Paklek, Drenas, 17. april 2024
U znak sećanja na masakr u Pakleku, Drenas, Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, odao je počast i položio vence od svežeg cveća. Na 25. godišnjicu ovog masakra, premijer je obeležio pomen 54 albanskim civilima, surovo ubijena u genocidu Vojske Srbije.
Tokom ovih odavanja počasti, premijer Kurti je rekao da ovaj brutalni masakr nije izbrisan iz sećanja albanskog naroda. On je rekao da ovo predstavlja otvorenu ranu koja krvari, jer za zločine koje je počinila Srbija još uvek nema pravde.
“Prolivena krv i leševi pretvoreni u pepeo, koji se nisu mogli odvojiti da bi se na dostojanstven način sahranili odvojeno, već su morali da budu zajedno, dokaz su genocida Srbije nad albanskim narodom na Kosovu”, rekao je premijer. On je dodao da koliko su krivi ti zločinci govori i činjenica da su ih, nakon što su ih ubili, prikupili i spalili u pokušaju da uklone tragove zločina.
Premijer Kurti je ponovio da je prošle godine, 1. juna, predsednik Vladine Komisije za Nestala Lica, Andin Hoti, uputio pismo predsedniku Srbije da otvori arhivu 37. Motorizovane Brigade Vojske Jugoslavije. Isti zahtev upućen je i potpredsedniku Evropske Komisije, visokom predstavniku za Spoljnu Politiku i Bezbednost, Žozepu Borelu, ali još uvek nema odgovora o neophodnosti otvaranja arhive.
Nakon odavanja počasti i polaganja cveća na grobljima ubijenih, premijer Kurti je posetio i kuću muzej porodice Muqoli, u kojoj su ubijeni i spaljivani nemoćni, nenaoružani albanski civili.
U Memorijalnom Kompleksu u ovom selu, na zajedničkom groblju počivaju posmrtni ostaci 54 civila koje su srpske neprijateljske snage ubile, spalile, masakrirale, koje nisu poštedele ni šestomesečne bebe pa sve do 75-godišnjih staraca. 25 ubijenih bilo je mlađe od 18 godina. Među njima 18 su bila deca, mlađa od 12 godina. Među njima pet beba od šest meseci do dve godine. Lirie Muqoli je tada imala samo šest meseci.
U ovim počastima, premijera Kurtija pratili su ministar Kulture, Omladine i Sporta, Hajrulla Çeku, ministar Odbrane, Ejup Maqedonci, zamenik ministra Unutrašnjih Poslova, Bardhyl Dobra, kao i poslanici Skupštine Republike Kosovo.
Cela izjava premijera Kurtija:
Danas se navršava 25 godina od masakra u Pakleku ovde u Drenici, kada su svirepo ubijena 54 albanca. Leutrim je imao 9 godina, preživeo je taj masakr, dok je među ova 54 ubijena lica, koji su bili bespomoćni, nenaoružani civili, bilo 25 maloletnika, dece, dok je njih 18 bilo mlađih od 12 godina. Dakle, od 54 osobe, 25 je bilo mlađe od 18 godina, dok je njih 18 bilo mlađe od 12 godina.
Nakon što su ih ubili, sakupili su ih i spalili u pokušaju da izbrišu tragove zločina i to pokazuje koliko su ti zločinci krivi za ovaj brutalni masakr, koji se ne briše iz našeg pamćenja, ne zaboravlja se od našeg naroda i koji predstavlja otvorenu i krvareću ranu, pošto pravde još nema.
U Pakleku su tog dana, prije 25 godina, ubijena 54 lica. Devet se i dalje vodi kao nestalo. Još 1597 je nestalih od zadnjeg rata, od kojih je 9 iz Pakleka. Ovom prilikom treba istaći da je za ova ubistva u Drenici, uključujući i Paklek, odgovorna 37. Motorizovana Brigada Vojske Jugoslavije.
Stoga je predsednik Vladine Komisije za nestale, Andin Hoti, koji je sin profesora Ukshina Hotija, prošle godine, 1. juna, poslao pismo predsedniku Srbije da otvori dosije, da otvori arhivu 37. Motorizovane Brigade Vojske Jugoslavije, a potom je 1. septembra ovaj zahtev ponovio potpredsedniku Evropske Komisije, visokom predstavniku za Spoljnu Politiku i Bezbednost, Žozepu Borelu, ali još uvek nemamo odgovor u vezi sa neophodnošću otvaranja arhive. Iako smo se u Briselu dogovorili o pitanju nestalih, još uvek se ne otvaraju arhivi, dosijei zločina nad Albancima, koji se u Beogradu drže zatvoreni. Konkretno, za masakre u Drenici potrebno je otvoriti arhivu, tamo je zatvoren dosije 37. Motorizovane Brigade Vojske Jugoslavije.
Ova prolivena krv, ovi leševi pretvoreni u pepeo koji se nisu mogli razdvojiti da bi se zasebno sahranili na dostojanstven način, već su morali da budu zajedno, dokaz su genocida Srbije nad albanskim narodom Kosova, ali u isto vreme oni su takođe pozivi na pravdu. Istina se zna, pravda se mora primeniti, da mi kao narod imamo mir i da žrtve počivaju u miru.
Slava svim narodnim palim borcima i martirima ovde u Pakleku i na celom mnogostradalnom Kosovu.
Last modified: 18 априла, 2024