Zyra e Kryeministrit

Premijer Kurti na Godišnjoj Konferenciji Laburističke Partije: Uticaj Laburističke Partije na sudbinu Kosova bio je važan i veliki

9 oktobra, 2023

U okviru Konferencije Laburističke Partije koja se održava u Liverpulu, Premijer Republike Kosovo, Aljbin Kurti, pozvan je kao glavni govornik, na ručku organizovanog sa sestrinskim partijama.

On je iskazao počast što je imao priliku da se obrati učesnicima konferencije govorom.

Uticaj Laburističke Partije na sudbinu Kosova je važan i veliki, rekao je premijer na početku govora.

Dva od najvažnijih trenutaka u novijoj istoriji Kosova su 1999. i 2008. godina, odnosno oslobođenje i nezavisnost, tokom kojih je Laburistička Partija bila na vlasti u Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Velika Britanija je 1999. godine pod vodstvom Tonija Blera, bila deo vojne intervencije NATO-a kako bi se zaustavio nastavak genocidne kampanje srpskih snaga… zatim u februaru 2008., odmah nakon proglašenja nezavisnosti, Ujedinjeno Kraljevstvo, sa Gordonom Braunom kao premijerom, bila je jedna od prvih zemalja koja je priznala državljanstvo Kosova“, izjavio je premijer Kurti u svom govoru.

Razotkrivajući uspehe Republike Kosovo i dosadašnja dostignuća vlade, premijer Kurti je naglasio da, iako je država ne tako dugo, Kosovo dokazuje da intervencija NATO-a i jedna novoformirana država mogu dati život punoj demokratiji.

On je govorio o socijaldemokratskom upravljanju na Kosovu, reformama koje su preduzete, socijalnim politikama, zapošljavanju, energetskoj i obrazovnoj politici, prioritetnim oblastima vlade prema ovogodišnjem budžetu, ekonomskim pokazateljima i demokratskom napretku koji je evidentiran u međunarodnim izveštajima. Nažalost, zamah dostignuća i napretka se u kontinuitetu osporava od Srbije, rekao je on.

Govoreći o terorističkom i paravojnom napadu 24. septembra, premijer Kurti je rekao da je Srbija, kao saveznik Rusije, pokušala da kopira scenario Donbasa sa ciljem da osvoji sever. Povećanje srpskog vojnog prisustva na granici sa Republikom Kosovo, bio je bez presedana prema opisu Saveta za Nacionalnu Bezbednost Bele Kuće, dok oduzeti snimci snimljeni dronovima u posedu terorističke grupe otkrivaju da su paravojne trupe obučavane u zvaničnim vojnim bazama, nepobitno dokazuje direktnu umešanost države Srbije u planiranje napada koji je izveden pre dve nedelje u Banjskoj, 24. septembra.

Međutim, premijer je naglasio da sadašnjost i budućnost Kosova, kao ni mir ni bezbednost Evrope ne mogu biti taoci Srbije i da perspektiva mira, pravde i prosperiteta u vremenu punom izazova zavisi od toga šta biramo da radimo, i kako biramo da delujemo zajedno.

Pre početka radnog ručka premijer Kurti je učestvovao u gostoprimstvu koju su za međunarodne goste organizovali Sekretar u senci za Spoljne Poslove Ujedinjenog Kraljevstva, Dejvid Lami i Generalni Sekretar Laburističke Partije, Dejvid Evans.

Tamo su ga srdačno pozdravili i dočekali Sekretar u senci za Spoljne Poslove, Dejvid Lami i Sekretar u senci Odbrane Džon Hejli. U tim marginama sreo se i sa Generalnim Izvršnim Sekretarom Evropske Partije Socijalista (PES), Đakomom Filibekom.

U međuvremenu, sinoć, prvog dana na Godišnjoj Konferenciji Laburističke Partije Ujedinjenog Kraljevstva, Premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti održao je govor na temu „Globalni izazovi, kolektivna rešenja“.

