Priština, 12. decembar 2022. godine
Na poziv poslanika Evropskog parlamenta Lukasa Mandla, premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti obratio se preko direktnog linka poslanicima Evropskog parlamenta koji su učestvovali u diskusiji koju je organizovao poslanik Mandl na temu „Zahtev Kosova za članstvo u EU: Kako će to biti uspeh za celu Evropu“.
Kosovo je poslednja zemlja zapadnog Balkana koja podnosi zahtev za članstvo, rekao je premijer Kurti, pre nego što je izneo neke od glavnih razloga zbog kojih podnosi zahtev a odnose se na sam naziv te diskusije.
Prvo, odluka da se podnese zahtev o prijemu u Evropsku uniju predstavlja odgovor na pozive i težnje građana Republike koji su duboko uvereni da njihova budućnost leži u Evropskoj uniji, istakao je premijer.
Drugo, dodao je premijer, zahtev ispunjava i traži da se ostvari obećanje EU dati pre skoro 20 godina na Samitu u Solunu a nedavno i na Samitu u Tirani, koje se tiče ubrzanog procesa dobijanja članstva.
Treće, verujemo da je sad pravi trenutak, imajući u vidu činjenicu da je Kosovo najdemokratskija zemlja u regionu, rekao je premijer Kurti.
Zahvalio je poslaniku Evropskog parlamenta Mandlu na pozivu i pruženoj prilici i ujedno zahvalio Evropskom parlamentu na njegovoj trajnoj podršci Kosovu, kao što je to bio slučaj sa liberalizacijom viznog režima i članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope.
U ovoj diskusiji učestvovali su još i Haki Abazi, poslanik Skupštine Republike Kosovo i ujedno predsednik skupštinskog odbora za spoljnu politiku, Viola fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo i Željana Zovko, potpredsednica Odbora za spoljne poslove.
Integralni tekst obraćanja na engleskom jeziku Aljbina Kurtija, premijera Republike Kosovo:
Veliko hvala, Lukas,
Dobro veće svima,
Drago mi je što mogu večeras da vas upoznam sa zahtevom Kosova za članstvo u EU i kako će to biti uspeh za celu Evropu. Bolji naslov od ovog ne bi se mogao izabrati.
Prvo mi dopustite da se izvinim što nisam mogao lično da prisustvujem i uživam u ovoj pozitivnoj diskusiji u praznično doba godine.
Angažovani smo na hitnom pitanju koje nije novo, ali je sada doseglo nove razmere pretnji i zbog toga sam morao da ostanem u Prištini.
Uvek je velika čast i zadovoljstvo razgovarati sa parlamentarcima. Evropski parlament je okosnica demokratije i naših zajedničkih vrednosti ali i naše zajedničke sudbine. To razumevanje ogleda se u vašem kolektivnom donošenju odluka u kojem ste uvek postizali konsenzus o budućnosti Republike Kosovo, bilo da je reč o perspektivi njenog članstva, potpisivanju SSP-a, liberalizaciji viznog režima i sada kad se radi o našem zahtevu za članstvo.
Kao što vam je poznato, Kosovo je poslednja zemlja na zapadnom Balkanu koja podnosi zahtev za članstvo. Pošto smo već odavno prepoznati kao potencijalni kandidat zajedno sa drugim zemljama zapadnog Balkana, sad se konačno krećemo napred da svoj status potencijalnog kandidata pretvorimo u zvaničan status kandidata
Zato želim da iznesem nekoliko ključnih tačaka koje smatram relevantnim za naslov današnje diskusije.
Pre svega, naša odluka da podnesemo zahtev za članstvo u EU predstavlja odgovor na pozive i težnje naših građana koji su duboko uvereni da njihova budućnost leži u Evropskoj uniji. Kao demokratska vlast koja vlada uz njihov pristanak, ovaj zahtev je odgovor na njihov poziv.
