Priština, 29 januara 2009
Govor Premijera o Godišnjem izveštaju o radu Vlade Republike Kosova (2008)
Poštovani predsedniče Skupštine, g. Krasnići,
Poštovani poslanici
Poštovani predstavnici ambasada i diplomatskih misija na Kosovu,
Poštovani gosti,
Dame i gospodo,
Imam čast i državnu odgovornost da danas pred vama i narodom Kosova podnosim prvi izvaštaj o radu Vlade Republike Kosova.
Zahvaljujem se vama što ste imali razumevanja na zahtev Vlade da predstavi izveštaj o radu pred Skupštinom, a Vlada pozdravlja i debatu.
Ovim godišnjim izveštajem, Vlada Republike Kosova predstvalja njen rad i njena dostignuća i dostignuća naroda Koosva u pravcu ostvarivanja ciljeva i težnji: za Kosovo- države svih gradjana, Kosovo- razvijeno u skladu sa demokratskom načelima.
Kosovo- sa održivim ekonomskim razvojem; Kosovo- demokratske države i vladavine zakona, Kosovo- multietničkog društva, Kosovo- posvečenog procesima evropskih , evroatlanstkih integracija i drugih medjunarodnih mehanizama, putem ispunjavanja uslova i najviših standarda o odgovornosti i transparenciji.
Nove demokratske institucije, formirane od strane koalicione Vlade i drugih njenih partnera, kao rezultat parlamentarnih izbora održanih u novembru 2007 godine, proistću iz potrebe stvaranja nove pozitivne klime, klime koncenzusa-jedinstva i uspešnog upravljanja procesima za bolju i izvesniju evropsku budučnost.
Vlada je uspela da upravlja največim izazovom u istoriji naroda Kosova, okončajući uspešno vekovne ambicije za slobodu i nezavisnost i predstvaljajući i poštojući volju naroda proglašenjem Kosova kao nezavisne , suverene i demokratske države 17 februara 2008 godine.
Medjutim , zasluga za nezavisnost pripada svim gradjanima Kosova, više od svakog pojedinačnog ili partisjkog doprinosa.
Izdvojevali smo slobodno zajedno, uspešno smo prošli zajedno kroz tranziciju , zadivljujuće zajedno smo proglasili nezavisnost. I danas smo rešeni za zajedničko kretanje kroz proces ekonomskog razvoja i integrisanja u NATO-u i Evropskoj Uniji.
Ja kao Premijer Vlade Republike Kosova, uvek i danas odajem priznanje i cenim žrtvovanost svakog gradjanina da Kosovo postane država.
Nezavisnost, kao jedino rešenje za narod Kosova, u interesu mira i stabilnosti u regionu, ostvarena je uz tesnu saradnju i koordinaciju sa medjunarodnom zajednicom i uz njihovu snažnu podršku.
Gradjani Kosova pokazali su izvanrednu zrelost, proslavljajući ostvarivanje njihove volje za nezvisnu država na vrlo dostojanstven način.
Ovo je pred svetom bio dokaz da Kosovo ima odgovorne institucije i gradjane, vrednih kao čanovi medjunarodne zajednice i civilizovanog sveta.
Nezvisnost Kosova, kao nova i trajna realnost, do sada je priznata od strane pedest i četiri država koje čine iznad sedamdest posto Bruto domačeg proizvoda u svetu, sedama čla G-8 i dve trečine držva članica Evropske Unije.
Priznanje pasoša Republike Kosova i od strane Slovačke, Rumunije i Grčke i drugih zemlja sveta, priznanje je kao aktivan i dinamičan proces kosovske diplomacije.
Priznanje, pored ostalog, podrazumeva mogučnost saradnje na državnom nivou i potrebu funkcionalizacije domačih institucija.
Vlada to želi ostvariti podizanjem kapaciteta ministarstva i javne administarcije, njjihovim finansiranjem kao i akcionih planova, prvim Budžetom nezavisnog Kosova.
15 juna 2008 godine stupio je na snagu Ustav Republike Kosova , koa moderan ustav koji sadrži osnovna načela iz Ahitisarijevog paketa.
