Prizren, 5. septembar 2022.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, u okviru „Dana Majke Tereze“, održao je prigodni govor na aktivnosti koju je organizovala Vlada Republike Kosovo, koja je održana u Prizrenu.
„Kao albanska devojka, iz jednog ugla Evrope, Tereza je prešla more da bi se školovala u ostrvu Hibernije na drugoj strani kontinenta. Kao Evropljanka, prešla je okean da bi služila u Indiji. Kao usvojena Indijka, Majka Tereza je nadvladala klasne, etničke, rasne i verske podele kako bi postala štit najnezaštićenijih”, rekao je premijer Kurti u svom govoru.
Na okupiranom Kosovu, naš narod je organizovao zdravstvo i dobročinstvo u ime Majke Tereze, uz istorijsko udruženje solidarnosti, istakao je premijer Kurti dodajući da je i u najtežim vremenima za albanski narod, tokom 90-ih godina, slala je poruke kroz molitve, obraćajući se šefu albanske države, da zajedno možemo učiniti nešto lepo za Boga i naš narod.
„Ona je bila jedna od nas i svi smo svesni njenih dela koja čine celo čovečanstvo ponosnim. Danas klečem pred našom sveticom, Majkom Terezom, koja svojim radom nije popunila prazninu, već je podigla našu naciju, ne tamo gde je nedostajala, već tamo gde ona zaslužuje“, rekao je premijer Kurti na kraju svog govora.
Celi govor premijera Kurti:
Poštovana Predsednice Republike Kosovo, gđa. Vjosa Osmani-Sadriu,
Poštovana zamenice premijera Vlade Republike Kosovo, gđa. Emilija Redžepi,
Poštovani ministre Ministarstva kulture, omladine i sporta, g. Hajrulla Çeku,
Poštovani gradonačelniče opštine Prizren, g. Shaqir Totaj,
Drage časne sestre,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni,
Imam posebnu čast i zadovoljstvo da danas, ovde sa vama, obeležimo spomen naše kćeri, vaseljenske Majke, albanske svetice, Svete Tereze, u ovom Muzeju koji će čuvati njen duh i kontinuitet dobrote, humanosti i nade, u našem Kosovo.
Ovaj muzej, koji Svetu Majku Terezu vraća u Prizren u svakodnevnom životu, otvara put njenog cilja koji je bio otelovljen u velikoj misiji koju je imala da stvori održive institucije u službi najsiromašnijih.
Svaki dan šetamo centralnim trgom našeg glavnog grada i svaki dan se čini da tu zrači nevidljiva toplina majčinske ljubavi. Ne razmišljamo uvek o tome zašto je to tako. To nam se čini samorazumljivim, kao svako bezuslovno milovanje majki. Trg nosi ime žene, kćeri ovog naroda, rođene i odrasle na ovim prostorima, koja je svojim dobrotvornim radom zadivila celi svet.
Agnes Gonxhe Bojaxhiu, ćerka Drane (Drandofile) iz Đakovice i Kole (Nikolla) iz Prizrena, rođena je 26. avgusta 1910. godine u Skoplju, u vremenima kada nije bilo lako biti Albanac. Kola je bio posvećeni patriota, koji je i finansijski podržavao pokret za nezavisnost Albanije, a 1919. godine je otputovao u Beograd, na politički sastanak o Kosovu. Po povratku sa ovog sastanka teško se razboleo i umro pod sumnjivim okolnostima, očigledno je bio otrovan. Mala devetogodišnja Gonxha morala je da odrasta bez oca. Međutim, uz sve udarce koje bi joj život doneo, nikada se ne bi pokleknula pred životnim izazovima.
Dana 14. avgusta 1927. godine, dok se molila u crkvi Blažene Gospe Letničke, osetila je poziv za svoj budući rad kao sestra misionarka. Nakon godinu dana otišla je u Irsku, gde je započela svoj život kao katolička časna sestra, a odatle je otišla u Indiju, da bude među onima za koje se govorilo da su najsiromašniji na svetu. Borbu protiv siromaštva i patnje ljudi koje su svi napustili, započeo je sa 12 sestara milosrdnica u predgrađu grada Kalkute u Indiji. Kada je umrla, njeno udruženje je imalo oko četiri hiljade sestara milosrdnica širom sveta. Ali, kako je rekla, „najveće siromaštvo je da nemaš šta da jedeš, nego da te ne žele, da te drugi ne vole, da nemaš nekoga ko brine o tebi. Ovo je najveće siromaštvo.”
Dakle, kao albanska devojka iz jednog ugla Evrope, Tereza je prešla more da bi se školovala u ostrvo u Hiberniji, na drugoj strani kontinenta. Kao Evropljanka, prešla je okean da bi služila u Indiji. Kao usvojena Indijka, Majka Tereza je prešla klasne, etničke, rasne i verske podele kako bi postala štit najnezaštićenijih.
