Priština, 26. mart 2024
U Skupštini Republike Kosovo, danas je održana prva sesija 11. sastanka Parlamentarne Komisije za Stabilizaciju – Pridruživanja EU-Kosovo. Na ovom sastanku, učestvovao je Prvi zamenik premijera za Evropske Integracije, Razvoj i Dijalog, Besnik Bislimi, zajedno sa predsednikom Skupštine, Glaukom Konjufcom, ministrom za Zajednice i Povratak, Nenadom Rašićem, predstavnicom Kancelarije EU na Kosovu, AnnaCarin Platon, poslanica i predsednica Parlamentarne Komisije za Stabilizaciju-Asocijaciju, Mimoza Kusari-Lila, kao i kopredsedavajući ove komisije, ujedno i evropski poslanik, Lukas Mandl.
Zamenik premijera Bislimi je u svom govoru istakao da „Republika Kosovo visoko ceni rezolucije i kontinuirane pozive Evropskog Parlamenta za priznanje Kosova od strane 5 država koje je ne priznaju, za priznanje napretka koji je Kosovo postiglo u dubokim političkim i ekonomskim reformama, koje su vezane za naše evropske integracije, za donošenje odluke o liberalizaciji viznog režima za naše građane, za dobar doček našoj aplikaciji za članstvo u Evropskoj Uniji, za podršku našoj aplikaciji za Savet Evrope, za pozivanje o Evropskoj Komisiji da ukine restriktivne mere, čak i za najstrože kažnjavanje agresivnog i terorističkog napada u Banjskoj. Zbog svega ovoga, mi smo duboko zahvalni.”
On je, između ostalog, dodao da Kosovo pripada Evropskoj Uniji i mi svakodnevno radimo na tome da to što pre postane realnost, ne samo kao politički stav, već i kao stav i volja građana zemlje.
Celi govor zamenika premijera Bislimija, na 11. sastanku Parlamentarne Komisije za Stabilizaciju i Pridruživanje:
Poštovani predsedniče Skupštine g. Konjufca,
Poštovani kopredsedavajući Parlamentarne Komisije za Stabilizaciju i Pridruživanje EU-Kosovo, gđo. Kusari-Lila i g. Mandl,
Poštovani ministre Rašić,
Poštovana gđo. Platon,
Poštovani predstavnici Predsedništva Republike Kosovo,
Poštovani članovi Zajedničke komisije i prisutni,
Zadovoljstvo mi je prisustvovati danas zajedničkom sastanku Parlamentarne Komisije za Stabilizaciju i Pridruživanje, gde prvo izražavam zahvalnost vama kao članovima ove komisije, a takođe i Evropskom Parlamentu kao instituciji koja je uvek odražavala situaciju u regionu Zapadnog Balkana sa izrazitom tačnošću i objektivnošću.
Republika Kosovo visoko ceni rezolucije i stalne pozive Evropskog Parlamenta za priznanje Kosova od strane 5 država koje ne priznaju Kosovo, za priznanje napretka koji je Kosovo postiglo u dubokim političkim i ekonomskim reformama, koje se odnose na naše evropske integracije, za dobijanje odluke o liberalizaciji viza za naše građane, za dobar doček naše aplikacije za članstvo u Evropskoj Uniji, za podršku naše aplikacije u Savetu Evrope, za poziv Evropskoj Komisiji da ukloni restriktivne mere i da najoštrije osudi agresivni i teroristički napad u Banjskoj. Za sve ovo smo duboko zahvalni.
Verujemo da Kosovo pripada Evropskoj Uniji i radimo svaki dan da to što pre postane realnost. Ovo ne odražava samo politički stav Vlade, već i poziciju svakog građanina u našoj Republici, sa ogromnom podrškom za evropsku integraciju Kosova sa preko 94%. Mi smo se kao Vlada posvetili ovoj podršci, imajući najbrži rast od svih demokratskih i ekonomskih pokazatelja u regionu, kao što su: pravda, sloboda medija, dobro upravljanje, percepcija borbe protiv korupcije, povećanje budžetskih prihoda, ekonomski rast , zapošljavanje, formalizacija i mnoge druge.
Bezuslovno smo se pridružili sankcijama zapadnog sveta Rusiji nakon njihove agresije na slobodoljubivi narod Ukrajine. Kontinuirano smo bili angažovani na regionalnoj saradnji u okviru Berlinskog procesa, a sada ćemo nastaviti da budemo isto toliko angažovani u Planu rasta Evropske Komisije za reforme i za uklanjanje trgovinskih barijera između zemalja regiona. Dakle, uprkos svim poteškoćama i preprekama koje imamo pred nama, Kosovo i dalje napreduje.