Svi razvojni politički i društveni procesi zasnivani su na načelima i odredbama Ustava, garantovajući teritorijalni suverenitet i ravnopravnost pred zakonom svih gradjana.
Državni simboli Kosova , koji su usvojeni, predstavljaju državno i gradjansko jedinstvo naše zemlje.
Volja, cilj i krajnje odredište Kosova su Evrospka Unija i NATO i trajni i odlični odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Cilj da Kosovo bude deo EU-a proistiće iz šireg javnog koncenzusa i zahteva ozbiljno angažovanje vladinih institucija, u okviru formalnog procesa predučlanjivanja i za obezebedjenje statusa zemlje kandidata.
Zahvaljujući uspešnom radu na Kosovu, progres je procenjen i u Izveštaju Evropske komisije, a vlada odgovorno prihvata i izazove koji proizilaze iz ovog izveštaja.
Kao rezultat rada Vlade, EU potvrdjuje prvi korak Kosova u pravcu Evropske Unije, tj Studije izvodljivosti, koja se očekuje da če biti završena na jesen 2009 godine.
Vlada radi i veruje na pozitivnu i prihvatljivu procenu iz Brisela.
U okviru posvečenja Vlade za integrisanje u EU, nastaviće se sa konsolidovanjem vladinih institucija za ispunjavanje kriterijuma demokratije: političkih, ekonomskih kriterijama i evrospkih standarda.
U funkciji poštovanja volje gradjana , izražene putem slobodnog glasanja, Vlada Republike Kosova je tok 2008 godine ostvarila svestrane reforme u svim oblastima.
Kosovo smo zatekli u mraku, sa blatnjavim putevima, učenicima u kontejnerima, nazaštienim biznisom, ucenjenim i kažnjenim od politike.
Kosovo je bilo na najvišem nivo po stopi korupcije u regionu.
Mitrovica je bila zapostavljena, uz vrlo malo državno interesovanje ili odgovornosti.
Političko i gradjansko jedinstvo bilo je potrebno ojačati.
Vlada Republike Koosva odgovorila je na zahteve i potrebe svih gradjana Kosova i stavljena je u njihovoj službi radi vodjenja odgovornih i transparetnih politika.
Ove politike vode Kosovo u pravcu bržeg i održivijeg ekonomskog rasta, stvaranja novih radnih mesta, mirnog i bezbednog ambijenta za sve gradjane.
Vlada je posvečena izgradnji poverenja sa svim gradjanima.
Samo medjusobnim poverenjem i poštenom i korektnom saradnjom možemo ostvariti pravdu za sve, kvalitenije obrazovanje i sigurnije investicije koje će rezultirati bržim i održivijim ekonomskim razvojem
Ove politike odrazile su se na poboljšanje dobrobiti svih gradjana.
Kosovo učiničemo je takvim u kojem će svaki gradjanin osečati dobro, bezbedno i ponosnim da ovde živi.
Zabeležen je progres, sa tesnom saradnjom sa svim političkim i društvenim akterima , uključujući civilno društvo, poslovnu zajendicu, akademske institucije i međunarodne partnere.
Zahvalnost i ocena ovom uspehu ide medijima, zbog realnog i objektivnog predstavljanja zbivanja.
Primarni prioritet Vlade Kosova i dalje nastavlja da bude intenziviranje ekonomskog razvoja.
Ekonomski porast će se realizovati putem intenziviranja investicija, dalje privatizacije i restruktuiranja javnih preduzeča, povečanja konkurentske sposobnosti, i porasta izvoza.
Znak ohrabrenja je ekonomski porast na Kosovu od 6%, ili dvostruka vrednost stope porasta u odnosu na prošlu godinu.
Vlada Kosova je primenjivala politike koje ciljaju : ekonomskom porastu, smanjenje stepena nezaposlenosti, poboljšanje socijalnih uslova i smanjenje siromaštva.
Kako bi bila konkurentska sa zemljama regiona Vlada Kosova je radila na stvaranju povoljne sredine za privlačenje stranih neposrednih investicija.
