Varšava, 01. oktobar 2024
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti održao je govor na temu povezanosti geopolitike i evropskih integracija, sa posebnom pažnjom na Zapadni Balkan, u okviru sesija Varšavskog bezbednosnog foruma (WSF).
Premijer je u svom govoru govorio o bezbednosnoj situaciji u Evropi i regionu i opasnostima koje predstavljaju Rusija i Srbija.
„Danas je regionalna bezbednost u Evropi kolektivna bezbednost za Evropu. Ono što se dešava u Ukrajini ili Poljskoj, u zemljama Istočnog partnerstva i u našem regionu Zapadnog Balkana utiče ne samo na kontinent, već na ceo svet. Za nas na Zapadnom Balkanu, a posebno za Republiku Kosovo, puna evroatlantska integracija u NATO i Evropsku Uniju ostaje krajnji cilj bezbednosti. Ovo, zajedno sa dovoljnim odbrambenim kapacitetima i bilateralnim bezbednosnim dogovorima sa našim najbližim saveznicima, čini solidan bezbednosni pokrivač. Kao i Rusija, NATO i EU imaju istoriju proširenja. Ali za razliku od Rusije, njihova ekspanzija se odvija na miran i demokratski način“. rekao je premijer Kurti.
On je govorio o značaju proširenja EU i NATO-a, integraciji Kosova i povećanju saradnje, kao odgovoru na ruski uticaj.
„U našem regionu nema veće pretnje od srpske agresije i rizika da će ruski uticaj delovati zajedno sa tom agresijom. Nažalost, ista Srbija koja je počinila genocid u Bosni i na Kosovu pod Miloševićevim režimom 90-ih i dalje preti bez kajanja. Srbija podriva mir na Zapadnom Balkanu narušavajući suverenitet i teritorijalni integritet svojih suseda, uključujući Kosovo. Prošle godine, uzastopna agresivna dejstva Srbije kulminirala su terorističkim napadom u Banjskoj, Zvečane 24. septembra 2023. Naoružani militanti obučeni u Srbiji, sa naoružanjem od miliona evra, ušli su u našu zemlju, organizujući napad iz pravoslavnog manastira Banjska. Njihov cilj je bio da ponove akcije Rusije u Donbasu iz 2014. godine“. rekao je premijer.
On je dodao da Kosovo ne štiti samo teritorijalni integritet, suverenitet, ustavnost i zakon, ljude i društvo, već i prosperitet i napredak postignut posebno u poslednje tri godine.
„Moramo da podržimo pobedu Ukrajine, sprečimo širenje zloćudnog uticaja Rusije i oživimo proces evropskih integracija Zapadnog Balkana. Kosovo pozdravlja predsedavanje Poljske EU u januaru 2025. 15. decembra 2022 Kosovo je zvanično podnelo zahtev za članstvo u EU.
Posvećeni smo procesu reformi i regionalnoj saradnji, očuvajući evropske vrednosti“. zaključio je premijer Kurti, ponovivši posvećenost Kosova normalizaciji odnosa sa Srbijom, napredovanju i konstruktivnom angažovanju u tom procesu.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani predstavnici Republike Poljske,
Čelnici vlade i drugi zvaničnici,
Poštovani stručnjaci,
Dame i gospodo,
Poštovani prijatelji,
Dzien dobry!
Veoma sam srećan i počastvovan što sam ovde među svima vama na Varšavskom bezbednosnom forumu. Prvi put sam u ovoj prelepoj zemlji, zemlji sa bogatom i impresivnom istorijom kojoj se duboko divim.
Ne mogu a da ne primetim da se ovde okupljamo na poseban dan: 100. rođendan bivšeg predsednika SAD-a, Džimija Kartera. Teško je smisliti prikladnije okruženje od ovog, Varšavskog bezbednosnog foruma, u kojem bi se proslavilo ono što sada možemo nazvati „stogodišnjicom Kartera“.
Predsednik Karter – i tokom svog mandata i dugo posle – posvetio je svoj život promociji globalnog mira i bezbednosti. I u ovom svetom naporu, niko drugi nego Poljska je dala njemu, i Sjedinjenim Državama, jedan od najvećih darova: istaknutog poljsko-američkog savetnika za nacionalnu bezbednost i naučnika za međunarodne odnose rođenog u Varšavi, Zbignjeva Bžežinskog.
