Sofija, 22. april 2024
Pod motom „Nastavljamo da gradimo mostove u teškim vremenima“, Bečki Ekonomski Forum održava konferenciju u Sofiji, u Bugarskoj, gde je Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti takođe bio učesnik druge sesije ovog organiziranja, pod nazivom „Pitanja za vizionare: Uloga inovacija, tehnologije i obrazovanja u regionalnoj ekonomskoj saradnji“.
On je u svom obraćanju podsetio na doprinos Bugarske otkrivanju genocidnih planova Miloševićeve Srbije, ali i cenio bilateralne odnose između naših zemalja, koje ove godine navršavaju 15 godina. U tom svetlu, on je zahvalio Bugarskoj na nedavnoj podršci koju je pružila našem članstvu u Savetu Evrope, što dokazuje naše zajedničke i demokratske vrednosti i principe.
Pomenuvši zajedničke izazove sa kojima se suočavamo kao rezultat pandemije koju smo nedavno doživeli i efekte ruske agresije u Ukrajini i situacije na Bliskom Istoku, on je takođe podvukao da danas, na Dan planete Zemlje, i klimatske promene moraju biti adresirane hitno, za dobrobit budućih generacija.
Premijer je istakao značaj saradnje, solidarnosti i komunikacije između zemalja regiona. Govoreći o tehnološkom razvoju, on je naveo pozitivne aspekte koji se stavljaju u službu jačanja mostova saradnje između nas, ali i njenu namernu zloupotrebu od strane autokrata koji tehnologiju vide kao sredstvo za narušavanje demokratije i bezbednosti.
U nastavku svog govora, on je istakao viziju Kosova za ovu oblast, razvoj koji sektor informacionih tehnologija doživljava, korake koje preduzima Vlada i mogućnosti koje naša zemlja nudi.
„Uveren sam da možemo da deblokiramo potencijal regiona. Možemo da ojačamo našu demokratiju i podstičemo ekonomsku strukturu koja je spremna za budućnost. Kao vlada, snosimo odgovornost da širimo i povećavamo mogućnosti za naše građane, a ne da ih umanjujemo. Razumemo formulu uspeha: ona se oslanja na integrisane ekonomije, zajednička pravila i standarde i četiri slobode koje su Evropsku Uniju uspostavile kao najveće ekonomsko područje na svetu“, rekao je premijer Kurti.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana ambasadorko Kirtcheva,
Poštovani ministri i zamenici ministara,
Poštovani predstavnici privrede,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo je biti ovde sa vama danas u Sofiji. Posebno mi je zadovoljstvo jer je ovo zemlja porekla uvažene predsedavajuće Bečkog Ekonomskog Foruma, gospođe Elene Kirtcheve i ovo je moj prvi put da sam u ovoj impresivnoj zemlji kao Premijer Republike Kosovo.
Ne mogu danas da budem ovde u prelepom gradu Sofiji, a da ne govorim o našoj zahvalnosti prema Bugarskoj, njenoj vladi i narodu. Bugarska je rano priznala nezavisnost Kosova. Ove godine obeležavamo 15 godina od uspostavljanja naših bilateralnih diplomatskih odnosa. Ali ranije od ovoga, pre 25 godina, bugarske vlasti su bile te koje su prve otkrile vojni plan genocidnog režima Miloševića, odnosno operaciju „Potkovica“, kojom je u proleće 1999. godine proterivao Albance iz naše zemlje. Za spas naroda bila je potrebna oslobodilačka borba i intervencija NATO-a. Obnovili smo svoje domove i danas smo postali prosperitetna i demokratska zemlja okrenuta zapadnim vrednostima i saradnji. Sada, 25 godina kasnije, kao slobodni ljudi možemo da održavamo konferencije i naše vlade se mogu sastajati i razmenjivati pitanja o ekonomiji, obrazovanju, energetici, kulturi i turizmu.
Ovom prilikom bih takođe želeo da se zahvalim bugarskoj delegaciji u Savetu Evrope na njihovoj pozitivnoj ulozi za pristupanje Kosova ovoj prestižnoj organizaciji. Moja zemlja i Bugarska dele isto uverenje za demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i prosperitet, dok su privržene standardima Evropske Unije i saveza sa NATO-om.
Dame i gospodo,
Danas sam pozvan da razgovaram o ulozi inovacija, tehnologije i obrazovanja u regionalnoj saradnji pod motom ovog BEF foruma „Nastavak izgradnje mostova u teškim vremenima“.
Zaista, vremena bi mogla biti lakša, tako da sam ubeđen da moramo razumeti značaj saradnje – tih mostova – za naš region. Moja impulsivna izjava ovde treba da posluži kao poziv na više solidarnosti među nama kao regionom. Moramo više da komuniciramo i sarađujemo. Možemo više; možemo bolje.
Kao vlada, svesni smo izazova koje predstavljaju dve velike globalne krize u poslednje četiri godine – naime pandemija Covid-19 i ruski agresivni rat protiv Ukrajine. Sada su se, nažalost, ponovo ponovili ratovi na Bliskom Istoku dok Rusija ne odustaje.
