Izbica, Skenderaj, 28.mart 2024.
Nakon odavanja počasti porodicama Bogujevci, Duriqi i Llugaliu, premijer Republike Kosovo Albin Kurti, nastavio je put ka selu Izbice u opštini Srbica, u znak sećanja na 147 žrtava ubijenih od strane genocidnog režima Miloševića, od kojih je šestoro i dalje vode kao nestali. Zajedno sa Rifat Jashari odao je počast poginulima u masakru u Izbici.
U blizini Memorijala premijer Kurti je rekao da se rane ovog masakra ne mogu zalečiti sve dok zločinci nisu u zatvoru. Njihova krv se nalazi u temeljima slobode i naše države, rekao je on.
„Nisu pošteđene ni žene, deca, a ni starci. U stvari, oni su namerno pucali u njih, jer je Srbija akcijom „Potkovica“ imala za cilj da istrebi Albance i sprovede svoj genocidni projekat nad nama“, rekao je on. Nažalost, rekao je on, za sav ovaj masakar, gde je ubijeno 147 Albanaca, uhapšena je samo jedna osoba.
„Državno tužilaštvo ima moguć́nost da ih goni, a i pravosudni sistem, čak i da sudi u odsustvu. Smatram da je nepravedno, nepodnošljivo, da je samo jedna osoba uhapšena za masakar u Izbici, pošto imaju pravo da sude u odsustvu“, rekao je premijer.
On je ponovio da Državno tužilaštvo ima punu i bezrezervnu podršku Vlade Republike, da se iza rešetaka nađu ratni zločinci, koji su ubijali naše žene, decu i starije osobe, koji su voleli svoju zemlju i slobodu, kako bi se postigla pravda i polako zaceljivale naše rane.
Odavanju počasti u Izbici prisustvovali su i ministarka obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija Arberie Nagavci, zamenik ministra unutrašnjih poslova Bardhyl Dobra i zamenik ministra za zajednice i povratak Mevlud Sinani.
Kompletan govor premijera Kurti:
Danas se navršava 25 godina od masakra u Izbici, kada su srpske snage, vojska, policija, paravojne snage, sve pod kontrolom zvaničnog Beograda, koji je u to vreme predvodio kasap Balkana Slobodan Milošević́, ubile 147 bespomoćnih i nevinih albanskih civila. Nisu pošteđene ni žene ni deca ni starci. U stvari, u njih se namerno pucalo, jer je Srbija akcijom “Potkovica” imala za cilj da istrebi Albance i sprovede svoj genocidni projekat nad nama.
Od ovih 147 martira, šestoro se još vodi kao nestalo, jer su, sahranjeni kada su ovde ubijeni, ekshumirani da bi se izbrisali tragovi zločina. Oni su sahranjeni u Srbiji, da bi se eliminisali tragovi zločina, a tek mnogo kasnije vraćeni su na Kosovo i u tom slučaju, ponavljam, njih šest se vode i dalje kao nestali.
Njihova krv je u temeljima slobode i naše države, ali danas sa žaljenjem moramo da konstatujemo da je za sav ovaj masakr, gde je ubijeno 147 Albanaca, samo jedna osoba uhapšena.
Državno tužilaštvo ima mogućnost da ih krivično goni, a pravosudni sistem uopšte da sudi u odsustvu.
Smatram da je nepravedno, nepodnošljivo da je samo jedna osoba uhapšena zbog masakra u Izbici, jer imaju pravo da sude u odsustvu. Tužioci imaju dobre plate, imaju i povoljne uslove za rad. Potrebna je samo volja i znanje, da za ovaj masakr i za mnoge masakre širom Kosova, čija je 25. godišnjica ovog proleć́a, iza rešetaka budu više nalogodavaca i počinioca zločina.
Pre dolaska ovde, bio sam u Lapu, gde smo posetili porodice Bogujevci, Llugaliu i Duriqi, kojima su takođe ubijeni njihovi najmiliji pre 25 godina. Imamo potpredsednicu Skupštine Sarandu Bogujevci, koja na telu imala 16 rana od 16 metaka.
U Srbiji je vođen sudski proces samo radi forme, u kome je glavni kriminalac Saša Cvjetan oslobođen je nakon što je izdržao 2/3 maksimalne kazne od 20 godina, i bez kajanja su jedva dočekali da ga puste i onda je on ponovo uhapšen kao šef narko-kartela u Atini, Grčka.
Dakle, ratni zločinci i organizovani kriminal su međusobno povezani, pa Državno tužilaštvo mora učiniti sve što može. Podrška Vlade Republike je potpuna i bezrezervna da se iza rešetaka nađu ratni zločinci, koji su ubijali naše žene, decu, starce, civile Albance naše zemlje, starosedeoce koji su voleli svoju zemlju i svoju slobodu, kako bi postigli pravdu i polako zacelili svoje rane.
Ne mogu zaceliti rane sve dok kriminalci ne budu u zatvoru. Rane se zaceljuju pravdom i to je naša obaveza kao Republike Kosovo, kao nezavisna država, na čijim temeljima nalazi se krv martira, i na kojim mi uživamo slobodu i gradimo život i stvaramo napredak koji imamo.
Zato je od vitalnog značaja da posle dve i po decenije bude i suđenja u odsustvu, ali i da se poveća rad tužilaca i sudija, kako bi ti zločinci bili iza rešetaka. Danas su mogućnosti već́e, plate su veće, uslovi rada bolji, potrebna je samo volja i znanje Državnog tužilaštva.
Last modified: 29 марта, 2024