Među biserima mudrosti predsednika Kartera došao je 1980. godine, kao odgovor na invaziju Sovjetskog Saveza na Avganistan. U svom obraćanju američkom narodu tom napetom prilikom, naveo je, citiram ga: „Istorija uči, možda, vrlo malo jasnih lekcija. Ali sigurno je jedna takva lekcija koju je svet naučio uz veliku cenu da agresija, bez suprotstavljanja, postaje zarazna bolest. Odgovor međunarodne zajednice na sovjetski pokušaj da slomi Avganistan mora odgovarati težini sovjetske akcije.“
Verujem da je paralela sa našim današnjim svetom očigledna svima. Četrdeset četiri godina kasnije, pošto se Ukrajina sada nalazi na meti autoritarne agresije — koju je sada izvršila Ruska Federacija — nadajmo se da nećemo morati ponovo da učimo lekciju istorije.
Predsednik Karter danas slavi rođendan. Upravo je napunio 100 godina i želimo mu dobro zdravlje i lep dan danas.
Ali ovde razumem da smo usred vremena žalosti za poljskim narodom. Izražavam iskrene želje i nade za brzi oporavak od razornih poplava na jugu Poljske i saučešće zbog izgubljenih života.
Stojimo uz Poljsku u ovom teškom trenutku i stojimo zajedno kao dve zemlje koje jačaju naše bilateralne odnose. U tom pogledu, sa ponosom mogu da objavim da smo nedavno osnovali našu prvu misiju u Poljskoj.
Duboko smo zahvalni za 25. godišnjicu raspoređivanja trupa Poljske u misiji NATO-a,KFOR-u na Kosovu. Ovo je bila prva međunarodna vojna misija Poljske sa NATO-om. Njen doprinos ne samo da je pomogao u oslobađanju Kosova, već nam je takođe omogućio da postanemo snaga mira i stabilnosti. Kosovo je 27. maja postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a, otvarajući vrata našem narodu da uzvrati i doprinese očuvanju i promovisanju demokratskih vrednosti zajedno sa našim saveznicima.
Danas je regionalna bezbednost u Evropi kolektivna bezbednost za Evropu. Ono što se dešava u Ukrajini ili Poljskoj, u zemljama Istočnog partnerstva, i u našem regionu Zapadnog Balkana, utiče ne samo na kontinent već i na ceo svet.
Za nas na Zapadnom Balkanu, a posebno za Republiku Kosovo, puna evroatlantska integracija u NATO-u i Evropsku Uniju, ostaje krajnji bezbednosni cilj. Ovo, pored dovoljnih odbrambenih kapaciteta i bilateralnih bezbednosnih sporazuma sa našim najbližim saveznicima, čini čvrst bezbednosni pokrivač.
Kao i Rusija, NATO i EU imaju istoriju proširenja. Ali za razliku od Rusije, njihova ekspanzija se odvija na miran i demokratski način.
Odgovarajući projekti proširenja EU-a i NATO-a nisu nepovezani; nego idu ruku pod ruku i služe za zaštitu i unapređenje bezbednosti celog evropskog kontinenta — a sa njim i sveta.
Ovu istinu potvrđuje i ponašanje samih zemalja EU-a i NATO-a. Članstva ove dve organizacije se preklapaju, mada ne u potpunosti.
Neke države članice EU-a nisu deo NATO-a, kao što neke države članice NATO-a nisu deo EU-a.
Ali izgleda da postoji trend ka većem usklađivanju u njihovim odnosnim članstvom, koji se postiže budućim proširenjem obe organizacije među zemljama u Evropi. Nedavno pristupanje Švedske i Finske NATO-u služi kao primer sve veće spremnosti i želje zemalja EU-a da se pridruže NATO-u. Zaista, EU je potreban NATO-u u ovom veku možda čak i više nego u prethodnom.
Nasuprot tome, na Zapadnom Balkanu, zemlje NATO-a su te koje teže da se pridruže EU-u, jer je postalo očigledno da Srbija nema nikakve dileme za maltretiranje svakog svog suseda koji nije član EU-a, — uključujući čak i one koji su članovi NATO-a, odnosno Crnu Goru i Severnu Makedoniju i moju državu, Republiku Kosovo, koja još uvek nije integrisana u NATO-u ali ima NATO-a integrisanog u sebe.