Ali, i ovo smatram posebno važnim da zapamtim danas, 22. aprila, slavimo Dan planete Zemlje, dan naše planete, imamo stalnu krizu na koju takođe treba da se usmerimo: klimatske promene sa sve većim pojavama poplava, suša i divljih požara– kao što možemo da vidimo širom sveta, ali posebno u našem regionu.
Te krize ne samo da su gurnule globalnu ekonomiju u recesiju, već su unele strah od budućnosti među naše građane.
U isto vreme, vidimo poremećaj u tehnološkom sektoru sa najnovijim razvojem veštačke inteligencije. Sa primenama veštačke inteligencije, počinjemo da prisustvujemo suštinskim transformacijama u mnogim industrijama. Otvaranje novih puteva ka rastu. Ali ono što ponovo percepcija mnogih građana krije je dodir opasnosti. I da, moramo da brinemo kada je demokratija ugrožena jer autokrate koriste društvene medije i tehnologiju kao strateško oružje da je unište. Sajber napadi i hibridni ratovi postali su neposredna pretnja bezbednosti većini naših vlada. Moramo u potpunosti da prihvatimo tehnološki napredak, ali istovremeno da se pobrinemo da to ne ide na račun naših negovanih vrednosti.
Ali tada naša otpornost i istrajnost dolaze u prvi plan i mi nastavljamo i treba da nastavimo da gradimo mostove širom našeg regiona i unutar naših društava. Dakle, ako postoje određene poteškoće, ne treba da počnemo da razmišljamo da ćemo možda morati da promenimo kurs. Nastavak izgradnje ekonomskih mostova znači da ćemo, uprkos poteškoćama, nastaviti. Jedna stvar koju ne treba da dovodimo u pitanje je nastavak. Mostovi nemaju alternativu. Moramo nastaviti da gradimo ove mostove uprkos svim vrstama poteškoća i izazova sa kojima se danas suočavamo. U suprotnom rizikujemo da izgubimo ljude na ekstremnim pozicijama. Ako ne gradimo mostove, slabimo srednju klasu i rizikujemo da izgubimo ljude na ekstremnim pozicijama, rizikujući našu društvenu koheziju zbog pogoršanja uočene i preovlađujuće društvene nejednakosti. Dakle, zajedno sa klimatskim promenama i bezbednosnim pretnjama bez razvoja, koji će biti inkluzivni, moramo da adresiramo društvene nejednakosti. Tako ne gubimo ljude do ekstremnih pozicija. A sada u ovim razornim vremenima čini se da je pravilno obrazovanje ključno. Kakvo je obrazovanje u 21. veku, za mlade generacije je ključno kao vizija za nas kao predstavnike, političke lidere i poslovne ljude.
A naša vizija Kosova je prilično jasna. Cilj nam je da budemo svetionik napretka i centar tehnološke izvrsnosti u jugoistočnoj Evropi. Negujemo mladu generaciju koja ne samo da poznaje tehnologiju, već je i duboko svesna svoje uloge na globalnom tržištu i regionalnoj zajednici. Sa viznom liberalizacijom, oni istražuju Zapadnu Evropu, povezuju se i stvaraju bolje razumevanje Evrope i regiona. Dve zajednice su u prvom planu, poslovni ljudi i studenti. Akademija i kompanije. Ovo su dva sektora koja su najviše profitirala od liberalizacije viznog režima i od komunikacije i saradnje sa Evropskom Unijom.
Želeo bih da iskoristim ovu priliku da pomenem veliki razvoj Kosova u tehnološkom i obrazovnom sektoru: Park za inovacije i obuku u Prizrenu, saradnja između kosovske i nemačke vlade, prostire se na 39 hektara i u njemu se nalaze 52 zgrade, 45 kompanija i univerzitet . U međuvremenu, novootvoreni Tehnološki park u Prištini i Inovacioni Centar Kosovo zajedno predstavljaju snažnu posvećenost negovanju preko 500 startapova i razvoju 450 inovativnih proizvoda uz značajnu podršku evropskih partnera.
U tom smislu, mi težimo da naš ICT sektor postane ekonomski vodeći na Kosovu – posebno sada kada poremećaji u lancu snabdevanja i hibridni sukobi postaju sve prisutniji, ulaganje u IT veštine naših ljudi je ključno. Zbog toga gradimo neophodnu infrastrukturu, primeri su 150 elektronskih usluga na platformi e-Kosova, usvajanje zakona o elektronskoj identifikaciji i sajber bezbednosti i značajna ulaganja u strategiju e-uprave i sajber bezbednosti.
Takođe, naša vlada se istakla u povezivanju „Belih oblasti“ sa širokopojasnim internetom, čineći Kosovo jednom od prvih zemalja u Evropi koja je povezala svako selo sa brzim širokopojasnim internetom. Ova inicijativa je samo uvid u to kako naša zemlja koristi inovacije i tehnologiju da unapredi naše obrazovne okvire i ekonomsku infrastrukturu, podstičući otpornu i dinamičnu ekonomiju spremnu da doprinese regionalnoj saradnji i ima koristi od nje.
