Priština, 8 mart 2023.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je danas u promociji kreativnih žena iz kulture, sa univerziteta i medija, događaju koji je organizovala Agencija za ravnopravnost polova u okviru KP, povodom Međunarodnog dana žena, 8. marta.
Premijer Kurti je svoj govor započeo zahvalnošću umesto pozdravom, rekavši da smo zahvalni i odajemo priznanje doprinosu kreativnih žena i njihov uticaj na naš društveni napredak, na formiranje našeg umetničkog iskustva.
Ova manifestacija posvećena je sećanju na kreativne žene, univerzitetske profesore i novinarke koje su preminule tokom COVID perioda.
Govor premijera Kurtija:
Poštovana šefice Agencije za ravnopravnost polova, gđo Edi Gusia,
Poštovani zamenice ministra Vlade Republike Kosovo, gđo. Daulina Osmani i Linda Çavdarbasha
Poštovana profesorice Lejla Haxhiu Pula, gđa. Besa Llugiqi, sopran, gđa. Blerta Zeqiri, režiserice; profesorice Zake Prevlukaj; gđo Doruntina Basha, dramaturginja/scenaristkinja,
Poštovana prorektorice Univerziteta u Prištini. Gđo. Arta Basha Jakupi,
Poštovane profesorice Vjollca Krasniqi, Majlinda Daci Ajvazi, Ardiana Gashi,
Poštovana gđo Ibadete Bytyqi, naučnice 2021 godine,
Poštovane novinarke, gđo. Saranda Ramaj, gđo. Kaltrina Rexhepi, gđo. Gentiana Begolli Pustina, gđo. Dafina Halili,
Poštovane novinarke iz Ukrajine i Avganistana,
Poštovane diplomatske predstavnice prijateljskih zemalja,
Vaša Ekselencijo ambasadorke gđo. Vakali, gđo. Benedejčić, gđo. Ziadeh, gđo. Spence i gđo. Suokko
Poštovane predstavnice institucija, međunarodnih organizacija i civilnog društva,
Poštovane aktivistkinje i aktiviste za prava žena i ljudska prava,
Poštovani prisutni, dame i gospodo,
Hvala, umesto pozdrava. Zato što smo zahvalni i odajemo priznanje doprinosu kreativnih žena i njihovom uticaju na naš društveni napredak, na formiranje našeg umetničkog iskustva.
Nijedna velika kreativna tradicija nije obavljena bez žena. Neke ženske kreacije su dobro poznate, a za neke se nikad nije znalo da su njihove. Sve žene u umetnosti su revolucionirale svoje živote, ali i naše, u svakom slučaju. Sve dok se nisu umetnički i kreativno izrazile, javnost, društvo je napredovalo od njih.
Stoga ih moramo znati, njihova imena, njihova dela. Da ih čitamo, citiramo, spominjemo promovišemo ih i nikada ih ne zaboravimo.
Budući da je ova organizacija u čast umetnika, aktivista, istraživača, pisaca i stvaralaca koji su nas napustili poslednjih godina, mi smo ovde ispred vas stavili imena nekih od njih, koji su nas napustili poslednjih godina, ali od čijih dela ne želimo i nećemo moći nikada da se rastanemo.
Poštujući njihov intelekt danas, podstičemo mlade žene da slede put misli i stvaranja. One su napravile veliku promenu ne prihvatajući da budu samo muze već i kreatorke. One su imale vrlo jasno rešen ovaj odnos subjekt-objekat. One i danas nude ovaj model, ne samo za mlade devojke, već i za sve one koje su odabrale put originalnosti i autentičnog izraza. Zaista više nisu sa nama, ali život se računa radom. Živele su duže, jer su im životi bili dinamični po aktivnostima i duboki po stvaranju.
Uprkos svom radu i zalaganju žena pionirki, kreativne žene su još uvijek nedovoljno zastupljene, nezastupljene, a ponekad čak i potpuno nepoznate. Naravno nepravedno.
Često žene autorke, kreatorke ostavljaju utisak da su više fokusirane, mnogo više fokusirane, kao niko drugi, na svoja dela mnogo više nego na sebe. To je i prava umetnost. Ne marketing o umetnosti. Čak su i same sebe toliko negirale u odnosu na dela da je veliki deo recimo, književnosti koju su kreirale anoniman. Među inicijalima ili pseudonimima, su maskirale svoj rod kako bi osigurale javni i ozbiljan tretman stvaralaštva. Dok je njihova misao bila potisnuta, prostor i vreme mali, njihova hrabrost je uvek bila velika. Višestruki izazovi tokom rada, objavljivanja, tokom kritike, a ponekad i nakon smrti. Čak ni nakon smrti se ne tretiraju isto kao i njihove kolege i prijatelji. One se spominju na svaku godišnjicu, a preti im nezaslužena kazna zaborava. Stoga smo dužni da ih se uvek sećamo, da veličamo njihov autoritet, njihov rad i njihova dela.
