Priština, 03.03.2023
Nacionalna istraživačka škola za informacionu i komunikacionu tehnologiju na Kosovu je danas svečano otvorena. Tim povodom,premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, pozvan je kao jedan od glavnih govornika na ovoj svečanosti.
Premijer Kurti je u svom govoru rekao da digitalizacija nesumnjivo oblikuje našu sadašnjost i budućnost i da se njena uloga i potencijal ne mogu osporiti 2023. godine.
On je izrazio posvečenost Vlade da koristi tehnologiju za povećanje transparentnosti i odgovornosti u upravljanju, za poboljšanje usluga za naše građane i preduzeća i za povećanje produktivnosti i konkurentnosti naše privrede.
„Informaciono-komunikacione tehnologije u našoj zemlji imaju veliki potencijal. Ovog meseca ćemo postići punu pokrivenost stambenih naselja širokopojasnom internet infrastrukturom. Sa živahnom industrijom i zajednicom, IKT je jedan od retkih sektora u kojima imamo pozitivan trgovinski bilans. Dakle, nije iznenađenje što je tekući proces procene Strategije pametne specijalizacije već identifikovao IKT kao jedan od pet prioritetnih sektora u našoj privredi koji imaju najveći potencijal za rast i inovacije“, rekao je premijer.
U saradnji sa nemačkom vladom, Vlada Kosova, naglasio je premijer, nastavlja da ulaže u Park za inovacije i obuku u Prizrenu – kao jednu od ključnih platformi u okviru našeg nacionalnog inovacionog ekosistema. On je takođe najavio da će uskoro biti otvoren i Digitalni tehnološki park u Brnjici , koji definitivno predstavlja platformu koja će obezbediti infrastrukturu za razvoj i rast IKT industrije.
Nacionalna istraživačka škola je, prema rečima premijera, važan gradivni blok napretka koji nameravamo da ostvarimo i da će program pomoći u razvoju inovativnih ideja koje imaju potencijal da stvore nove proizvode, poslove i radna mesta i samim tim će voditi ovu zemlju ka transformativnim koracima.
Govoreći o projektu, on je istakao njegov važan aspekt, a to je uključivanje naše akademske dijaspore, koja u svojim redovima ima mnogo profesionalaca, istraživača, akademika i preduzetnika. Zbog toga treba da otključamo potencijal i saradnju stvarajući mogućnosti za našu dijasporu da prenese svoje znanje, stručnost i iskustvo u raznim oblastima na Kosovo, dodao je premijer.
Na kraju, premijer je čestitao partnerskim univerzitetima na ovom odličnom projektu i poželeo uspeh u njegovoj realizaciji.
Celokupni govor premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija:
Poštovani rektore Univerziteta u Prištini, Ćerime Ćerimi,
Uvaženi ambasadore Norveške, poštovani Jens,
Uvažena predstavnice Ambasade Švedske, poštovana Katja,
Poštovana zamenice ministarke obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija, Eljona Maljoku Brdinaj,
Poštovana zamenice ministarke spoljnih poslova i dijasapore, Ljiza Gaši,
Poštovani prorektore Avdija i prorektorko Lulaku Univerziteta u Prištini
Poštovani dekani Vehapi i Šabani
Uvažena šefice Kancelarije za vezu Grčke, Heleni Vakali
Poštovani partneri na projektu, uvaženi rektori, profesori i akademici,
Zadovoljstvo mi je da učestvujem u inauguraciji Nacionalne istraživačke škole za IKT na Kosovu. Želim vam dobar dan i ujedno čestitam svima.
Digitalizacija bez ikakve sumnje oblikuje našu sadašnjost i budućnost, u 2023. godini njena uloga i potencijal se ne mogu osporiti. Kao takva, digitalizacija je ključni činilac nacionalnih reformi i promovisanja ekonomskog rasta, društvenog razvoja i dobre uprave. Zbog toga smo posvećeni korišćenju tehnologije u cilju povećanja transparentnosti i odgovornosti za rad u upravi, u cilju poboljšanja usluga našim građanima i preduzećima kao i povećanja produktivnosti i konkurentnosti naše privrede. Podaci podržavaju našu posvećenost kao vlade. Prošle godine, broj elektronskih usluga dosegao je 130, dok smo se na Indeksu GTMI Svetske banke uzdigli iz grupe C u grupu B u oblasti fokusa na digitalnu upravu.
U našoj zemlji, informaciona i komunikaciona tehnologija ima veliki potencijal. Ovog meseca ostvarićemo punu pokrivenost stambenih naselja širokopojasnom internetskom infrastrukturom. Uz dinamičnu industriju i zajednicu, IKT jedan je od malog broja sektora u kojima imamo pozitivan trgovinski balans. Prema tome, nije iznenađenje to što je tekući proces procene Strategije pametne specijalizacije već prepoznao IKT kao jedan od pet prioritetnih sektora naše privrede koji imaju najveći potencijal za rast i inovacije.