Dakle, u severnoj Evropi EU želi da uđe u NATO-u, dok na Zapadnom Balkanu NATO želi da uđe u EU. Postoji, dakle, barem ova performativna ili bihejvioralna demonstracija teze da se mir i bezbednost na evropskom kontinentu najbolje služe proširenjem obe organizacije. EU i NATO zajedno mogu postići više nego što bilo koji drugi može postići sam.
Svestan sam da Poljska posvećuje 4,3% svog BDP-a za odbranu i planira da to poveća na 4,7% do 2025. Kosovo trenutno izdvaja 2% svog BDP-a za odbranu, ispunjavajući cilj NATO-a, i mi smo odlučni da progresivno povećavamo ovu posvećenost u skladu sa nivoom pretnje sa kojim se Kosovo suočava, bilo kao država ili kao partner u mirovnim nastojanjima među savezničkim snagama.
Slažemo se sa Poljskom da je neophodna veća potrošnja za kolektivnu odbranu, i delimo stav Sjedinjenih Država da veći deo ove potrošnje mora doći od evropskih saveznika.
Dame i gospodo,
Nedostatak evroatlantskih integracija, čak i na legitimnim osnovama, stvara razumnu opreznost i stvaran rizik od sukoba u našem regionu. Sukobi na Zapadnom Balkanu su istorijski proizašli iz pokušaja potčinjavanja i kolonizacije drugih naroda, vođeni hegemonističkom agresijom i malignim uticajem Rusije.
U našem regionu ne postoji veća opasnost od srpske agresije i opasnosti da ruski uticaj deluje u tandemu sa tom agresijom. Nažalost, ona ista Srbija koja je pod Miloševićevim režimom 90-ih izvršila genocid u Bosni i na Kosovu i dalje- bez kajanja- preti.
Srbija podriva mir na Zapadnom Balkanu narušavajući suverenitet i teritorijalni integritet svojih suseda, uključujući Kosovo. Prošle godine, uzastopne agresivne akcije Srbije kulminirale su terorističkim napadom u Banjskoj, Zvečane 24. septembra 2023. Naoružani militanti obučeni u Srbiji, sa naoružanjem vrednog milionima evra, ušli su u našu zemlju, izvršivši napad iz manastira Banjska. Njihov cilj je bio da repliciraju akcije Rusije u Donbasu iz 2014. godine.
Oni su svakako imali tešku artiljeriju neophodnu za to. Naša policija je nakon napada zaplenila 105 različitih vrsta vatrenog oružja, preko 80.000 komada municije, 140 ručnih bombi, 9 protivpešadijskih mina, 36 detonatora i više od 52 raketna bacača.
Prema tome, nije preterano reći da naša policija 24. septembra nije štitila samo Kosovo, već je sprečavala otvaranje novog oružanog sukoba, iza kojeg stoje Srbija i Rusija, koji je mogao imati ozbiljne međunarodne reperkusije. Dok Srbija nastavlja da destabilizuje sever Kosova, Rusija nastoji da skrene pažnju sa Ukrajine i eskalira sukobe negde drugde. Banjska je pružila savršenu priliku za oboje.
Da je bio uspešan, napad bi doveo do veće koncentracije NATO snaga na Kosovu, čime bi se ograničeni vojni resursi povukli iz Ukrajine. Ovo bi onda stvorilo prostor za Rusiju da eskalira svoj sukob u Ukrajini, pa čak i da ga proširi dalje u Evropu.
Poštovane kolege,
Mi ne štitimo samo suverenitet naše mlade i demokratske republike, već se posredno borimo i protiv Rusije, koja u našem regionu deluje u bliskoj saradnji sa Srbijom. Nuđenje šargarepe Srbiji u nadi za mirne reforme nije rešenje i definitivno ne funkcioniše. Umesto toga, moramo primeniti aktivne mere zaštite od svih onih koji ugrožavaju mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu.
