Priština, 31. januar 2016
Pod pokroviteljstvom premijera Republike Kosovo, Isa Mustafa, održana je Memorijala akademija, povodom 19. godišnjice herojskog pada Heroja Kosova, Zahir Pajaziti, Hakif Zejnulahu i Edmond Hodža. Prisutni na akademiji bili su predstavnici institucija Republike Kosovo, ministri, zamenici ministara, poslanici, komandant BSK-a, članovi porodica Pajaziti, Zejnulahu i Hodža, članovi porodica palih boraca, kao i drugi predstavnici.
U ime institucija Republike Kosovo, ispred prisutnih održao je govor ministar Kosovskih snaga bezbednosti, Demoli.
U ime Operativne Lapske zone, o životu, radu i slavnoj borbi Zahira Pajaziti, Hakifa Zejnulahu i Edmonda Hodža, održao je govor bivši komandant zone, Rrustem Mustafa.
U ime porodica palih boraca, prisutne je pozdravio Bajram Zejnulahu.
Kompletan govor ministra Kosovskih bezbednosnih snaga, Haki Demoli, na Akademiji:
I na kraju januara ove godine, pod pokroviteljstvom Vlade Kosova, na čelu sa premijerom Mustafa, organizovana je komemoracija u znak poštovanja i sećanja na život i rad tri heroja nacije i države, Zahir Pajaziti, Hakif Zejnulahu i Edmond Hodža, koji su herojski pali na oltaru slobode tačno 31. januara 1997.
Njihov herojski pad u januaru 1997. godine, dodao je spisku „krvavih januara“ naše nacionalne istorije tri odanih boraca, koji su istovremeno postali upozorenje slavnog oslobodilačkog rata OVK-a, čiji je ispod bio konačno oslobođenje Kosova od srpske okupacije.
Tako je krv ova tri junaka i besmrtnih heroja prolivena i njom su natopljeni temelji nezavisnosti naše zemlje, u kojoj mi danas uživamo.
Bili su to sumorni dani mraznog januara 1997. godine, teški dani divlje okupacije srpskog okupatora, vreme kada su u većini bivših republika Jugoslavije završeni krvavi ratovi u kojima su ubijeni stotine hiljada nevinih civila, ali istovremeno su to bila vremena pripreme patriota i kosovskih domovinskih ljubitelja na čelu sa legendarnim komandantom Adem Jašari, kako bi započela oružana borba protiv vekovnog okupatora Kosova, ocenjujući da je sloboda skuplja od života, pa su odlučili da se bore i da savladaju srpskog okupatora jednom zauvek.
U okviru našeg nacionalnog otpora oslobođenja, koji je sagrađen i iskušan vekovima i kroz generacije mnogobrojnih patriota, heroja i albanskih ljubitelja domovine, došli su do izražaja za patriotsku posvećenost i zauzeli su važno mesto naša tri heroja, na 19. godišnjici pada, i njihovog se pada podsećamo danas na ovoj akademiji.
Ko je zaista bio Zahir Pajaziti.
Zahir Pajaziti je rođen 1962. godine u Turučice u Podujevo, u porodici sa patriotskom tradicijom i kulturom, podižući se i formirajući se, od rane mladosti sa patriotskim obrazovanjem i osećanjem i sa idealom za oslobođenje Kosova od srpsko slavenskih okupatora.
Njegovo patriotsko obrazovanje i duh, naš nacionalni heroj Zahir Pajaziti, počeo je da sprovodi u praksi od njegovog ranog uzrasta, kroz konkretnu patriotsku aktivnost, prelazeći ilegalno u Republici Albaniji i učestvujući aktivno u nacionalnim anti – jugoslovenskim aktivnostima 80-ih godina, koje su najavile raspad i konačno uništenje veštačke tvorevine, nazvanom Jugoslavija.
Kao rezultat njegovog stalnog delovanja, on je postavljen u meti i kažnjen je zatvorskom kaznom od tadašnje vlasti.
U svakom slučaju, proganjanje i kažnjavanje od jugoslovenskih okruga, nisu mogli da odbiju i zabrane njegovu nacionalnu aktivnost, već, naprotiv, uticale su na Zahira, da stvori političku oblikovanu svest i da intenzivira svoje aktivnosti za oslobađanje Kosova.
U tom vremenskom periodu, to znači u 80-im na Kosovu, političke i društvene okolnosti su ulazile u fazu intenzivnih i dramatičnih promena.
Ova politička dešavanja su prinudila srpsko slavenski režim preko vojno policijskih intervencija da pokuša, da ućuti i da uguši nezadovoljstvo albanskog stanovništva na Kosovu.
Tako je Srbija, odnosno bivša Jugoslavija, stvorila novu realnost, veoma tešku društveno političku realnost na Kosovu, potiskujući sve institucije autonomije Kosova tog vremena, zatvarajući i stavljajući van funkcije svaki albanski segment na Kosovu, kao zapošljavanje, obrazovanje, kulturu, itd., jednostavno radeći ponovnu vojno – policijsku okupaciju Kosova od njene strane.
U takvim okolnostima nove vojno – policijske okupacije Kosova, Zahir sa svojim kolegama aktivistima, izlaze sa idejama i planiraju konkretne naoružane planove, koje oni smatraju krajnim aktivnostima, ali potrebnim, to znači da se radilo o vojnim pripremama za rat za oslobođenje Kosova.
