Premijer Republike Kosovo, Isa Mustafa, i Ministar obrazovanja, nauke i tehnologije, Arsim Bajrami, u konferenciji za medije koja je održana u utorak u Prištini, su naglasili da Kosovo treba i da zaslužuje da bude članica Organizacije Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku kulturu (UNESCO), jer deli i veruje u iste vrednosti sa misijom ove organizacije.
Predstavljajući obrazovne i naučne aspekte učlanjenja Kosova u UNESCO, premijer Isa Mustafa je rekao da Kosovo ima šta da pruža UNESCO-u i ima šta da dobije od nje. “Kosovo najbolje može da dokaže da je žeđ i potreba za obrazovanjem i naukom pobedila klasičnu okupaciju našeg naroda. Kosovo je postiglo da za jednu deceniju (od 1990. godine do 1999. godine) organizuje obrazovanje na albanskom uprkos činjenici da je srpski okupatorski režim udaljavao učenike i nastavnike i obrazovne radnike iz njihovih škola”, rekao je premijer, naglašavajući da se Srbija nije opametila od onoga šta je uradila sa diskriminisanjem naroda Kosova, nije podigla svest od njenih radnji i vojnih i paravojnih snaga, koje su organizovale i izvršile eksodus nad milion građana Kosova i danas pokušava da lobira širom sveta da spreči učlanjenje Kosova u UNESCO.
“Srbija ne zahteva ništa manje od diskriminacije naših građana, diskriminacije građana jedne nezavisne zemlje i ne samo kosovskih Albanaca, već svih, i Srba, Turaka, Bošnjaka, Roma, Aškalija, Egipćana, jer su oni naši građani, koji, zajedno sa nama žele da budu deo jedne agencije Ujedinjenih Nacija. Srbija, kao što se može videti, u ime Srpske pravoslavne crkve, kojoj smo mi dali sve garancije potpunih radnji i očuvanja našeg identiteta u našoj zemlji, pokušava da onemogućuje da ostala verska nasleđa, muslimanska, katolička, protestantska, jevrejska, budu deo svetskih univerzalnih vrednosti. Sve ove zajednice su izrazile njihovu volju i posvećenje da žele da budu članice UNESCO-a”, rekao je premijer.
Premijer, Isa Mustafa, je takođe naglasio da Kosovo treba da bude članica UNESCO-a, jer deli i veruje u iste vrednosti sa misijom ove organizacije, vrednosti kulture, obrazovanja, nauke, komuniciranja, orijentisane u izgradnji mira i jednakosti između ljudi, saradnje, inter-kulturnog dijaloga, uopšte.
“Kosovo ima mlado stanovništvo, koje je žedno znanja, kako za kulturna znanja tako za vezu sa svetom. To su talentovana omladina, to su naši naučnici koji mogu da doprinesu globalnom znanju, i da budu deo društvenih dešavanja i svetskih znanja”, rekao je premijer, naglašavajući da se Kosovo zalaže da će ispuniti sve kriterijume i odgovornosti koje proizilaze prilikom učlanjenja u UNESCO, kao koristan član organizacije, i za svetska dešavanja.
Govori premijera, Isa Mustafa, i ministra, Arsim Bajrami, u konferenciji:
Govor premijera Isa Mustafa.
Danas smo ovde, zajedno sa Ministrom obrazovanja, nauke i tehnologije, Arsim Bajrami, da zajedno predstavimo obrazovne i naučne aspekte učlanjenja Kosova u UNESCO, ali takođe, da i da predstavimo naš kosovski ambijent koji je spreman ne samo da konkuriše već i da postane veoma aktivan deo UNESCO-a.
Vi znate da se u Parizu sada održava Generalna konferencija UNESCO-a, i očekuje se da se početkom naredne nedelje odluči o članstvu Kosova. Takođe je poznato da je pre nekoliko dana, Izvršni odbor usvojio zahtev Kosova za učlanjenje. Međutim, ono što je veoma važno je da je Kosovo spremno, Kosova zaslužuje i Kosovo treba da bude deo UNESCO-a.
