Priština, 20. novembar 2023
Treći sastanak po redu Premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija i Generalnog Sekretara NATO-a, Jensa Stoltenberga održan je danas u zgradi Vlade Republike Kosovo, nešto više od godinu dana nakon sastanak koji su imali u sedištu NATO-a u Briselu.
Istorijska uloga NATO-a na Kosovu i kontinuirani doprinos misije KFOR-a bezbednosti i miru u zemlji, uz nedavna dešavanja u zemlji i značaj saradnje i koordinacije između institucija, bile su glavne teme današnjeg razgovora.
Premijer Kurti, koji je bio u pratnji prvog zamenika premijera, Besnika Bislimija, ministra Unutrašnjih Poslova, Xhelala Sveçle i ministra za Zajednice i Povratak, Nenada Rašića, prvo je izrazio zahvalnost i naroda i Vlade Kosova za vredan doprinos NATO-a na Kosovu.
Informisao je Sekretara Stoltenberga o upravljanju, opipljivim rezultatima i pažnji koja se posvećuje ulaganjima u odbranu, obrazovanju, zdravstvu i poljoprivredi.
Govoreći o bezbednosnoj situaciji, posebno u vezi sa permanentnom opasnošću koju mu Srbija predstavlja, on je istakao prisustvo 48 srpskih isturenih operativnih baza oko granice sa Kosovom i protiv-vazdušnog sistema u blizini ove granice.
Premijer je ovom prilikom naveo vojne sisteme Srbije, među kojima su modernizovani raketni sistem “FK-3” i “Pancir S1”, kao i drugi raketni sistemi “Neva M1T” i “Kub M2 (SM)” 250. brigada Kopnene vojske. On je rekao da je sistem FK-3 kineski raketni sistem, kojim je Srbija 2022. godine postala prva zemlja u Evropi koja je operisala kineskim oružjem, uključujući i borbene bespilotne letelice CH-92. On je dodao da je vojska Srbije formirala i specijalnu jedinicu za osmatranje dronova koja kao jedinica deluje u okviru 63. padobranske brigade vojske Srbije.
Premijer Kurti je od Generalnog Sekretara Stoltenberga zatražio blisku saradnju sa NATO-om za mir i sigurnost.
On je rekao da dok su prošlu godinu karakterisale barikade koje su podigle kriminalne grupe koje su imale za cilj da se suprotstave zakonu i redu (jul i decembar 2022.), ova godina je bila godina nasilnih napada na institucije reda i mira, lokalne i međunarodne, kao što je to bio slučaj. 26. i 29. maja, zatim kidnapovanje kosovskih policajaca 14. juna, što je kulminiralo agresijom 24. septembra kojom je narušen državni suverenitet, teritorijalni integritet i nacionalna bezbednost.
U vezi sa ovim poslednjim, premijer Kurti je sa Sekretarom NATO-a Stoltenbergom, podelio nalaze iz istražnog procesa lokalnih bezbednosnih institucija o slučaju terorističkog i paravojnog napada 24. septembra u Banjskoj, gde je narednik Kosovske Policije izgubio život, kosovskog heroja Afrima Bunjakua, ali i o slučaju otmice trojice kosovskih policajaca na teritoriji Republike Kosovo, 14. juna, koji potvrđuju direktnu umešanost države Srbije. Premijer je rekao da ova dva slučaja dokazuju potrebu za povećanjem bezbednosti, posebno na granici između Kosova i Srbije, a pozvao je sekretara da i NATO što pre izađe sa zaključcima svojih nezavisnih istraga o slučaju kriminalne otmice tri policajaca Kosova i teroristički napad u Banjskoj u Zvečanima.
Na sastanku je bilo reči i o odnosima Kosova i Srbije, procesu dijaloga uz posredovanje Evropske Unije i sastanku sa evropskim liderima 26. oktobra u Briselu. Premijer je upoznao Sekretara sa napretkom tog sastanka, kao i stavom Vlade Republike Kosovo protiv evropsko-američkog plana za put ka punoj i bezuslovnoj implementaciji Osnovnog Sporazuma. Premijer Kurti je ovom prilikom još jednom istakao značaj članstva Kosova u NATO programu Partnerstvo za Mir, kao i predložio otvaranje kosovske diplomatske kancelarije u NATO.
Zahvalivši se na gostoprimstvu, Sekretar Stoltenberg je izrazio zahvalnost na koordinaciji bezbednosnih institucija sa KFOR-om, kao i na podršci koju je Vlada i Republika Kosovo dale Ukrajini u suočavanju sa vojnom agresijom Ruske Federacije, dok je napad na Banjsku 24. septembra nazvao strašnim i neprihvatljivim.
Last modified: 21 новембра, 2023