Prizren, 16. maj 2019
„Nećemo stati dok ne pobedimo u borbi za pravdu i kodifikujemo naš zakon tako što ćemo doneti zakone koji štite istinu na Kosovu, tako da zločini ne prođu nekažnjeno i da svako ko negira zločine protiv čovečnosti na Kosovu i genocid, odgovora pred pravdom“, rekao je premijer Republike Kosovo, Ramush Haradinaj na Političkoj i naučnoj akademiji povodom 20. godišnjice nestanka aktiviste Ukshina Hotija, organizovanoj pod patronatom Kancelarije premijera.
Prvobitno je, premijer Haradinaj posetio Rektorat ovog univerziteta, da bi se nastavio sa odavanjem počasti pred bistom Ukshina Hotija.
Tokom svog govora na akademiji, premijer Haradinaj je rekao da mu je čast što je prisutan da pruži skroman doprinos rasvetljavanju ili pružanja malo svetlosti životu, radu, žrtvovanju visoko cenjenog sunarodnjaka Ukshina Hotija.
Premijer Haradinaj je, nakon što je pozdravio dobru priliku koju im je dao Univerzitet u Prizrenu, „Ukshin Hoti“ za naučnu i političku konferenciju, ohrabrio je istraživače, mlade ljude i sve ostale da se vrate tradiciji, da uvek uveličaju rad sunarodnika, velikog sunarodnika, profesora Ukshina Hotija.
Prigodni govor na ovoj akademiji su održali predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veseli, gradonačelnik Orahovca, Smajl Latifi i sin aktiviste Ukshina Hotija, narodni poslanik Andin Hoti
Sledi kompletan govor premijera Haradinaja:
Ukshin Hoti, raritet u pluralnosti albanske političke misli, koji je političku etiku stavio na čelo svakog predavanja i akcije, jer politika bez etike ne podstiče osećaj društvene odgovornosti.
Jedan od prvih intelektualaca i diplomata Kosova, zatvoren zato što je u teoriji pokrenuo i opravdao zahtev albanskog naroda u Jugoslaviji za Republiku Kosovo i to još od 1981. godine. Izbegavan i praćen od strane srpskog režima tokom godina nereda 1990-1991, ponovo zatvoren 1994. godine, jedinstven u kritičkom pogledu na albansko društvo, ali i njegov moralni glas.
Neprijatelji slobode nisu verovali ni sistemu čeličnih zatvora, razdvojili su i iskorijenili pobunjeničkog intelektualca, jer ih velike ideje slobode nisu mogle zatvoriti.
Krušanin, koji je stigao do Harvarda, intelektualac koji nije dozvolio korupciju znanja je naslednik Kruše, koja je vekovima dala mnogo domovini još od Prizrenske lige i Kačačkog pokreta Bajrama Currija do slavnog rata Oslobodilačke vojske Kosova, stoga se nije slučajno osvetio Ukshinu Hotiju i Kruši, izvršivši jedan od najokrutnijih masakra tokom rata na Kosovu.
Iako je nad njim bio veliki pritisak, velikih razmera, takvog da je i okrutnost sistema ugrozila njegovu porodicu, ali se Uka nije slomio, ukrštanjem tako odlučnog albanskg junaka sa obrazovanim i angažovanim građaninom, za nacionalno pravo, za koje je bila potrebna postojanost i hrabrost, uključujući i oružanu pobunu.
Danas, kada govorimo o Uki, trebalo bi da postavimo pitanje koje su naše nacionalne moći i koliko smo na nivou dužnosti za održavanje države? Imamo kompaktnu etničku geografiju i prirodne resurse, mlado stanovništvo naspram susednih naroda koji stare, i vojsku, ali iznad svega imamo nepokolebljivu evroatlantsku političku orijentaciju. On je, prema rečima istraživača, bio prvi koji je koristio pojam “ Evropeizacija Kosova“.
Veličanstvo njegove misli ponovo će otkritio i razraditi buduće generacije, ali ono što nam danas treba je lekcija koju nam je dao Ukshin Hoti kada je insistirao na autentičnoj demokratiji i državnom sistemu koji potiče od samog naroda Kosova
Takav je bio Ukshin Hoti, blistav nad neznanjem i kreativan kreator naspram ideja, nametnutih iz inostranstva.
Danas treba da odgovorimo na pitanje „Gde je Ukshin Hoti?“, Ne samo kao politički slogan, jer Uka nije pripadao tim adresama i odgovarajući na ovo pitanje, mi ne samo da postižemo jedinstvo u pogledu pitanja od nacionalnog interesa, već gledamo naprijed, ka prosperitetnoj budućnosti.
Nećemo stati dok ne pobedimo u borbi za pravdu i kodifikujemo naše pravo, donoseći zakone što koji štite kosovsku istinu, tako da zločini ne prođu nekažnjeno i da svako ko negira zločine protiv čovečnosti na Kosovu i genocid odgovara pred pravdom. Zakoni koji štite mučeništvo i uzrok nestalih, svih onih koji su pali za ovu zemlju i ovu slobodu.
Moramo legalno braniti gornji cilj za koji su oni žrtvovani. Sečajući se slave Ukshina Hotija, povećavamo lojalnost prema domovini i moćima naše države, moćima našeg naroda.
Nastavićemo da prosvetljujemo život i delo Ukshina Hotija.
Last modified: 2 децембра, 2022