Vlada Kosova je preduzela reforme u prilagođavanju politika kako bi Kosovo ostvarilo nivo ekonomskog porasta u regionu.
Te reforme će se nastaviti i sledečih godina u cilju stvaranja uslova za održiv ekonomski razvoj.
Takse na profit korporacija su se smanjile sa 20% na 10%.
Lična primanja preko 450 eura sa 20% na 10% preko 250 sa 10% na 8% i dalje.
A PDV je povečano za 1 % sa 15% na 16%.
Vlada Kosova nastavlja da bude koncentrisana na sledeče oblasti: vladavinu zakona, transport, energiju i rudnike, edukaciju, poljoprivredu, poreske politike i administriranje kao i finansijski sektor.
Prvi budžet Republike Kosovo za 2009 je izrađen prema najvišim standardima imajuči u vidu potrebe svih kosovskih građana.
Ovaj budžet je za 15% viši u poređenju sa predhodnom godinom, zbog pravilnog planiranja, štednje i snižavanju troškova u vladi , predsedništvu i skuštini.
Budžet prati naše potrebe , sada več kao nezavisne države, i vodi Kosovo u pravcu ekonomske nezavisnosti.
Zalaganje za očuvanje održive makroekonomske i fiskalne politike, delotvornija implementacija javnih kapitalnih troškova, i iskoriščavanje inicijativa tipa partnerstva između javnog i privatnog sektora je bilo od primarnog značaja u radu Vlade.
Vlada takođe stremi što racionalnijem iskoriščavanju procesa strateške privatizacije da bi se izbegla zaostajanja u ekonomskom razvoju prouzrokovana neodrživim snabdevanjem s’energijom, privatizacija snabdevanja i distribucija kao i objavljivanje tendera za Kosova e re- i neiskoriščen potencijal i mineralni kapacitet.
Iskustvo drugih država, uključujući susedne države sa problemima u snabdevanju strujom, nedovoljne distribucione mreže, i nizak nivo naplate , je pokazalo da uključenje privatnog kapitala u vlasništvo i istaknuto delovanje distribucionih funkcija poboljšava kvalitet usluga svim građanima.
Verujemo da će privatizacija distribucije KEK-a poslužiti kao uspešna priča za obuhvatanje privatnog kapitala u razvoj energetskog sektora, i omogučiće dalje privatne investicije u rudnike i proizvodnju uključujući tu i Kosova i re.
To će biti jedan model za privlačenje mnogih privatnih međunarodnih kompanija za investiranje na Kosovu.
Telekom Kosova i VALA predstavljaju privlačna dobra, sposobna da pokrenu veliko interesovanje, za privlačenje značajnog privatnog kapitala i da bi pružili Kosovu veoma tražen kapital i ekspertizu za razvoj njene infrastrukture.
Vlada Kosova veruje da ova privatizacija neće predstavljati uspeh samo ovog procesa nego takođe i podstačiće i omogučiće i jedan broj velikih projekata u infrastrukturi.
S’ privatizacijom usluge telefonije, put Kosova u pravcu još večeg ekonomskog prosperiteta , i višeg tehnološkog razvoja samo što će se ubrzati.
Transparentan i konkurentski proces privatizacije će obezbediti veče dobiti za sve građane Kosova, poslužiće kao primer za mnoge investicije u budučnosti.
Vlada Republike Kosovo se obavezala za održiv razvoj energetskog sektora i kosovske ekonomije uopšte.
Iz tog razloga popunivši ostale značajne inicijative u sektoru energije Vlada sada razmatra mogučnost razvoja projekta „ Žurska hidrocentrala“.
Ovaj projekat ispunjava priritetni projekat za izgradnju „ Termocentrale Kosova e re“, što predstavlja najznačajniju inicijativu Vlade u energetskom sektoru.
Značajno povečanje proizvodnih kapaciteta energije, upotreba razčičitih izvora za proizvodnju energije, povečanje bezbednosti snabdevanja energijom i stabilnost elektroenergetskog sistema su veoma snažni argumenti za izgradnju ove hidrocentrale, što predstavlja skoro 50% hidro-potencijala Kosova.
