Pastasel, Orahovac, 31 mart 2024
„Svake godine, poslednji dan marta, vraća nas u Orahovac, a posebno ovde u selo Pastasel, da obeležimo i osudimo zločin koji je Srbija počinila ovde 31 marta 1999 godine, ubivši 106 nenaoružanih albanskih civila“, rekao je premijer Republike Kosovo Albin Kurti na komemorativnom skupu povodom obeležavanja 25 godina od ovog masakra.
„Ove godine se navršava 25 godina od oslobođenja naše zemlje od Srbije. Ali dok dođemo do 25 godišnjice oslobođenja, a to je sredina juna, cela prolećna sezona je ispunjena 25 godišnjicom masakara koje je država Srbija počinila nad Albancima na Kosovu“, rekao je premijer, podsećajući na masakre i ubistva albanskih civila širom Kosova od strane srpskih snaga koje su naredile i koordinirale najviše bezbednosne i političke institucije srpske države.
Premijer Kurti je istakao da je prva adresa ovih optužbi za ove zločine zajedno sa ratnim zločincima pojedinačno, zvanični Beograd, sa tako velikim nasleđem međunarodne krivične odgovornosti i političke krivice države Srbije, koju i dan-danas sklanja i štiti ratne zločince i ne sarađuje sa pravdom za sve zločine i masakre koji su se desili na Kosovu.
On je rekao da ne samo priča o masakru počinjenom u Pastaselu 31 marta, već i o ekshumaciji tela tri nedelje kasnije 21 aprila, jer pokušaj Vlade Srbije da sakrije zločin dodatno učvršćuje vezu zločina sa izvršioci krivičnog dela.
„Masakr u Pastaselu ima svedoke i dokaze, koji se ne mogu zanemariti i koji se moraju pretvoriti u dokazne dosijee za optužnice za ratne zločine. To je obaveza živih, za ubijene, za pravdu, za očuvanje čovečanstva i za istoriju, jer ono što se jednom desilo može da se ponovi, negde drugde, ali nad Albancima. Jer nepokajana Srbija, naravno, nije promenila svoj stav i cilj“, dodao je on.
Pominjući dokaze i svedoke, premijer Kurti je naglasio da ono što sada treba da se desi jeste da Tužilaštvo na Kosovu ove dokaze pretvori u optužnice.
„Za dobrobit ove dece, za budućnost Pastasela, posvetićemo se maksimalno, jer znamo da država u kojoj uživamo i sloboda u kojoj živimo imaju korene u krvi ovih palih boraca i martira našeg naroda, iz Pastasela i sa celog Kosova“, rekao je premijer na kraju svog govora.
Govor premijera Kurtija:
Poštovani g. Afrim Krasniqi, gradonačelniče sela Pastasel,
Poštovani g-din Smajl Latifi, gradonačelniče Opštine Orahovac,
Uvaženi baca Tahir, živi svedok zločina i zverstava iz kraja prošlog veka,
Poštovani poslanici, g. Avdulah Hoti, istovremeno i bivši premijeru, gđa. Mimoza Kusari – Lila, ujedno i šefica poslaničke grupe, g.Visar Korenica,
Poštovani g. Agon Dobruna, zameniče ministra finansija, rada i transfera,
Poštovani članovi porodica poginulih u Pastaselu,
Poštovani meštani Pastasela, okolnih sela i Orahovca uopšte,
Ove godine se navršava 25 godina od oslobođenja naše zemlje od Srbije. Ali dok dođemo do 25 godišnjice oslobođenja, a to je sredina juna, cela prolećna sezona je ispunjena 25 godišnjicom masakara koje je srpska država izvršila nad Albancima na Kosovu. Naročito od 24 marta 1999 godine, kada su počela NATO bombardovanja Miloševićeve Jugoslavije, Srbija je intenzivirala i brutalizirala sve svoje operativne akcije na terenu, da bi ubrzala genocid nad Kosovom, nad Albancima, etničko čišćenje u cilju našeg istrebljenja. Tokom ovog perioda, oružane vojne i policijske snage Srbije ubile su hiljade nevinih i bespomoćnih ljudi, dok su hiljade drugih ljudi mučili, pljačkali i silovali, a i svuda na Kosovu su spaljivali i uništavali imovinu i bogatstva neprocenjive vrednosti.
Svake godine, poslednji dan marta nas vraća u Orahovac, a posebno ovde u selo Pastasel, da obeležimo i osudimo zločin koji je Srbija počinila ovde 31 marta 1999 godine, ubivši 106 nenaoružanih albanskih civila. I danas smo došli ovde, kao što smo juče bili u Gornjoj Abriji e u Drenici, da se setimo drugog masakra u tom selu, kao što smo se ovih dana setili masakra u Velikoj Kruši i onog u Maloj Kruši, masakra u Izbici, u Podujevu, u naselju “Dardanija” u Peći, u Kladernici u Srbici, u Suvoj Reci, u Landovici, u Đakovici, u Mamuši, u Belacerki, u Celini, u Brestocu i u mnogim drugim naseljima širom Kosova.