Kosovo ima šta da pruža UNESCO-u i u pogledu njene prošlosti i Kosovo može dokazati da žeđ i potreba za obrazovanjem i naukom pobedila klasičnu okupaciju našeg naroda. Kosovo je postiglo da za jednu deceniju (od 1990. godine do 1999. godine) organizuje obrazovanje na albanskom uprkos činjenici da je srpski okupatorski režim udaljavao učenike i nastavnike i obrazovne radnike iz njihovih škola. Oni su to radili u svojim privatnim kućama i danas, mnogi koji su se obrazovali u tim uslovima, to su naši eksperti, naši profesori, doktori nauka, to su biznismeni i oni takođe lobiraju dase Kosovo učlani u UNESCO. Ovo za nas ovo nije nimalo iznenađujuće, jer su građani i naš narod ratovali da prežive i uspeli su u tome. Ali, iznenađuje nas činjenica da se Srbija nije opametila od onoga šta je uradila sa diskriminisanjem naroda, nije podigla svest od njenih radnji i vojnih i paravojnih snaga, koje su organizovale i izvršile eksodus nad milion građana Kosova i danas pokušava da lobira širom sveta da spreči učlanjenje Kosova u UNESCO. I tako, Srbija ne zahteva ništa manje od diskriminacije naših građana, diskriminacije građana jedne nezavisne zemlje i ne samo kosovskih Albanaca, već svih, i Srba, Turaka, Bošnjaka, Roma, Aškalija, Egipćana, jer su oni naši građani, koji, zajedno sa nama žele da budu deo jedne agencije Ujedinjenih Nacija. Srbija, kao što se može videti, u ime Srpske pravoslavne crkve, kojoj smo mi dali sve garancije potpunih radnji i očuvanja našeg identiteta u našoj zemlji, pokušava da onemogućuje da ostala verska nasleđa, muslimanska, katolička, protestantska, jevrejska, budu deo svetskih univerzalnih vrednosti. Sve ove zajednice su izrazile njihovu volju i posvećenje da žele da budu članice UNESCO-a.
Smatram da je Srbiji potrebno podizanje svesti. Jer jedna zemlja koja nije svesna njenih dela i zločina u prošlosti, nema pravo da odlučuje o sudbini jedne druge zemlje, o sudbini ljudi koji zahtevaju znanje, koji zahtevaju mir i zahtevaju bezbednost i to su ljudi sa Kosova, to je naše Kosovo.
Jedan od glavnih razloga zašto Kosovo treba da bude članica UNESCO-a, je zato što deli i veruje u iste vrednosti sa misijom ove organizacije. To su vrednosti kulture, obrazovanja, nauke, komuniciranja, orijentisane u izgradnji mira i jednakosti između ljudi, saradnje, inter-kulturnog dijaloga, uopšte.
Kosovo ima mlado stanovništvo, koje je žedno znanja, kako za kulturna znanja tako za vezu sa svetom. To su talentovana omladina, to su naši naučnici koji mogu da doprinesu globalnom znanju, i da budu deo društvenih dešavanja i svetskih znanja.
Kosovo čvrsto veruje da obrazovanje i nauka imaju suštinsku ulogu u ljudskom, socijalnom i ekonomskom razvoju, i ove oblasti su osnovne pokretačke snage našeg razvoja i rešavanja problema sa kojima se sada suočavamo, siromaštva, nezaposlenosti, i povećanja blagostanja.
Stoga, Kosovo treba da bude u UNESCO jer joj treba partnerstvo kako bi obrazovanje i nauku učinilo efektivnijom, da se one suočavaju sa izazovima vremena. To će nam omogućiti da izgradimo ekonomiju znanja, pametnu ekonomiju zasnovanu na inovacije, šta bi pomoglo stvaranju tržišta rada koji bi podneo nezaposlenost i koji bi povećao blagostanje i povećanje blagostanja bi uticalo na povećanje bezbednosti i povećanje mira u ovom delu sveta.