Međutim, oslobađanje ovog potencijala zahteva neprekidni priliv iskusnih profesionalaca u IKT. Na Kosovu ima 10 univerziteta i koledža koji nude studije računarstva i računarskog inženjeringa. U ovom trenutku, vlada i naši razvojni partneri angažovani su na obučavanju preko 3.500 mladih u raznim oblastima IKT. I privatni sektor pruža programe obuke iz IKT čiji je cilj da pripreme mlade Kosovce za tržište rada u IKT. Međutim, potražnja za kvalifikovanim stručnjacima u domenu IKT daleko nadmašuje ponudu, što predstavlja glavni izazov za održivi razvoj sektora.
Održivi rast sektora IKT zahteva još i inovativni ekosistem koji će obezbediti infrastrukturu i potrebne veze između obrazovanja, istraživanja, inovacija i preduzetništva. Naša vlada već je uključena u više inicijativa koje imaju za cilj da povećaju istraživačke i inovacione kapacitete u našoj zemlji.
U saradnji sa nemačkom vladom, nastavljamo da ulažemo u Park za inovacije i obuku u Prizrenu – kao jednu od glavnih platformi u sklopu našeg nacionalnog inovacionog ekosistema. Uskoro ćemo otvoriti Park digitalne tehnologije u Brnjici, predgrađu Prištine, kao još jednu platformu koja će obezbediti infrastrukturu za razvoj i rast industrije IKT.
Pre oko godinu dana postali smo članica Horizonta Evropa. Nedavno smo završili pregovore za pridruživanje Digitalnoj Evropi, još jednom važnom programu Evropske unije. Članstvo u tim programima pruža dodatne prilike našim državnim institucijama, privatnim kompanijama i istraživačima da se prijave za istraživačke projekte koje finansiraju ti programi.
Krajem prošle godine pustili smo u rad Kosovsku istraživačku i obrazovnu mrežu (KREN). KREN visokoškolskim ustanovama na Kosovu nudi pristup infrastrukturi, platformama, softveru i modernoj literaturi kao i prilike za nacionalnu i međunarodnu saradnju i razmenu znanja. Kroz implementaciju KREN, Kosovo se pridružilo mreži GÉANT, najvećoj panevropskoj akademskoj mreži.
Upravo se sprovodi pilot projekat Kosovski instraživački informacioni sistem (KRIS), koji će podržati istraživanje putem međupovezane infrastrukture, većeg finansiranja i lokalne međunarodne saradnje u naučnim projektima.
Poštovani učesnici, profesori, stuenti, istraživači,
Nacionalna istraživačka škola koju danas otvaramo važan je gradivni blok napretka koji težimo da stvorimo. Program će pomoći da se razvijaju inovativne ideje sa potencijalom da stvore nove proizvode, firme i radna mesta i time učiniti da ova zemlja načini ogromne transformacione korake. I da to uradi što brže i što pre. Ovaj projekat donosi nam preko potrebnu saradnju između prestižnih evropskih i naših domaćih univerziteta. Ujedno nas nosi korak dalje ka stvaranju inovacionog ekosistema u kojem se mogu rađati i ostvarivati ideje.
Na kraju, ali ne po značaju, želeo bih da naglasim još jedan ključni aspekt ovog projekta – uključenost naše akademske dijaspore. Svaki treži državljanin Kosova ne živi na Kosovu. Doznake iz naše dijaspore čine 20% BDP. Stoga planiramo da mnogo napornog rada i mnoštvo ideja naše dijaspore vratimo ovde, a možda čak da odliv preokrenemo u priliv mozgova.
Bez sumnje, dijaspora je ključni činilac koji doprinosi kosovskoj ekonomiji. Njeno dejstvo može biti veće i inovativnije ako za to uspostavimo strukture kao što je ovaj projekat. Kosovska dijaspora ima mnogo stručnjaka, istraživača, akademskih radnika i preduzetnika. Moramo da otključamo taj potencijal saradnje time što ćemo stvoriti mogućnosti da naša dijaspora vrati na Kosovo svoja znanja, stručnost i iskustvo iz raznoraznih oblasti. Ovaj projekat za razvoj programa doktorskih studija u IKT odličan je primer kako ostvariti priliv mozgova.
Želeo bih da čestitam partnerskim univertitetima na ovom izvanrednom projektu i poželim uspeh u njegovoj realizaciji.
Hvala vam.
Last modified: 7 марта, 2023