Priština, 01.04.2024
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti prisustvovao je prikazivanju dokumentarnog filma „Rikard” u Kinu Armata, u Prištini, koji dokumentarac je oživeo glumca Rikarda Larju, jednog od najvećih albanskih glumaca.
„Svaki dokumentarac zamišljen za umetnika je dvostruko takav. Dokument stvaranja jednog sa stvaranjem koji donosi drugi. Večeras gledamo dokumentarac dvojice velikana. Prijatelji umetnosti i misli“, rekao je premijer Kurti na početku svog govora, pred brojnim umetnicima i prisutnima u Kinu Armata.
Rikard je, prema rečima premijera, bioskopu dao jednu od najsimboličnijih ikona.
Govoreći o velikom albanskom glumcu, on je istakao da kada umetnost radi svoj posao mimo kodeksa i direktiva, počinje koliko tiha, toliko i fatalna bitka između dara umetnosti i nasilja propagande, jer talenat poput Rikardijevog odlučuje o višku talenta nad ograničenjima slobode.
„Ne zaboravimo filmove poput “Komesara svetlosti” i “Tihog duela”, jer u ovim filmovima, u okviru propagande, sija ili zvući specifičan talenat dramskog polja. Albanskoj umetnosti je bio potreban glas i portret. Kinematografskoj umetnosti su bile potrebne i njene amblematske figure. Rikard Larja, Ndrekë Luca, Dhimitër Furxhiu, Agim Qirjaqi, Jani Riza, Kadri Roshi, pa i Mevlan Shanaj, danas i ovde kao reditelji, dali su likove bioskopu“, rekao je premijer.
U jeku propagande, alternativno, dodao je premijer , Rikard je, kad god je bio u prilici, na pozornici darovao govor Marka Antonija Šekspira.
Na kraju, premijer Kurti je rekao da nema sumnje da bismo želeli da vidimo ovaj dokumentarac ovde u Prištini zajedno sa Rikardom , da čujemo njegov glas kako odjekuje u sali nakon zatvaranja platna.
Celi govor premijera Kurtija:
Vaša Ekselencijo g.dine Petrit Malaj, ambasador Republike Albanije na Kosovu,
Vaša Ekselencijo gospođa Shpresa Jusufi, ambasador Severne Makedonije u Republici Kosovo,
Poštovani gospodine Hajrulah Ceku, ministar kulture, omladine i sporta,
Poštovana gospođo Arbërie Nagavci, ministarka obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija,
Poštovani režiseru dokumentarnog filma g. Mevlan Shanaj,
Poštovani profesore Kastriot Qaushi, rektor Univerziteta umetnosti iz Tirane,
Poštovani prisutni,
Umetnici i ljubitelji umetnosti,
Dame i gospodo,Drago mi je što smo večeras ovde zajedno. Za Richarda. Sa svima vama.
Svaki dokumentarac zamišljen za umetnika je dvostruko takav. Dokument stvaranja jednog sa stvaranjem koje donosi drugi. Večeras gledamo dokumentarac dvojice velikana. Prijatelji umetnosti i misli.
Mevlan Shanaj za Rikarda.
Želim dobar provod večeras uz svedočenje o Rikardu Larji , o ovom glumcu sa talentom dikcije i darom portretisanja.Albanska kinematografija 60-ih dobila je visoku neorealističku dimenziju filmom Hasena Hakanija, ‘Savest’. Minimalna muzika, dataljan plan, senke među ljudima i impresionizam u prirodi. To je kretanje kamere oko telesne elegancije.
Bioskop sa Rikardijevim portretom dobio je onu senku-svetlost koju je Skadar sa svom svojom vekovnom veličanstvenošću bacio na albansko društvo.
Ne zaboravimo filmove poput “Komesara svetlosti”i “Tihog duela”, jer u ovim filmovima, u okviru propagande, sija ili zvući specifičan talenat dramskog polja. Albanskoj umetnosti je bio potreban glas i portret. Kinematografskoj umetnosti su bile potrebne i njene amblematske figure. Rikard Larja, Ndrekë Luca, Dhimitër Furxhiu, Agim Qirjaqi, Jani Riza, Kadri Roshi, pa i Mevlan Shanaj, danas i ovde kao reditelji, dali su likove bioskopu.
Rikard je kinematografiji dao jednu od njegovih najsimboličnijih ikona. To je onaj čovek okovan za kolac koji se uzdiže iznad čiste beline sveta. Tu je i ona ljudska silueta koja sa dugačkom žicom na ramenu prati kalvariju ka njenom krštenju .
Kada umetnost radi svoj posao mimo kodeksa i direktiva, počinje bitka, koliko tiha, toliko i fatalna, između dara umetnosti i nasilja propagande.
Jer talenat poput Ričardovog stavlja višak talenta iznad ograničenja slobode.
Ali i više od toga, u jeku propagande, na alternativni način, Rikard je dao na pozornicu, kad god mu se pružila prilika, govor Marka Antonija Šekspira.
Nije poznato zašto je na televizijskoj sceni uporno donosio stihove o zaveri i ubistvu. Možda je duboko u sebi osećao da unutrašnje ubistvo umetnosti stvara sopstvenu zaveru. Zato se Rikard, kada se vratio ka reditelj, najviše posvetio problemima mentaliteta društva, a ne velikim političkim temama.
Kinematografiji , da bi ostala umetnost mašte, od vitalnog značaja su joj potrebni prizori i izrazi Rikarda i umetnika koji već več imaju naše obožavanje.
Nema sumnje da bismo želeli da vidimo ovaj dokumentarac ovde u Prištini zajedno sa Rikardom. Da bismo čuli njegov glas kako odjekuje u sali nakon zatvaranja ekrana.
Svako ima ovu maštu u obliku želje. Kao što ga samo veliki umetnik podstiće vas upravo kada je odsutan.
Drago mi je što sam ovde večeras. Još jednom sa Rikardom.
Last modified: 2 априла, 2024