Svestan sam da autori često moraju da rade duplo više da bi se približili javnoj sceni. I ne govorim samo o ravnoteži između posla i života, nepravednoj rodnoj podeli poslova, već i o samom umetničkom radu. Potrebno je duplo angažovanje za postizanje uspeha muškaraca A ako dostigne vrhunac uspeha, onda se često nađe neki muškarac da podeli zasluge. Stvarnost pokazuje da zapravo umetničko stvaralaštvo muških autora nije u potpunosti njihovo. Na to uveliko utiču žene u njihovim životima.
Kada je nobelista Mario Vargas Josa pisao o smrti pisca Hulija Kortazara, pošto ga je izbliza poznavao, nije mogao a da ne posveti nekoliko stranica Aurori, Kortazarovoj supruzi. Piše: “Teško je reći ko je čitao više i bolje, a ko je od njih dvoje rekao oštroumnije stvari”. Spominjao je to ceneći intelekt, kreativnost, duboko poznavanje književnosti i žrtvu da je porodica imala samo jednog pisca.
I to nije samo jedan slučaj samo među stvaraocima. Virginia Woolf je, na primer, izazvala sumnju da je muška književnost zaista muška?
U doprinosu žena, istraživanjem kroz rodnu optiku, nalazimo autorske tragove žena kao partnera. Misli, stvaralaštva, dela, publikacije ponekad nisu potpuno autentični, već su direktno pod uticajem podrške ili razgovora sa svojim partnerima. Stvorile su i održavale intelektualni duh u domu i svakom razgovoru. Stoga se ne kaže bez prava, da su dela i dela njihovih žena.
Dok žene često rade stvari u preprekama i pored prepreka muškaraca, dela muškaraca nisu samo muška. Isto kao i majke palih boraca, koje su bile odlučujuće u mnogim slučajevima da se njihova deca priključe ratu. Upravo njihovo vaspitanje o važnosti slobode dovelo ih je do odluke da postanu deo oslobodilačke borbe.
Među stranim istraživačicama albanskog naroda, možda su nas najviše volele upravo dve žene, Edith Durham i Berit Baker.
Dani kao ovaj, ali ne samo ovaj, podsećaju nas da treba da budemo zahvalni ženama kao autorkama i kada nisu potpisane kao takve. A kada su one autorke, dvostruko smo dužni odati priznanje njihovim radovima, za zasluge i za sečanje.
Podaci nisu baš tačni, ali za onoliko koliko imamo, pokazuju da biblioteke na Kosovu više posećuju čitateljke nego čitaoci dečaci i muškarci.
Dakle, knjige više čitaju žene i devojke, ali su potencijalno napisane od muških autora. A te knjige koje pišu autorke zavise od kritičara, uglavnom muškaraca. Isto može biti u bilo kojem žanru stvaralaštva. 10 najuspješnijih autorki na svetu ima samo 19% muških čitalaca i 81% čitateljki. Sasvim drugačiji odnos je kod muških najprodavanijih autora. Odnos je 55% čitaoca i 45% čitateljki. Dakle, nama muškarcima ostaje zadatak da bolje i više upoznamo žensko stvaralaštvo. Hajde da to prihvatimo kao našu intelektualnu, informativnu i umetničku referencu. Kao i kod mnogih pitanja ravnopravnosti, odgovornost za promenu situacije i ovde pada na muškarce. Na kraju krajeva, sam problem nejednakosti je stvoren od muškaraca. Dakle, oni koji su stvorili problem moraju ga rešiti, ili biti deo rešenja. Bez rodne ravnopravnosti nema društvene ravnopravnosti, a da bi se to postiglo, potrebna je najpre emancipacija muškaraca za rodnu ravnopravnost, kao preduslov za društvenu ravnopravnost.
Veoma je važno da deca, đaci, studenti imaju prisutne autorke žene i u blizini. Obrazovanje novih generacija, pored moralnog obrazovanja za rodnu ravnopravnost, treba da bude i kulturno i estetsko vaspitanje za rodnu ravnopravnost. Obrazovanje osim etičke ima ne manje važnu estetsku komponentu.
Pa napunimo police naših biblioteka pesmama i prozom naših spisateljica, gledajmo filmove producentkinja i rediteljki, poštujmo, čuvajmo i negujmo njihovu muziku, priznajmo njihov istraživački i naučni rad. A kad ih ne bude više, nemojmo ih zaboraviti. Pamtimo ih, kao danas, zauvek.
Poštovane dame i gospodo,
Zajedno smo da unapredimo agendu rodne ravnopravnosti u Republici Kosovo. Srećni smo što smo za dve godine implementacije postigli 18 od 34, odnosno preko 50% ciljeva Kosovskog programa za rodnu ravnopravnost.
Uz institucionalnu odgovornost i društvenu svest, posvećenošću i konkretnim delovanjem, bićemo zajedno u borbi i naporima za društvo koje je pravedno, napredno i progresivno.
Sretan Međunarodni dan žena!
Hvala vam.
Last modified: 15 марта, 2023