Priština, 14. april 2024
Na Dan sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu, Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti odao je počast spomen obeležju „Heroinat“ u Prištini.
Premijer Kurti je rekao da su žrtve i preživele od seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu, žene i devojke, ali i dečaci i muškarci, platili visoku fizičku, psihološku i emocionalnu cenu za državu i našu slobodu.
Dok je obećao da su državne institucije na vrhu svoje dužnosti, da zaštite ovu kategoriju, apelovao je i na građane za podršku, jer stigme prema njima ima već 25 godina.
Zajedno sa gospođom Vasfije Krasniqi Goodman i gospođom Shyrete Tahiri Sulimani, Premijer je pozvao na veću društvenu podršku i posvećenost pravdi.
“Vasfija i Shyretja su primeri za celo društvo i naš narod, razbijanja ćutanja o monstruoznom zločinu, koji je bio ratno oružje, u okviru genocidnog projekta Srbije nad albanskim narodom Kosova”, rekao je on.
“Ima preko 20 hiljada žena i devojaka, muškaraca i dečaka, koji su silovani tokom rata i to je deo genocida koji smo proživeli od Srbije”, rekao je on, izražavajući poniznost i zahvalnost za istrajnost, Marti Tunaj i svim žrtvama seksualnog nasilja koje više ne žive.
Počasti su odali i Zamenica predsednika Skupštine Republike Kosovo, Saranda Bogujevci, zamenica premijera Donika Gervalla, zamenik premijera Besnik Bislimi, ministarka Pravde, Albulena Haxhiu, ministar Unutrašnjih Poslova, Xhelal Sveçla, ministarka Obrazovanja , Nauke i Tehnologije, Arberie Nagavci, ministar Kulture, Omladine i Sporta, Hajrulla Çeku, predsednica Vladine Komisije za Priznavanje i Verifikaciju Statusa Lica Silovanih Tokom Rata, Leonora Selmani, poslanici u Parlamentu Republike Kosovo i članovi vladinog kabineta.
Celi govor Premijera Kurtija:
Ovde smo na ovaj dan sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata na Kosovu, žene i devojke, ali i dečaci i muškarci, ukupno oko 20 hiljada. Svi su platili visoku fizičku, psihičku, emotivnu cenu za državu i za našu slobodu. Kao što su pozvale i Vasfija i Shyretja, mi ih nikada ne zaboravljamo, ali se i angažujemo i pozivamo na pravdu.
Vasfija i Shyretja su primeri celom društvu i našem narodu, za prekid ćutanja o monstruoznom zločinu, koji je bio ratno oružje u okviru genocidnog projekta Srbije nad albanskim narodom Kosova.
Ministarstvo Pravde, naša Vlada, ja kao Premijer, Skupština Republike, Predsednica, mehanizmi i institucije države su na vrhu svojih dužnosti, da možemo da pomognemo i podržimo ovu kategoriju svime što možemo i znamo. Ali istovremeno pozivamo i građane, pozivamo sve ljude na Kosovu da podrže ovu kategoriju koja ima, kako kažu, „sol u rani“ zbog stigmatizacije koja im se desila tokom ovih 25 godina.
Kao da zločin koji je počinila Srbija nije dovoljan, usledila je stigmatizacija ovih osoba, koje su preživele seksualno nasilje. Stoga pozivamo građane da doprinesu protiv stigmatizacije i da svi oni koji su je pretrpeli, a koji su takođe žrtve, uzmu primer Shyrete Tahiri Sulimani, uzmu primer Vasfije Krasniqi Goodman, uzmu primer Marte Tunaj, koja više nije živa, a koja je takođe bila žrtva seksualnog silovanja tokom rata i da prekine ćutanje. Jer ono što se ovim ljudima dogodilo nije im se desilo zbog njihovih posebnih imena ili individualnih karakteristika, već zato što su bili Albanci, želeli su da žive na svojoj zemlji, slobodni.
Institucije će podržati, ali istovremeno i mi, ne samo kao zvaničnici, već kao građani i kao društvo moramo stalno da se borimo protiv stigmatizacije i da pozivamo na pravdu, za šta su naravno odgovorni Državno tužilaštvo i pravosuđe.
Ima preko 20 hiljada žena i devojaka, muškaraca i dečaka, koji su silovani tokom rata i to je deo genocida koji smo proživeli od Srbije.
Marte Tunaj i sve one žene koje su silovane i koje posle 25 godina više nisu među živima, imaju našu zahvalnost i našu poniznost za svoj bol i izdržljivost.
Last modified: 18 априла, 2024