Drugo, naš zahtev ispunjava i traži da se ostvari obećanje EU dati pre skoro 20 godina u Solunu kao i nedavno na Samitu u Tirani, na kojem je EU pozvala na ubrzan proces pristupanja.
Treće, verujemo da je sad pravi trenutak. U poređenju sa drugim zemljama u regionu, Kosovo je najdemokratskija zemlja u regionu i priznata kao takva shodno međunarodno priznatim indeksima.
Svetski projekat pravde već je dva puta rangirao Kosovo na prvo mesto u regionu za vladavinu prava, a ove godine na drugo mesto u svetu po poboljšanju ostvarenom u poređenju sa prethodnom godinom.
Poboljšali smo se za 17 mesta po oceni Transparensi internešenel i isto za 17 mesta na Svetskom indeksu slobode medija. Izveštaj EU za zemlju priznaje taj napredak i ujedno konstatuje naš rad na jačanju demokratije i vladavine prava.
Osim toga, posle ruske agresije na Ukrajinu, postoji novootkriveni osećaj zajedničkog cilja među državama članicama Evropske unije da se jasnije uvidi opšta pretnja. Istaknuto je da je demokratija glavna sila za odbranu mira i prosperiteta, što znači da treba da odbranimo Evropsku uniju kao najuspešniji mirovni projekat u Evropi. Kao što smo videli, odugovlačenje procesa pristupanja može dovesti do zamora u Evropi i među članicama EU, pa čak može dovesti do nazadovanja u zemljama koje teže članstvu. I mada je naš kontinent najdemokratskiji region na svetu, verodostojni izveštaji ukazuju da je skoro polovina, tačnije 43%, demokratija u Evropi – što je ukupno 17 zemalja – doživela demokratsku eroziju u poslednjih pet godina. Inače, na globalnom nivou, polovina svetskih demokratija je u povlačenju a broj zemalja koje se kreću ka autoritarizmu u poslednjih šest godina više je nego udvostručen.
Zbog svega toga ovo je pravo vreme da Kosovo, kao najdemokratskija zemlja u napredovanju, podnese zahtev za prijem u domu demokratije. Taj korak je prirodni sled koji demokratske zemlje u EU treba da pozdrave.
Na kraju želim da se osvrnem na ono što brine neke članice EU u pogledu našeg dijaloga sa Srbijom o normalizaciji odnosa, naročito pet članica koje još nisu priznale nezavisnost Kosova.
Zahtev Kosova za prijem u članstvo EU ni na koji način ne umanjuje naše angažovanje u dijalogu. Naprotiv, rešavanje preostalih sporova sa Srbijom je uzajamni interes, tako da Kosovo postane punopravna članica Evropske unije. Davanje Kosovu statusa kandidata je tek početak našeg puta ka punopravnom članstvu i potpuno nam je jasno da Kosovo i Srbija, da bi postali punopravne članice EU, moraju da se međusobno priznaju. Ali proces ka članstvu ne sme da se zaustavi.
Zahvaljujem pet država koje nisu priznale Kosovo na tome što su, uprkos svojim razlikama, iskazale konstruktivnu posvećenost kroz formulu različiti u stavovima prema priznavanju ali ujedinjeni u napredovanju Kosova ka EU, uključujući potpisivanje SSP.
Na kraju, hteo bih da zahvalim svom prijatelju, poslaniku Evropskog parlamenta Lukasu Mandlu, na pozivu i prilici da vam se danas obratim ovde. Želeo bih još da iskoristim priliku i zahvalim se Evropskom parlamentu na njegovoj trajnoj podršci Kosovu, to jest sa liberalizacijom viznog režima, koja se privodi kraju, a isto tako i na vašoj podršci za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope.
Obećavam da ću se narednog puta potruditi da vam se lično pridružim, bilo u Strazburu ili Briselu i želim vam živu i pozitivnu diskusiju.
Prijatno veče i puno vam hvala.
Last modified: 14 децембра, 2022