Priština, 10 jun 2012.
Govor premijera Republike Kosovo Hašima Tačija povodom manifestacije obeležavanja 134. godišnjice Albanske Prizrenske lige.
Poštovani premijeru Republike Albanije, Sali Beriša,
Poštovani predsedniče Skupštine Republike Kosova, Jakup Krasniqi,
Poštovani poslanici, ministri i zamenici ministra Republike Albanije i Kosova,
Dame i gospodo,
Danas smo se okupili u istorijskom gradu Prizrenu povodom obeležavanja 100. godišnjice nezavisnosti Albanije, da odamo počast najvećem događaju albanskog naroda u 19. veku, 134. godišnjice Prizrenske lige.
Prizrenska liga koja je osnovana 10. juna 1878. godine sa predstavnicima svih albanskih teritorija je najvažnija politička i vojna organizacija albanskog naroda, osnovana četiri veka posle otpora Đerđa Kastriota – Skenderbega.
10. juna 1878. godine predstavnici svih albanskih teritorija okupili su se ovde u Prizrenu i osnovali organizaciju političkog, vojnog i izvršnog karaktera, Albansku Prizrensku ligu, koja se suprotstavila cilju komadanja albanskih zemalja svim sredstvima.
Brojne pobune, memorandumi upućivani kancelarijama velikih sila, protesti i ostali oblici otpora karakterisali su period Prizrenske lige koja je ugušena silom, ali nije umrla kao ideja, inspiracija i kontinuitet težnji za slobodom.
Albanska Prizrenska liga u internim okvirima je rezultat kulturnog pokreta, nacionalnog preporoda, koja je i posle pada imala i kvantitativnu i kvalitativnu dimenziju.
Albanski obnavljači bili su ličnosti sa retkim idealizmom, u uslovima kada na albanskim teritorijama nije bilo nijedne kulturne i obrazovne institucije, a oni su postavili temelje nacionalne svesti, prevazilazeći regionalne i verske podele
Nacionalni preporod stvorio je svest o nacionalnom albanskom identitetu zasnovanom na zajedničkim jezičkim i kulturnim vrednostima, tradiciji i teritorijalnim jedinicama.
Zbog tog prosvetljenog i intelektualnog doprinosa, kao i uvek, i danas odajemo priznanje plejadi svetlih umova koji su radili s patriotskom posvećenošću: Naimu i Sami Frašeriju, Jeronimu De Radi, Đerđu Fišti, Faiku Konici i brojnim drugim piscima koji su kultivirali književnost, izradili političke sporazume, razvili albanski jezik, prihvatili latinično pismo, osnovali kulturne književne klubove u duhu zapadnih vrednosti i evropskih civilizacija.
Dame i gospodo,
Poštovani Albanci,
Dok je u južnim delovima Albanije nacionalni preporod stvorio kolevku kulturne svesti (kulturni nacionalizam), na severnim teritorijama svakodnevno smo se suočavali sa okupacionim težnjama suseda, što je stvorilo kolevku samosvesnosti i državne svesti (politički nacionalizam).
Dakle, do današnjih dana nismo zaboravili i visoko cenimo centralne ličnosti Prizrenske lige, njenog ideologa Abdula Frašerija, predsednika privremene vlade, Imera Prizrenija, komandanta vojske Prizrenske lige, Sulejmana Vokšija i brojne druge patriote koji su se sa mudrošću i vizijom suočili sa rizicima po fizičku egzistenciju našeg naroda.
Dame i gospodo,
Danas u Prizrenu, bolje nego bilo gde drugde možemo da sintetizujemo istorijski značaj tri veka.
Nacionalni preporod i Albanska Prizrenska liga iz 19. veka, koji su predimenzionisali ideale iz epohe Skenderbega, delimično su zaokružili albanske ideale na početku 20 veka, stvaranjem nezavisne države Albanije 28. novembra 1912. godine.
Na početku dvadesetog veka Kosovo je postalo glavni centar uzastopnih ustanaka koji su doveli do sticanja nezavisnosti Albanije.
Na čelu tih dešavanja bio je patriota, državnik, diplomata, intelektualac i izuzetna ličnost, Hasan Priština.
Hasan Priština bio je osnivač, ideolog i koordinator ustanaka koji su podizani širom Kosova, od Kačanika, Cariljeva, Peći, Đakovice, Prizrena, Mitrovice, Drenice, Hota, Skadra, Debra i Skoplja.
On je koordinirao ustanke koje su vodili Bajram Curi, Isa Boljetini, Riza Beg Nedžip Draga i brojni drugi patrioti.
Hasan Priština bio je tvorac programa ustanaka u kojima se jasno pokazala odlučnost Albanaca da budu gospodari svojih zemalja, koja je kulminirala proglašavanjem nezavisnosti Albanije.