Majka Tereza je u životu doživela očaj i teške duhovne lomove, sa ranom smrću svog oca, sa odvajanjem od majke i sestre, sa nemogućnošću da ih sretne ni u poslednjim trenucima života. Kada je 1991. godine došla u Albaniju i posetila grobove svoje majke i sestre, rekla je da je već oprostila svima koji su joj naneli toliku patnju. Majka Tereza je takođe nekoliko puta posetila Kosovo, posebno crkvu u Letnici, gde se prvi put opredelila za svoj životni put dobročinstva. Na okupiranom Kosovu, naš narod je organizovao zdravstvo i dobročinstvo u ime Majke Tereze, uz istorijsko udruženje solidarnosti.
I u najtežim vremenima za albanski naciju tokom devedesetih, molitvama je slala poruke, obraćajući se šefu albanske države da „zajedno možemo učiniti nešto lepo za Boga i naš narod“; „Želim da se molim za siromašni narod Albanije i za Kosovo koje pati“, ove molitve su dovele do toga albanskost u teškim vremenima kroz koja je naša nacija prolazila.
„Više ćete voleti svoju zemlju kada se međusobno budete više voleli”. To su bile reči Majke Tereze, koje i danas odjekuju.
Svojim udruženjem „Misionari milosrđa“ Sveta Majka Tereza nije mogla da iskoreni siromaštvo, nije u potpunosti iskorenila sva stradanja čovečanstva, već se pretvorila u tračak nade i putokaz milosrđa i ljubavi, van državnih granica, van rasnih, klasne i nacionalne podele.
Svojim primerom naučila nas je da u svakom od nas postoji izuzetna ljudska moć za dobro i za ljubav.
Njen lik je prešao četvrt veka posle njene smrti – kao simbol ponosa nacije, kao poziv narodu u teškim danima, kao inspiracija u našim naporima za oporavak. Majka Tereza je bila transcendentalna ličnost. Prevazišla je barijere prirode, pretpostavki i verovanja koje su vezivale i razdvajale ljude i dovele do patnje i nepravde čovečanstva.
Majka Tereza je sledila primer Hrista i njena materinska briga bila je nedostajuća duhovna uteha siromašnih, njene reči su bile melem za bol onih koji su najviše patili. Slatke reči i otvorenost moraju da počnu od nas samih, jer kako je rekla „ako osuđuješ ljude, onda nemaš vremena da ih voliš”.
Dobila je Nobelovu nagradu za mir kao retka osoba koja se ne bavi politikom, čak ni indirektno. Proglašena je za počasnog građanina Sjedinjenih Američkih Država, dobivši nagradu koju su do tada dobijale samo četiri osobe. Katolička crkva ju je blagoslovila i kanonizovala za njenu službu, a vernici Kalkute su je prigrlili kao svoju sveticu zaštitnicu.
Majka Tereza postala je veliko ime sveta i čovečanstva jer je verovala u moć malog čina dobrote. Poručila je ljudima da vole jedni druge. Ona je delovala ne čekajući bolji trenutak za delovanje. „Plašimo se sutrašnjice“, rekla je, „jer današnjicu zaboravljamo“. Njene reči nas podstiču da radimo za dobro, posebno sada, na 25. godišnjicu njenog odlaska u spokoj.
Generalni sekretar OUN-a Xavier Perez de Cuellar pozvao je Majku Terezu da učestvuje na zasedanju Generalne skupštine i da razgovara sa predstavnicima svih zemalja sveta. Kada je 26. oktobra 1985. stigla u veliku salu Staklene palate, pred „krem” svetske diplomatije, rekao je: „Predstavljam vam najmoćniju ženu na svetu”. I on je mislio vrlo ozbiljno, jer je Majka Tereza, sitna i presavijena, odevena u sariju i kožnim sandalama, zaista bila najmoćnija žena na svetu.
Ona je bila jedna od nas i svi smo svesni njenih dela kojima se čitavo čovečanstvo ponosi. Njegova božanska svetlost potiče od poziva da se umom i srcem posveti ljudima kojima treba pomoći. Danas se klanjam pred našom svetiteljkom, Majkom Terezom, koja svojim radom nije popunila prazninu, već je podigla našu naciju, ne tamo gde je nedostajalo nego tamo gde zaslužuje.
Zbog svog izvanrednog rada, pre šest godina, 4. septembra 2016. godine, kanonizovana od strane pape Franje na svečanosti na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. Dajući svetu ljubav i dobrotu, postala je sinonim za ljubav i dobrotu. Za nas će ona zauvek ostati i nobelovac i naša prva albanska svetica na koju ćemo se kao narod ponositi, uvek prateći njen savet da „mir počinje osmehom”.
Hvala.
Last modified: 2 децембра, 2022