Godina 1991 je bilo vreme kada su na Kosovu održane završne pripreme za organizovanje oružanog otpora protiv Srbije, pa je Zahir kao neumorni i nepoštedan aktivista našeg nacionalnog pokreta, odlučio da zajedno sa grupom domovinskih ljubitelja ide u Albaniju, u cilju treniranja i pripreme za vojne akcije.
Po povratku na Kosovo 1992. godine, njegova grupa je otkrivena od strane jugoslovenskog okupatora, zato je Zahiri primoran da pređe i nastavi svoju akciju ilegalno, za određeno vreme.
Tokom 1994. godine, Zahiri pojačava svoju nacionalnu aktivnost, šireći krug ljudi sa kojim zajednički deluje i prostiranjem patriotske aktivnosti i na drugim delovima Kosova, što je imalo za cilj uspostavljanje Oružanih snaga za oslobođenje Kosova.
Zahvaljujući njegovoj neumornoj i hrabroj aktivnosti, on je postao jedan od osnivača Glavnog štaba OVK-a i jedan od njenih prvih članova.
U okolnostima razvoja oružanog otpora, Zahir Pajaziti nastavlja sa svojim gerilsko –vojnim veoma uspešnim aktivnostima, protiv okupacionih srpskih snaga na Kosovu, sa posebnim naglaskom na Lapski region.
Dodavanjem redova, intenziviranjem aktivnosti, napora za širenje i koordinaciju gerilske aktivnosti i priprema za oslobodilačku oružanu pobunu, u januaru 1997. godine, njegova aktivnost i aktivnost njegove grupe otkrivena je od strane srpske sigurnosti.
Budući da je uvek bio u službi otadžbine i ideala za oslobođenje zemlje, 31. januara 1997. godine, Zahir Pajaziti tokom putovanja iz Prištine u pravcu Vučitrna u pratnji druga i njegovog unuka Hakifa Zejnulahu, kao i drugog druga Edmond Hodža iz Junika, upao je u zasedu vojno – policijskih srpskih snaga u selu Pestovo u Vučitrnu.
Nakon oružanog sukoba sa srpskim policijskim snagama, koje su po broju desetine puta bile veće, sva tri kosovska ratnika herojski su pala na dužnosti, u borbi za oslobođenje otadžbine.
Njihov pad je bio veliki gubitak za Oslobodilačku vojsku, ali u isto vreme je bila i izvanredna inspiracija za prve grupe OVK-a. Njihov pad je bio pad upozorenja, koji je služio kao inspiracija za kosovsku omladinu da se pridruži redovima snaga koje su se borile za slobodu otadžbine.
Danas, kada Kosovo i njen narod živi i diše u slobodi osvojenom sa angažovanjem, patriotskom aktivnosošću Zahira, Hakifija i Edmonda, i svih naših heroja slobode, mi se klanjamo ispred njihovog života i rada, obećavajući im da ćemo uvek biti zahvalni i da zauvek cenimo doprinos, žrtvu i njihovu prolivenu krv za slobodu zemlje.
Oni su danas ne samo kosovski heroji, heroji nacije, nego su i vodiči i nacionalni idoli naroda, omladine i svih segmenta naše zemlje.
Kažem ovo, jer sam svestan da je tačno iznad žrtve boraca, iznad krvi prolivene za slobodu, iznad žrtvovanja i stoljetnoj posvećenosti svih naših naroda, u februaru 2008. godine, Republika Kosovo proglašena nezavisnom i suverenom državom.
Proglašenje nezavisnosti Kosova praćeno je brzim međunarodnim priznanjima kao i uspostavljanjem relevantnih institucija državnosti.
U okviru stvaranja novih institucija naše zemlje, osnovane su i BSK, koje danas predstavljaju Bezbednosne snage nezavisnog Kosova. One slede tradiciju patriotske edukacije iznad istorije i slavnog žrtvovanja našeg naroda.
Duboko sam uveren da će Vlada i Skupština Kosova, u okviru angažovanja za konsolidaciju svojih najvitalnijih državnih organa, tokom ove godine, preduzeti sve zakonske i ustavne aktivnosti za transformaciju BSK-a u Oružan snage Kosova.
Oružane snage Kosova, osim zaštite suvereniteta i integriteta naše zemlje, imaće i drugi veliki cilj, članstvo u NATO, kao i spremnost za učestvovanje u mirovnim i humanitarnim misijama u različitim zemljama, ne samo u Evropi, već i šire.
Izvršenje i realizacija ovih ciljeva Oružanih snaga Kosova predstavlja ispunjenje želje ne samo za ljude na Kosovu, već i za Zahira, Hakifa i Edmonda i svih drugih boraca, palih boraca i heroja naše zemlje.
Nema sumnje da će se heroji nacije, Zahir Pajaziti, Hakif Zejnulahu i Edmond Hodža osećati slobodni na oltaru slobode, tak tada kada svi rukovodioci države i ceo naš narod bude radio i izgradio državu u kojoj postoji vladavina prava, i koja će ispuniti kriterijume i standarde za pridruživanje i integraciju u Evropskoj Uniji, kao i u Severnoaltanstki savez NATO, kao i u drugim relevantnim međunarodnim organizacijama, gde ćemo biti zajedno i gde ćemo sarađivati sa našim saveznicima i susedima.
U svakom slučaju, izgradnja takve države Kosova, kao slobodne, nezavisne i demokratske države, je najbolje ispunjenje testamenta Zahira i svih ostalih boraca zemlje.
Počast životu i radu Herojima nacije, Zair Pajaziti, Hakif Zejnulahu i Edmond Hodža.
Počast svim borcima i herojima Kosova.
Hvala na vašoj pažnji!
Last modified: 2 децембра, 2022