Ali u dramatičnim dešavanjima kroz koje su prošli Albanci tokom Prvog Balkanskog rata dogodio se istorijski paradoks: Kosovo, albanska teritorija koja je najviše doprinela stvaranju Albanije, ali i druge albanske zemlje, ostali su van Albanije.
Kosovo je uprkos tragičnoj sudbini očuvalo svoju nacionalnu suštinu i jezgro.
Žene i mškarci koji su učestvovali u procesu nezavisnosti Albanije nastavili su sa istim idelaizmom otpor za slobodu Kosova, dajući živote za san i ideal slobode, kao što su Hasan Priština, Azem Bejta, Bajram Curi itd.
Kosovski Albanci u nijednom istorijskom periodu nisu pristali na jednovekovnu nasilnu srpsku vlast.
Nezavisnost Kosova u dvadeset prvom veku ispravila je istorijsku nepravdu prema Albancima sa početka 20. veka.
Nezavisnost Kosova je dao smisao Prizrenske Albanske Lige, nazavisnosti Albanije i ojačao sve albance.
Dame i gospodo,
Na 134. godišnjicu Prizrenske lige i 100. godišnjicu nezavisnosti Albanije, 2. jula 2012. godine Kosovo okončava i fazu nadzirane nezavisnosti.
Danas, kada Kosovo i Albanija čine napore za integraciju u Evropsku uniju, najbolje izlazi na svetlo dana istorijska istina o Albancima pre hiljadu godina, pre 134, 100 ili 13 godina.
Albanci nisu bili subjekt i faktor koji je određivao svoju sudbinu u Sanstefanskom sporazumu, na Berlinskom kongresu, na Versajskoj ambasadorskoj konferenciji, na Jalti u Dejtonu.
To pokazuje činjenicu da mali ali stari narod, jedinstven i slobodoljubiv, postaje plen dogovora, projekata i saveza velikih sila, plen svojih suseda, ako nema unutrašnji potencijal, međunarodne prijatelje i podržavaoce.
Po prvi put u istoriji Albanci su bili učesnici, govorili su i odlučivali na Međunarodnoj konferenciji u Rambujeu i Parizu 1999. godine.
Ovo predstavljanje postalo je moguće samo tada kada je istorija albanskog otpora sublimirana u najvažniji političko – vojni projekat, Oslobodilačku Vojsku Kosova, kao izraz volje i težnji građana Kosova za slobodom i nezavisnošću.
Iz sna o slobodi i nezavisnosti Kosova proizilaze kontinuirani napori generacija koje su uvek imale nadu, izdržljivost i optimizam.
Svojim otporom i političkom zrelošću Albanci su na kraju stekli moćne prijatelje čiji uticaj ima globalne razmere.
Tačnije, građanski i vojni otpor, politička orijentacija prava kosovskih Albanaca, bili su ti koji su ispravili istorijsku nepravdu prema nama, kada smo našom borbom zadobili podrška demokratskih država u svetu, na čelu sa SAD, Evropskom Unijom i ostalim svetskim demokratijama.
Dame i gospodo,
Poštovani albanci,
Danas bez ustručavanja možemo da kažemo istinu da Albanci u celoj svojoj istoriji nikada nisu bili u boljoj poziciji.
100. godišnjica nezavisnosti Albanije i peta godina nezavisnosti Kosova su najbolji dokaz da su Albanci odlučujući faktor u regionu Balkana, kao jedan od najvećih naroda.
U istorijskom, geografskom i kulturnom aspektu albanski narod je uvek bio evropski narod.
Zato je zahtev za članstvom Kosova i Albanije u Evropsku uniju najprirodniji zahtev i cilj naše dve države.
Država Kosovo, kao država Albanaca i drugih zajednica, štiti i promoviše državne, političke i kulturne interese svih građana koji žive na Kosovu, bez obzira na nacionalne, verske i kulturne razlike.
Kosovo s pravom izjavljuje legitiman interes da podrži i afirmiše nacionalna prava Albanaca koji žive bilo gde u regionu, oko države Kosovo.
Država Kosovo pozdravlja i podržava afirmaciju nacionalnih i demokratskih prava Albanaca u Crnoj Gori.
Kosovo pozdravlja sprovođenje političke volje Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu oko njihove nacionalne i demokratske budućnosti.
Kosovo izražava zabrinutost zbog stagnacije evroatlantskih integracija Makedonije.
Zato rigidnu poziciju tamošnjih institucija ne treba razumeti tako da Albanci prema kojima se ne postupa pravilno nemaju drugu alternativu za svoju nacionalnu i evroatlantsku budućnost.
Dame i gospodo,
Na 100. godišnjicu nezavisnosti Albanije i 5. godina nezavisnosti Kosova, sa ponosom se prisećamo na 134. godišnjicu Prizrenske lige, sa porukom da će budućnost Albanaca biti sjajna, kao slobodnog naroda ujedinjenog u evropskim integracijama.
Last modified: 2 децембра, 2022