Naš ICT sektor karakteriše izuzetan rast izvoza usluga od 113% samo u 2022. godini, a zadržao je snažan rast i u prošloj, 2023. godini. Proleće 2024. zateklo nas je sa neto investicijama u ovoj oblasti, inauguracijom novih IT kompanija i zahtev sve većeg broja mladih da se upišu na STEM studije. Posebno smo ponosni što Kosovo drži evropski rekord kada su u pitanju žene u STEM studijama: Dok evropski prosek iznosi 17%, mi smo postigli da je 50 svih STEM studenata ženskog pola. Kao premijer, mogu reći da ne postoji investicija koja se više vraća od ulaganja u studentkinje STEM studija. Nigde drugde nismo imali veći prinos od ulaganja u studentkinje. Takođe ćemo ove godine uvesti kodiranje od prvog razreda. Možda možemo reći da je esperanto u 20. veku propao kao univerzalni jezik, ali mislim da bi kodiranje moglo uspeti u 21. veku. Zato moramo da se pripremimo za prepisivanje naših nastavnih planova i programa na čijem je raskršću digitalizacija kao deo digitalne transformacije, a posebno uvođenje kodiranja od prvog razreda osnovne škole.
Naš tehnološki sektor sada obuhvata preko 1500 kompanija, od kojih je 85% angažovano u međunarodnom izvozu usluga, što naglašava naš globalni doseg i sposobnost. Za zemlju sa trenutno oko 1,8 miliona stanovnika ti brojevi su impresivni i podstiču našu vladu da nastavi da ulaže u ovaj sektor.
Istovremeno, moramo priznati migracione izazove sa kojima se naš region suočio od pada gvozdene zavese i nasilnog raspada Jugoslavije. Naša misija kao vlada, a pretpostavljam da govorim i u ime predstavnika kompanija koje posluju u našem regionu, jeste da zadržimo te mlade, pametne ljude kod kuće – da ih opremimo veštinama narednih decenija, nudeći im obrazovanje potrebno da dobro napreduju ovde u svom rodnom kraju. Ovo nije samo vizija već opipljiva stvarnost koju oblikuje svaki mladi preduzetnik, edukator i inovator na Kosovu danas.
U 20. veku, u mojoj zemlji, najpoznatija nemačka reč je bila Gastarbajter. U 21. veku želimo da Ausbildung bude najpoznatija nemačka reč. Kako povezati profesionalno obrazovanje sa tržištem rada i premostiti jaz u veštinama. Već smo počeli prošle godine i ide dobro jer da bismo imali uspešan ekonomski privatni sektor moramo da obezbedimo takoreći neakademske profesionalce. Ovo će zameniti migraciju zapošljavanjem.
Uveren sam da možemo da otključamo potencijal regiona. Možemo ojačati našu demokratiju i negovati ekonomsku strukturu koja je spremna za budućnost. Kao vlade, snosimo odgovornost da proširimo i unapredimo mogućnosti za naše građane, a ne da ih umanjimo. Razumemo formulu uspeha: ona počiva na integrisanim ekonomijama, zajedničkim pravilima, zajedničkim standardima i četiri slobode koje su Evropsku Uniju uspostavile kao najveće svetsko ekonomsko područje.
Iako Kosovo i Zapadni Balkan još uvek nisu članovi Evropske Unije, mi imamo uspostavljene mehanizme koji pomažu u uklanjanju barijera između naših zemalja, što zauzvrat može ubrzati naše pristupanje Evropskoj Uniji.
Jedna takva inicijativa je Berlinski proces, čiji je učesnik i Bugarska. U ovom okviru, mi napredujemo u primeni četiri slobode. Počeli smo sa sporazumima o slobodi kretanja korišćenjem ličnih karata, međusobnom priznavanju diploma o visokom obrazovanju i međusobnom priznavanju kvalifikacija u određenim profesijama. Ovi sporazumi omogućavaju profesionalcima, studentima i akademicima i preduzetnicima da se slobodno kreću, podstičući veći ekonomski rast, ali i povećavajući veze između ljudi. Kako nastavljamo da sprovodimo postojeće sporazume i potpisujemo nove, prednosti i mogućnosti za naš region će se širiti i rasti.
Od prošlog novembra, Evropska Unija je uvela novu inicijativu za podsticanje rasta i ubrzavanje reformi. Poznat kao „Plan rasta EU za Zapadni Balkan“, ovaj plan se direktno bavi rastućim bezbednosnim pretnjama od strane malignih aktera u našem regionu i odgovara na želje naših građana za boljim životom i jasnim zaslugama zasnovanim na putu ka napretku. Kosovo je aktivan učesnik u Berlinskom procesu i u potpunosti podržava Plan rasta EU. Ovi napori su komplementarni i vode nas ka istom cilju – punopravnom članstvu u Evropskoj Uniji, najvažnijem političkom projektu i istorijskom procesu mira i prosperiteta od Drugog Svetskog Rata.
Još jednom, hvala vam što ste mene i našu delegaciju pozvali ovde u Sofiji.
Dos-led-vashtiya put!
Last modified: 22 априла, 2024