Pred prisutnima, među kojima je bila i Generalna Sekretarica Socijalističke Internacionale, Benedikta Lasi, Sekretar u senci Ujedinjenog Kraljevstva za klimatske promene, Edvard Miliband, poslanici iz Ukrajine i predstavnici Socijaldemokratske Partije Južne Afrike (ANC), u svom obraćanju, premijer Kurti je izdvojio dva globalna izazova našeg vremena; Autokrate i pretnje koje one predstavljaju po sigurnost i klimatska kriza i njen utecaj na živote i dobrobit ljudi širom sveta.

U vezi sa opasnošću od autokrata, vođenih hegemonističkom i ekspanzionističkom politikom, rekao je da oni ne priznaju susedne države, te da od njih traže ili da postanu njihove marionete ili da im zauzmu deo teritorije. Stoga je potrebno stvoriti globalnu solidarnost protiv autokrata i zaštititi demokratiju, a u tu svrhu premijer je izdvojio tri društvene kategorije sa posebnom ulogom i potencijalom i koje čine većinu društva: radnici, studenti i žene.

A kada je u pitanju klimatska kriza, on je rekao da u poslednje vreme Kosovo sve češće, više nego ikada pre, doživljava suše, poplave i požare. Budući da je realnost i zajednička briga, premijer Kurti je pozvao da se udružimo u implementaciji i poštovanju Protokola iz Kjota, Pariskog Sporazuma i Sofijske Deklaracije, ističući da je Kosovo posebno angažovano na povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

Celi govor Premijera Kurtija na radnom ručku sa sestrinskim strankama:

Poštovani Dejvid Lami, Državni Sekretar u senci za Spoljne Poslove i Komonvelta,
Poštovana Anelisa Dods, Državna Sekretarica u senci za Žene i Ravnopravnost, Predsjedavajuća Stranke
Poštovani Predsedniče Rajan Vein,
Poštovani panelisti: poštovani Endru Žiles, Mutoni Vambu Kral, Senator Umberto Kosta i članica nemačkog parlamenta Jasmina Hoster,
Dragi gosti Sestrinskih Stranaka i Političari Laburističke Partije,
Poštovani učesnici,
Dame i gospodo,

Prvo bih želeo da izrazim saučešće i čvrstu utehu onima koji su pretrpeli ogroman gubitak i nasilje u proteklih 48 sati nakon napada u Izraelu.

Čast je imati priliku da vam se danas obratim.

Uticaj vaše stranke na sudbinu moje zemlje Kosovo je bio značajan i upečatljiv. Nedvojbeno, dva najvažnija momenta za Kosovo su bila 1999. i 2008. godina, u našoj novijoj istoriji, a to su oslobođenje i nezavisnost. Tokom obe godine, laburisti su bili na vlasti. 1999. godine, pod vodstvom Tonija Blera, Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo deo vojne intervencije NATO-a na Kosovu, poznate kao Operacija Savezničke Snage, koja je sprečila srpske snage da izvedu genocidnu kampanju i zaustavila neopisive počinjene zločine. Naknadno raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga, uključujući britanske trupe, pomoglo je stabilizaciji regiona i stvaranju uslova za povratak proteranih Kosovara. Velika Britanija je takođe poželela dobrodošlicu mnogim Kosovarima koji su pobegli od rata i koji su od tada postali britanski državljani i dobro su integrisani u vaše društvo. Naša dijaspora su vredni pojedinci, progresivnog načina razmišljanja, koji doprinose u obe naše zemlje. Zatim, u februaru 2008. godine, odmah nakon proglašenja nezavisnosti, Velika Britanija, sa Gordonom Braunom kao premijerom, bila je jedna od prvih zemalja koja je priznala državnost Kosova, potvrđujući svoje pravo na postojanje i procvat u demokratiji.