Međutim, naša zemlja ne funkcioniše u vakuumu. Kosovo funkcioniše u okruženju gde je za zaštitu i napredak demokratije potrebna podrška građana, država u regionu, kao i solidarnost i nepokolebljiva podrška međunarodne zajednice. Demokratiju nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo, pogotovo sada kada vidimo da je dovedena u opasnost od autokrata i njihovih režima. Zbog toga i demokratski napredak mora se još snažnije podržavati od transatlantskog društva za zemlje u kojima ona postoji.
Demokratski napredak za nas, pre svega, znači članstvo u međunarodnim organizacijama od strateškog značaja. Članstvo u Savetu Evrope, gde smo aplicirali 12. maja 2022. godine; i za koju je pre nekoliko dana i sam izvestilac dala preporuku da se pozove Kosovo da postane članica Saveta Evrope.
Članstvo u NATO Partnerstvu za mir, gde je na 25. godišnjicu intervencije NATO-a na Kosovu, odnosno 24. marta, Stalni komitet Parlamentarne skupštine NATO-a, pozvao Skupštinu Kosova da postane pridruženi član.
Članstvo u EU, za koje smo aplicirali 15. decembra 2022. godine, za koje, nažalost, još nije napravljen iskorak i aplikacija još nije ušla na dnevni red Evropskog Saveta. Kosovo ostaje jedina zemlja na zapadnom Balkanu bez statusa kandidata za članstvo u EU. Smatramo da je tretman kosovske aplikacije moguć i pre svega zaslužen. Ne postoji nijedan tehnički problem da se upitnik pošalje na Kosovo, kako bi se procenili naši institucionalni, pravni i administrativni kapaciteti. Nepriznavanje od 5 zemalja nije bio problem za potpisivanje SSP-a, niti za donošenje odluka o vizama. Takvu volju i istu formulaciju u ovom slučaju treba da upotrebi i Savet EU i naše institucije, a posebno naše koordinacione strukture za evropske integracije biće spremne da odgovore na ovaj upitnik, čije rezultate bićemo tada uvereni, da će uspeti da nam se da preporuka za status zemlje kandidata.
Štaviše, u trenutnoj geopolitičkoj konstelaciji i trenutnoj bezbednosnoj situaciji na evropskom kontinentu, 5 država koje nisu priznale Kosovo trebalo bi da preduzmu važnu prekretnicu da priznaju našu državu i na taj način aktivno doprinose održavanju mira na Zapadnom Balkanu i širom Evope.
Svaka demokratska država u okviru EU i Saveta Evrope, i svaki pojedinac koji uopšte poznaje region Zapadnog Balkana, zna da je Kosovo jedna od najdemokratskijih zemalja u regionu i da je naš ustav najnapredniji u Evropi u pogledu zaštita prava manjina ili nevećinskih zajednica. Međutim, nedostatak napretka u članstvu Kosova u ovim organizacijama nije uzrokovan faktorom kvaliteta demokratije ili faktorom zaštite ljudskih i manjinskih prava, već stvarnim faktorima van naše kontrole, a to je u ovom slučaju ponašanje autoritarnog režima oko nas.
U tom duhu, svako poboljšanje i reforma kao što su: prosečan privredni rast po glavi stanovnika, koji je bio 6,2% u protekle tri godine, udvostručenje izvoza i stranih direktnih investicija, poboljšanje svih demokratskih pokazatelja i pokazatelja ljudskih prava, preduzeti koraci ka regionalnoj integraciji, kao i bilo koja druga dostignuća Republike Kosovo će imati mali značaj za međunarodni položaj Kosova ako se nastavi ovim tempom i nepravednom dinamikom.
Odgovor Evropske Unije i NATO-a na sigurnosne pretnje u istočnom regionu Evrope bio je vrlo jasan: NATO integracija za Finsku i Švedsku, status kandidata za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, a nedavno otvaranje pregovora za Bosnu i Hercegovinu.
Pozdravljamo sve ove korake Evropske Unije i NATO-a. Dakle, i bezbednosnu pretnju Zapadnom Balkanu treba tretirati na isti način i vrlo jednostavno. Dakle, trebalo bi da se:
1. Uklone restriktivne, i već apsurdne, mere prema Kosovu
2. Što pre Kosovo dobije status kandidata za EU i
3. Potrebno nam je članstvo u Savetu Evrope.
Na samom kraju, dozvolite mi da istaknem da je usred političke magle veoma važno da se čuju glasovi koji odjekuju stvarnost i zahtevaju mere koje garantuju bezbednost i mir, kako bi naše države i demokratije bile zaštićene i imale optimalne uslove za razvoj. Ovo je uloga koju mnogi od vas igraju u svom svakodnevnom životu, tako da vam zahvaljujem na onome što radite svaki dan. Uvek ćete uživati u našoj podršci da radimo na miru, bezbednosti i demokratiji, ne samo u regionu već i širomEvrope.
Hvala vam još jednom i želim vam uspešan rad.
Last modified: 27 марта, 2024