Mi smo se založili i zalažemo se da ćemo ispuniti sve kriterijume i odgovornosti koje proizilaze prilikom učlanjenja u UNESCO, kao koristan član organizacije, i za svetska dešavanja.
Zahvaljujući svima koji su nam pomogli i koji nam pomažu u ovom procesu, zahvaljujući našim prijateljima, zemljama koja su nas priznala, verujem da članovi UNESCO-a koji poštuju vrednosti ove organizacije, poštuju i naše ciljeve koje naša zemlja ima za znanjem, mirom i prosperitetom.
Govor ministra Arsim Bajrami.
Prvenstveno, želim da se zahvalim svim zemljama koje su podržale i koje podržavaju učlanjenje Kosova u UNESCO.
Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije proces učlanjenja Kosova u UNESCO smatra kao pitanje od izuzetnog značaja, imajući u obzir standarde koje imponuje ova organizacija, konkretne programe i beneficije koje će imati obrazovni sistem na Kosovu.
Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi, sa polovinom njenog stanovništva ispod uzrasta od 25 godina. Naš potencijal u bliskoj budućnosti je velik i jedini način kapitalizacije ove mogućnosti daje prioritet obrazovanju i nauci. Oba glavna stuba razvoja, su obuhvaćena u dugoročnoj strategiji razvoja Kosova.
Mi som postigli veliki napredak od 1999. godine, gde je rat srušio naš kapacitet da omladini pružimo obrazovanje. Preko 80% škola na Kosovu su bila oštećena. Glavna potreba je bila rekonstrukcija infrastrukture i, uz angažovanje Vlade Kosova i nesebično podržavanje donatora, mi smo bili u stanju da izgradimo ili renoviramo oko 230 škola, pružajući deci pristup i uključivanje.
Kosovo je postiglo visok stepen obuhvatanja u pred-univerzitetskom obrazovanju, uporedivo sa evropskim praksama. Glavni cilj u našoj obrazovnoj strategiji je da omogućimo deci, posebno marginalizovanim grupama, da imaju slobodan pristup obrazovanju. Stoga, učinili smo da je osnovno i srednje školovanje bude besplatno i obavezujuće za svu decu uzrasta od 6 do 15 godina.
Cenimo činjenicu da je Kosovo multietnička država i društvo i sa ciljem obuhvatanja svih, nastava u osnovnim školama je raspoloživ za sve na pet jezika: albanski, srpski, bosanski, turski i hrvatski. Za decu sa posebnim potrebama smo stvorili škole i odeljenja specijalnog obrazovanja.
Danas, 98% dece uzrasta osnovne škole i 82% e uzrasta srednje škole pohađaju nastavu. Pismenost među uzrasta 15-24 godina je 98%, u poređenju sa normom od 92% za sveobuhvatno stanovništvo. Imajući u obzir stanje u prošlosti, kada je preko 80% stanovništva bilo nepismeno, sadašnje stanje predstavlja izvanredan napredak.
Trenutno, oblasti sa najvećim uspehom za nižu srednju školu su engleski jezik i kompjuterske nauke. Ovo nije iznenađujuće, imajući u obzir da više od 85% domaćinstava na Kosovu imaju pristup Internetu i naša omladina poznaju dobro informacione tehnologije.
Takođe, 2015. godina obeležava da je Kosovo po prvi put uključeno u međunarodnom testu PISA, koji je ordiniran u školama na Kosovu.
Poslednjih godina je povećana i plata za nastavnike i to je stvorilo preduslove za privlačenje kvalifikovanih nastavnika i povećanje zahteva i odgovornosti. Plata nastavnika je iznad nivoa godišnjih prihoda po glavi stanovnika, praksa koja se upoređuje sa naprednim zemljama i iznad regionalnog proseka.
