Pajaziti je imao duh komandanta. Ne da bi komandovao, nego da bi prednjačio tamo gde je bilo od interesa za formacije OVK-a.
Tamo gde se trebalo povratiti povređeno dostojanstvo,
tamo gde je trebalo vratiti poverenje i ukloniti strah ,
Zahir pajaziti je bio poznat po pragmatičnom duhu, hrabrosti i retkih sposobnosti, koje su bile poznate njegovim saborcima, i koje je neprijatelj osečao bilo kuda na terenu,
Do dana pada boraca slobode , 31. januara 1997 Kosovo je prošlo kroz deceniju teške policijske represije i političke depresije.
Policijski segmenti srpskih kriminalaca su atentatom pogodili tri sina Kosova, koji su svakim danom sve više ugrožavali njihov komoditet, komoditet njihovih slugu, i celokupnog sistema za vladavinu Kosovom.
Taj januarski dan je potvrđivao još jednom nepokolebivu odlučnost hrabrih kosovskih momaka koji su pokrenuli borbu za oslobođenje, nezavisno od snage neprijatelja i nezavisno od političke klime kroz koju je prolazilo Kosovo.
Neće proči ni deset meseci od pada Zahira, Hakifa i Edmonda, kada će Oslobodilačka vojska Kosova , postavši sve vidljivija na terenu, izači javno 28. novembra 1997.
Oslobodilačka vojska Kosova dobivši opšte narodnu podršku će se unaprediti u pokretnu istorijsku snagu posle herojskog pada legendarnog komandanta Adema Jasharija.
Suočivši se sa teškim ofanzivama srpske policije i paramilitarnih snaga , OVK je 1998 gpokazala odlučnost Koosva da dobije političku i vojnu bitku protiv Srbije.
I ta bitka je dobijena na terenu, dobijena je međunarodnom planu na Konferenciji u Rambujeu, kao rezultat zrelosti i prozapadnjačke vizije Kosova.
12. juna 1999 Kosovo je konačno oslobođeno od vekovne vladavine. Na temeljima slobode je krv palih boraca, komandanta Zahira, Hakifa i Edmonda i hiljada ostalih palih boraca. Kosovo je započelo novu epohu, epohi tranzicije kultivisanja prave demokatije i izgradnje države.
Dame i gospodo,
U vreme kada jedinice OVK-a pružaju snažan otpor i u lapskoj oblasti , ime komandanta Zahira je bilo nadahnuče za vojnike 151 brigade OVK-a.
Ime koje je posadilo poverenje i hrabrpst u srcima boraca za slobodu.
Zahirovo, Hakifovo i Edmondovo ime su održalvale vojne kasarne, škole u kojima uče naša slobodna deca; institucije , trgovi i ulice na kojima se slobodno nadahnjuju naši građani.
Ubrzo će Kosovo zaključiti godišnjicu od proglašenja nezavisnosti .
Istorijsku godinu okrunjavanja snova celih generacija koje su se žrvovale za njihove bolje dane.
Danas, kada govorimo o tim sada več poznatima stvarima, kažemo ih pred našim građanima, kažemo pred časnim porodicama palih boraca, ali kao da to kažemo i palim borcima za slobodu, kako bi pokazali da je njihov san zbog kojeg su se žrtvovali postao realnost.
Postavši legitimnim na čelu domačih institucija, na osnovu volje kosovskih građana da izgrade jedno stvarno slobodno, demokratsko i suvereno Kosovo, u kome će naši građani živeti sa ponosom i dostojanstveno.
U vreme kada Kosovo još uvek očekuju mnogi izazovi, u oblasti ekonomskog razvoja i povečanja životnog kvaliteta, u oblasti euroatlanskih integracija, , ‘ Da bi i dalje ispunili amanet palih boraca imamo obavezu da sa vizijom, poštenjem i velikim institucionalnim zalaganjem kultivišemo filozofiju građanskog jedinstva na Kosovu.
Mi nečemo razočarati njihove ideale , onih koji su se žrtvovali za državu Kosovo, nećemo razočarati naše prijatelje, koji su nam pomogli u najtežim danima.
Slava palim borcima OVK-a.
Last modified: 5 децембра, 2022