Od suštinske je važnosti da su kosovske institucije, čiju su izgradnju pomogli naši saveznici, budu prisutne na severu, posebno one koje se odnose na mir i bezbednost. Što su naše institucije više prisutne, to je veća stabilnost, što vodi ka prosperitetu i smanjuje šanse za provokaciju ili sukob. I nećemo morati da branimo samo teritorijalni integritet, suverenitet, ustav i zakon, narod i društvo. Moramo da branimo i prosperitet, moramo da branimo napredak. Za samo tri godine na Kosovu naš BDP je porastao za 33%. Za samo tri godine udvostručili smo izvoz i više nego udvostručili naše FDI. Za samo tri godine postali smo prvaci na Zapadnom Balkanu u pogledu demokratskog napretka, tako što smo prvi prema Freedom House, Transparency International, Reporters Without Borders, World Justice Project, V-dem institute, pokazali da ekonomski rast i demokratski napredak idu ruku pod ruku. Dakle, kada govorimo o odbrani, obezbeđenju i zaštiti, ne samo da to moramo činiti svim bićem, već i svim činjenjem. Ne samo ono što imamo, već i ono što je u nastajanju. Dakle, braniti napredak je isto što i braniti ljude.
Moja vlada vredno radi na tom cilju. Osnovali smo potpuno operativne policijske stanice, benzinske pumpe i supermarkete u četiri opštine na severu, uz podršku naše vlade. Rutinski administrativni procesi kao što su registracija biznisa i izdavanje računa za komunalne usluge počeli su da se sprovode bez pompoznosti. Ovo predstavlja pravi napredak na putu ka normalnosti za naše građane na severu. Posvećeni smo obezbeđivanju sigurnosti i prosperiteta za sve, bez obzira kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj zajednici pripadaju.
Ali pretnja nije završena. Iako se nadamo da će narednik Afrim Bunjaku biti poslednja žrtva, ostajemo oprezni. Sada više nego ikada potrebna nam je podrška NATO-a, podrška Poljske i podrška svih naših saveznika da zaštitimo i promovišemo naše zajedničke interese.
Kosovo se pokazalo i više nego spremno da učini svoj deo posla, posebno u odbrani Ukrajine. U tom cilju, usvojili smo sve EU i SAD pakete sankcija Rusiji, Belorusiji i njihovim zastupnicima. Naš parlament je usvojio rezoluciju o smeštaju do 5.000 ukrajinskih izbeglica, a dočekali smo 21 ukrajinskog novinara pod privremenom zaštitom. Pored toga, Kosovo se pridružilo Koaliciji za razminiranje u okviru Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, a preko 100 Ukrajinaca je obučeno u deminiranju od strane naše vojske.
Naš drugi paket vojne pomoći Ukrajini, koji se sastoji od minobacačkih metaka, odobren je ove godine, posle prvog paketa kamiona i taktičkih vozila. Štaviše, u saradnji sa Ministarstvom odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, u kontekstu operacije Interflex, trenutno obučavamo ukrajinske regrute u borbenoj taktici — do sada 34.000.
Naše civilno društvo je takođe podelilo sa ukrajinskim kolegama naše iskustvo u suočavanju sa traumom od seksualnog nasilja u sukobu.
Ukratko, Kosovo stoji uz Ukrajinu bezuslovno i u punoj saglasnosti sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Poštovani prijatelji,
Ranije ove godine, poljski ministar Spoljnih poslova, Radoslav Sikorski govorio je o dvosmernom proširenju EU-a, jačajući i Istočni i Zapadni Balkan. Moramo da podržimo pobedu Ukrajine, sprečimo širenje zloćudnog uticaja Rusije i ponovo oživimo proces pridruživanja Zapadnog Balkana EU-u.
Kosovo se raduje predsedavanju Poljske EU-u u januaru 2025. Kosovo je 15. decembra 2022. zvanično podnelo zahtev za članstvo u EU. Posvećeni smo reformskom procesu i regionalnoj saradnji, istovremeno čuvajući evropske vrednosti.
Ponovo potvrđujem svoju posvećenost normalizaciji odnosa između Kosova i našeg severnog suseda Srbije i da se konstruktivno angažujem u procesu kako bi on išao napred. Mnogo je posla pred nama, ali sam uveren da, zajedno, možemo uspeti.
Hvala vam puno.
Last modified: 2 октобра, 2024