Poslednjih godina je povećano je obuhvatanje u visokom obrazovanju i poslednje cifre rangiraju Kosovo među regionalnim zemljama sa najviše studenata u 100.000 stanovnika.
Obzirom da ciljamo da postanemo deo najveće evropske porodice, od ključnog je značaja za našu omladinu da se naš obrazovni sistem upoređuje sa međunarodnim sistemom kvalifikacija i dostignuća. Sistem visokog obrazovanja je sada prilagođen kako bi odgovarao kvalifikacijama Bolonjskog procesa. Evropski sistem prenošenja bodova (ECTS) se koristi širom institucija i programa na Kosovu, pored našeg učešća u obrazovnom učešću i programima mobilnosti.
Beneficije od UNESCO-a
U praktičnom smislu, nauci, kulturi i obrazovanju, UNESCO pokriva preko 70 različitih programa, u kojoj bi Kosovo moglo da učestvuje, u prvoj godini nakon učlaknjenja u UNESCO. Ovde spada i saradnja iz početka niskog obrazovanja, visokog obrazovanja i u naučnim institucijama.
Kosovo je do sada izgubilo mogućnost da dobije milione dolara pomoći od Korporacije za izazove milenijuma, koji radi na podacima koji su pruženi od strane Instituta za statistiku UNESCO-a, koji ni danas ne prikuplja podatke na Kosovu.
U ovoj tačci našeg razvoja, međunarodna saradnja je od suštinskog značaja za unapređenje našeg obrazovanja kao jedna konkurentna sila u 21. veku.
Pristup programima UNESCO-a će pomoći Kosovu u oblastima sa kritičnom potrebom radi sličnih unapređenja, kao što je kvalitet kurikuluma, obučavanje nastavnika, korišćenje tehnologije kao i naučno i akademsko istraživanje. Ovi problemi se mogu rešiti samo kroz slobodno i otvoreno razmenjivanje ideja, kao i međunarodnu podelu izvora. Uzimajući u obzir mogućnosti za jačanje intelektualnih veza sa građanima širom sveta, sistem obrazovanja može nastaviti sa napretkom.
Kosovu su potrebne reforme i pomoć u obrazovanju, i UNESCO je ta koja se bavi pitanjem reformi, standardizacijom i razmenjivanjem obrazovnih programa.
Kosovo ima oko pola miliona lica koji su u okviru obrazovnog lanca persona, od predškolskih institucija do visokog univerzitetskog obrazovanja. Učlanjenje Kosova u UNESCO, pruža mogućnosti saradnje za celokupan lanac sa drugim zemljama, i ona je podsticaj stvorenja jednog uporedivog standarda. Saradnja je raznovrsna i beskonačna, od početka obrazovanja, dakle, od predškolskog obrazovanja, osnovnog obrazovanja, srednjeg obrazovanja, visokog obrazovanja, do naučnog istraživanja.
Učlanjenje Kosova u UNESCO će pomoći Kosovu u formulisanju i sprovođenju obrazovnih politika, jačajući obrazovne i naučne kapacitete. Trenutno, Kosovu je takođe potreban porast jednog šireg niza relevantnih politika i poverljivih statistika, uglavnom u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije. Nedostatak verifikovanih statistika od strane UNESCO-a u ovim oblastima, čini veoma teškim vladinim i akademskim institucijama na Kosovu da obezbede neophodne uporedive analize za obrazovne reforme.
UNESCO u okviru svoje strukture obuhvata šest instituta koja se bave naučnom i obrazovnom oblašću, i dva specijalizovana centra za obrazovanje, koja pružaju pristup stotinama programa, konvencijama, razmenama i projektima UNESCO-a u oblastima obrazovanja i nauke.
Mi zahtevamo i angažujemo se da obezbedimo potpuno moderno i kvalitetno obrazovanje za svu našu omladinu.
Učlanjenje u UNESCO će nam dozvoliti i olaškati postizanje ovih ciljeva.
Last modified: 2 децембра, 2022