Moja povezanost sa Partijom ide još dublje jer je moj put do Premijera bio kroz formiranje i vođenje socijaldemokratske partije Lëvizja VETËVENDOSJE!, pre 18 godina. Put od fundamentalnog aktivizma do sedenja u kancelariji kao Premijer, od politike kao borbe do upravljanja kao usluge, značio je da su prioriteti u srcu političkog rada – osigurati dostojanstven i društveno zaštićen život za naše građane kako bi mogli ostvariti svoje slobode – postalo uvećano. I kada se ove vrednosti uvećaju, zemlja ima koristi. Pre skoro tri godine slogan naše kampanje bio je „Posao i pravda“. Ljudi su se pridruživali, Pokret je rastao. Postali smo samosvesna većina. Rekli smo da moramo postati sve veća većina, da dosadašnje stranke u vlasti ne bi bile potrebne za koaliciju. I uspeli smo.

Nedavni uspeh Kosova pokazuje da, iako zemlja ne postoji dugo, dokazivano je da intervencija NATO-a i novoformirana država mogu da izrode punu demokratiju.

Od stupanja na dužnost pre dve i po godine, naša vlada se fokusirala na dve stvari: povećanje prihoda zemlje i preraspodelu prema svim građanima, posebno onima koje je sistem ignorisao. Između ostalih mera, ovo je uključivalo pokretanje preko 1000 policijskih operacija i 3800 hapšenja radi suzbijanja korupcije i kriminala, što je rezultiralo povećanjem poreskih prihoda za 2/3 bez promene fiskalne politike. Naša borba protiv korupcije unela je mnogo nade i optimizma među ljude, jer su primetili da je vladavina pravedna. I taj optimizam, ta nada, naterali su ih da troše više, umesto da štede. Što je dobro za živote ljudi i za ekonomiju zemlje.

Godišnji državni budžet za 2023. godinu obeležilo je značajno povećanje u četiri oblasti: obrazovanje, zdravstvo, poljoprivreda i odbrana. Istovremeno smo pokrenuli oblike socijalne podrške koje ranije nisu postojale. Po prvi put u našoj zemlji omogućili smo svim novopečenim majkama da dobiju državnu podršku, obezbeđujući dečije dodatke za 19% naše populacije.

Štaviše, učinili smo javno obrazovanje besplatnim i na bačelor i na master nivou i implementirali inicijative kao što su stipendije za Nauku, Tehnologiju, Inženjering i Matematiku (STEM) za žene, koje sada čine preko 50% STEM studentskog tela, u poređenju sa prosekom EU od 17%. Pokrenuli smo škole za stručno obrazovanje i obuku nudeći studentima kvalifikacije za različite struke prilagođene zahtevima tržišta rada.

Naša posvećenost se proširila na povećanje stope penzija za osobe sa invaliditetom za 33%. Pokrenuli smo revolucionarnu platformu za zapošljavanje mladih i osigurali da oni koji se bave javnom umetnošću dobiju poštene plate koje su dugo zasluživali. Zaposlenost starosne grupe 18-24 (godišnjaka) porasla je za 118%, a generalno imamo povećanje zaposlenosti od otprilike 14% u 28 meseci. Ono što bi druge vlade mogle smatrati teretom postalo je motor zemlje.

Vrednost izvoza u 2022. je udvostručena u odnosu na 2020. Kao rezultat toga, odnos izvoza i uvoza je smanjen sa skoro 1 na 9, ekstremni trgovinski deficit, u 2019. na manje od 1 do 6 danas. U proseku, svake godine našeg upravljanja, ostvarili smo više prihoda za našu ekonomiju nego u tri prethodne godine zajedno. Bio je to ekonomski rast vođen dobrobitom ljudi, a ne njihovim iskorištavanjem.

U cilju podsticanja privrednog rasta i poboljšanja socio-ekonomskog blagostanja naših građana, izradili smo koncept-dokument kojim je zacrtano osnivanje državnog fonda koji ima za cilj regulisanje ulaganja prihoda od javnih sredstava. Kada socijaldemokrate dođu na vlast, desnica očekuje da se nećete dobro snaći. Stoga je od izuzetnog značaja imati armiju dobrih menadžera u javnim preduzećima, a mi ih stavljamo pod zajednički kišobran državnog fonda.