U tom pravcu ide davanje aerodroma na koncesiju.
Za vladu ostaje prioritet implementacija kapitalnog programa infrastrukture auto’puteva, zajedno sa održavanjem i obnovom postoječih puteva.
Vlada Republike Kosovo će se u potpunosti zalagati da ovaj održiv projekat sa ekonomskog aspekta i aspekta sredine realizuje na osnovu najnaprednijih standarda.
Prioritet Vlade je vladavina zakona, a posebno poboljšanje delotvornosti sudskog sistema, suzbijanje negativnih pojava, korupcije, organizovanog kriminala i neformalne privrede u celosti.
Uspostavljanje dobrog upravljanje, vladavina zakona, transparentnost na radu, nula tolerancija vlade u borbi protiv korupcije, je učinilo da Kosovo danas bude poslednje na rang listi država regiona po nivou korupcije i organizovanog kriminala.
To je zasluga svih.
U sektoru obrazovanja je došlo do konstantnog i intenzivnog poboljšanja školske infrastrukture, nastavnog programa, baze na svim nivoima, poboljšanje metode procena, početka procesa certifikovanja nastavnika i proširenje upotrebe Informativne Tehnologije (IT) u školama.
U sektoru poljoprivrede , proširenje sistema navodnjavanja i početak procesa uređivanja zemljišta radi povečanja produktivnosti i delotvornosti u sektoru poljoprivrede , nastavljaju da budu glavni prioriteti
U okviru ustavnih obaveza posebna pažnja je posvečena decentralizaciji, oblasti bezbednosti, stvaranju novih institucija i manjinama.
Sprovođenje procesa decentralizacije je i dalje u agendi Vlade, kao ambiciozan program sa mnogostranim koristima za kosovski narod.
Prava manjina, i održiv povratak raseljenih lica u zemlji su vitalna pitanja, u harmonizaciji socijalnih struktura u nezavisnom Kosovu.
Vlada Republike Kosovo je osnovala ministarstvo spoljnih poslova u cilju intenziviranja diplomatskih odnosa.
Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa glavnim međunarodnim partnerima nastavlja da bude među glavnim aktivnostima Vlade.
Formiranje Ministarstva bezbednosnih snaga i bezbednosnih snaga Kosova su odlučujući koraci u savremenoj istoriji oružanih snaga za postizanje savremenih standarda.
Postizanje tih standarda će stvoriti sigurnu osnovu za potpuno integrisanje Kosova u euroatlanske strukture.
Vlada nastavlja da se zalaže na preduzimanje koraka za formiranje Ustavnog suda , potpuno funkcionalnog , koji će biti garant ustavnog reda.
U okviru dobrog upravljanja , Vlada kosova se zalagala za: Reformu javne administracije, Menadžiranje javnih finansija, Suzbijanje korupcije, poboljšanje izvršenja kapitalnih troškova.
Pokretanje funkcionalnog preispitivanja civilnih sluđbenika je pragmatičan zahtev za uspostavljanje kriterijuma i standarda za stvaranje savremene i sposobne civilne službe, da delotvorno odgovori na izazove sakojima se Kosovo suočava.
Prilagođavanje Vladinih politika EZ-i je neophodan proces da bi se obezbedilo dugoročno stremljenje Vlade, a istovremeno i aspiracija kosovskog naroda za evropskim integracijama
Vlada Kosova posvečuje posebnu pažnju poboljšanju performanse vladinih institucija koje se bave sakupljanjem i potrošnjom javnog novca.
Poboljšanje funkcionisanja i delovanja javne administracije i kosovskih carina nastavlja da bude izazov u konsolidaciji države Kosovo.
Socijalna dobrobit i zdravstvene usluge nastavljaju da budu briga Vlade Kosova.
Nezavisno od toga, mere koje je preduzela Vlada su uticale na konstantno poboljšanje penzijskih, zdravstvenih usuga i ostalih socijalnih transfera.
2008g, je bila godina uspeha institucija i naroda Kosova. Obavezujemo se da će 2009g biti godina produbljivanja uspeha naše zemlje.
Last modified: 5 децембра, 2022