Geografija masakra koje je Srbija počinila nad Albancima na Kosovu veoma je široka širom zemlje, dok je njihova istorija u suštini skoro ista, jer su ciljevi i izvršioci bili isti. Gde god da odemo da se setimo masakra i zločina koje je počinila Srbija na Kosovu, srećemo preživele i razgovaramo sa svedocima koji pričaju kako su jedinice srpske vojske i policije, proterivajuć́i Albance iz njihovih domova, stvarale teren za ubijane, da vrše masakre, da pljačkaju, muče i siluju. Uglavnom, masakri koji su počinjeni tokom rata na Kosovu vršeni su zajedno sa paravojnim grupama, a ponekad i uz pomoć lokalnih Srba regrutovanih u policiju ili mobilisanih kao paravojne formacije, ali uvek su sve ove zločinačke operacije izvođene po naređenju i koordinirano od strane najviših bezbednosnih i političkih institucija države Srbije. Dakle, zločin je dolazio odozgo na dole. Dakle, prva adresa ovih optužbi za ove zločine zajedno sa ratnim zločincima posebno je zvanični Beograd, sa tako velikim nasleđem međunarodne krivične odgovornosti i političke krivice države Srbije, koja i dan-danas krije i štiti zločince rata i ne sarađuje sa pravdom za sve zločine i masakre koji su se desili na Kosovu.
Šta se dogodilo u Pastaselu 31 marta 1999 godine, najbolje znate vi stanovnici Pastasela, Senoca, Kaznika, Paluže, Ćiflaka, Kramovika, Gurit te Kuć (Crveni kamen ) a i Zatrića, dakle sela odakle su bile žrtve koje su masakrirane. A najbolje zna 14 preživelih ovog masakra, koji su od tada do danas ispričali svoja iskustva iz tog dana. Ali nikada ne smemo dozvoliti da se zadovoljimo ovim pričama, jer tok događaja u Pastaselu treba da se prepričava svake godišnjice i onoliko često koliko je potrebno, da se prenosi s kolena na koleno, da bi ona bila prokazana pred pravdom i da bi našla svoje mesto u istoriji.
I ne samo priča o masakru počinjenom u Pastaselu 31 marta, već i o ekshumaciji tela tri nedelje kasnije, 21 aprila, jer pokušaj Vlade Srbije da sakrije zločin još više učvršćuje vezu između zločina i izvršioci zločina. Masakr u Pastaselu ima svedoke i dokaze koji se ne mogu zanemariti i koji se moraju pretvoriti u dosijee sa dokazima za optužnice za ratne zločine. To je obaveza živih, za ubijene, za pravdu, za očuvanje čovečanstva i za istoriju, jer ono što se jednom desilo može da se ponovi, negde drugde, ali nad Albancima. Jer nepokajana Srbija, naravno, nije promenila svoj stav i cilj.
Kada sam danas došao ovde, istoričar Škodran Imeraj mi je poklonio knjigu u kojoj su svedočanstva živih svedoka, preživelih masakra u Pastaselu, ali i kratku biografiju svakog od ubijenih 31 marta 1999 godine. Dakle, ova knjiga dokazuje njihova svedočanstva, ali u isto vreme dokazuje da nije samo broj 106, nego se radi o 106 pojedinaca, svaki sa iskustvom i prošlošću, svaki sa porodicom i snovima za budućnost koji su podeljeni na pola 31marta pre 25 godina.
Dakle naši ljudi su radili, naš narod je dao dokaze, ali ono što bi sada trebalo da se desi jeste da tužilaštvo na Kosovu ove iskaze pretvori u optužnice. Svedočilo je 10 Pastaselovih svedoka, intervjuisani su i oni su pretočeni u informativni izveštaj Kosovske policije koji je otišao u Tužilaštvo. Izrazili smo punu spremnost da svime što možemo i znamo budemo na usluzi Tužilaštvu, da mu pomognemo. Ipak, čekamo da ovaj informativni izveštaj sa intervjuima 10 svedoka iz Pastasela konačno bude pretočen u optužnicu za zločince, izvršioce i nalogodavce od strane Državnog tužilaštva. Čekamo, još uvek čekamo, 25 godina nakon ovog masakra.
Ali od Vlade Republike Kosovo, ne samo za pravdu već i za napredak, imate našu reč, naše obećanje.
Dobra vest je da je prekjuče u Prištini održana licitacija, u kom slučaju je odlučeno da se u Kramoviku u Orahovcu izgradi solarni park od 100 megavata, koji će graditi biznismen iz naše dijaspore, dakle, Kosovo, Švajcarska i Nemačka su zemlje odakle dolazi ova kompanija koja će graditi najveći solarni park za proizvodnju električne energije. I ne samo za ovo, već za dobro ove dece, za budućnost Pastasela, posvetićemo se maksimalno, znamo da država u kojoj uživamo i sloboda koju živimo imaju korene u krvi ovih palih boraca našeg naroda, iz Pastaselija i sa celog Kosova.
Dakle, zauvek ostaje sećanje na žrtve masakra u Pastaselu i našu odgovornost za pravdu i njihovu istoriju i za napredak i razvoj svih vas!
Hvala vam!
Last modified: 3 априла, 2024