Iako imamo svetsku rezervu lignita,petu po veličini, do 2030. godine težimo povećanju udela obnovljivih izvora u našem energetskom miksu na impresivnih 32%, što je značajno povećanje u odnosu na naš trenutni nivo od oko 10%. U potpunosti se pridržavamo Protokola iz Kjota, Pariskog Sporazuma i Sofijske Deklaracije.

U javnoj upravi smanjili smo razliku između najveće i najniže plate sa 20:1 na samo 4,78:1. Razlika između moje plate kao Premijera i plate običnog vojnika ili višeg policajca je manja od 3:1. Plate profesora, doktora i tužilaca su približno iste.

Naš demokratski napredak je prepoznat od cenjenih međunarodnih organizacija. Prema današnjem izveštaju Freedom House-a, Kosovo je rangirano na 1. mestu na Zapadnom Balkanu, na 2. mestu u Evropi i na 3. mestu u svetu po napretku u političkim pravima i građanskim slobodama. Reporteri bez Granica su takođe primetili naš značajni napredak, sa porastom od 22 mesta u dve godine. Nadalje, Transparency International indeks korupcije svedočio je značajnom usponu od 20 mesta. Zato insistiramo da dokažemo da ekonomski razvoj s jedne strane i demokratski napredak s druge strane idu zajedno. U današnjem svetu postoje određene sile i supersile koje žele da odvoje demokratiju od razvoja. A mi smo relativno mala zemlja koja služi kao odličan primer da je moguć ekonomski razvoj koji ne ide u štetu političkog pluralizma, ljudskih prava ili vladavine prava.

Demokratski i ekonomski napredak nikada nisu mali podvizi, ali su posebno značajni kada zemlja ima 15 godina i kada je suočena sa svojim dobrim delom iskušenjem dobrog upravljanja. Nažalost, naš severni sused osporava radost i zamah naših postignuća.

Kako idemo napred, podsećamo se na našu izazovnu prošlost, ne kao način da joj odajemo počast, već zato što pretnje naših suseda služe kao oštar podsetnik na teror koji smo pretrpeli. Od kada je rat na Kosovu zaustavljen, Srbija je nastavila da teroriše Kosovo u različitim oblicima, uključujući korišćenje veta Rusije u Savetu Bezbednosti protiv nas i aktivno mešanje u naše pristupanje međunarodnim organizacijama. Ove radnje živopisno pokazuju žučinu njenih namera. Pre samo dve nedelje, paravojne grupe su ušle na Kosovo, otvorile vatru na našu policiju i rezultirale tragičnim gubitkom života jednog oficira.

Srbija je, kao nepokolebljivi Putinov saveznik, pokušala da replicira knjigu o Donbasu, sa namerom da izvrši invaziju na sever Kosova. Savet za Nacionalnu Bezbednost Bele Kuće, SAD, opisao je vojno nagomilovanje oko granice „bez presedana“. Zaplenjeni snimci otkrivaju da su paravojne snage trenirale u zvaničnim bazama srpske vojske, pružajući nekoliko neoborivih dokaza koji potvrđuju direktnu umešanost države u planiranje.

Sadašnjost i budućnost Kosova ne mogu biti taoci Srbije, kao ni mir ni bezbednost Evrope. Dok krećemo na put integracije u EU i NATO i razgovaramo o normalizaciji naših odnosa sa našim severnim susedom, pretvarajući ih u dobre susede, tražim da se ruski uticaj koji se kanališe kroz Srbiju i pretnja koju ona predstavlja shvati ozbiljno, kako bi se mogla zaustaviti tiranija onih koji imaju javne funkcije u cilju suzbijanja i destabilizacije demokratije u drugim zemljama.

Izgledi za mir, pravdu i prosperitet u dobi sa teškim izazovima, zavise od toga šta odlučujemo da radimo i kako ćemo zajednički delovati.

Hvala, Ujedinjeno Kraljevstvo.
Hvala, Laburisti.

Last modified: 10 октобра, 2023

Comments are closed.