Priština, 23. novembar 2015
Vlada Republike Kosovo, predvođena premijerom Isom Mustafom, održala je šezedesetu, redovnu sednicu, na kojoj su usvojena dva nacrta zakona i doneto nekoliko drugih odluka u okviru njene ustavne i zakonske nadležnosti.
Kabinet Vlade je tokom sastanka informisan o napretku realizacije izgradnje termocentrale „Kosova e Re“.
Premijer Mustafa je informisao Kabinet Vlade o poseti i sastancima održanim 18. i 19. novembra u Briselu, gde se zajedno sa zamenikom premijera Tačijem (Thaçi) i ministrom Čolakuom (Çollaku), sastao sa liderima Evropske unije.
„Imali smo sastanke na veoma visokom nivou, sastali smo se sa predsednikom Evropskog Parlamenta, gospodinom Martinom Šulcom (Martin Schulz), sastali smo se sapredsednikom Evropske Komisije, gospodinom Junkerom (Juncker), takođe smo se sastali sa visokom predstavnicom Evropske unije, gospođom Federikom Morgerini (Federica Mogherini), imali smo sastanak sa komesarom Avramopoulosom, podpredsednicom Evropskog Parlamenta, gospođom Lunaček (Lunacek), sastali smo se i sa predsednikom za Spoljnu politiku Evropskog Parlamenta, gospodinom Brok, pored toga imali smo sastanke i sa belgijskim preduzetnicima kao i sa preduzetnicima sa Kosova koji posluju u Belgiji, sa kojima smo razgovarali o mogućnostima njihovog investiranja na Kosovu.
Mogu da kažem da je na svim ovim sastancima razgovarano i o bezbednosnom stanju i u vezi rizika koji preti i zemljama EU i celom svetu od ekstremizma koji vodi u radikalizam i terorizam, kao i u vezi sa zajedničkom alijansom koju treba da sačinjavaju svi koji se bore protiv ove pojave.
Informisali smo ih u vezi sa našim postignućima po pitanju ekonomskog razvoja, funkcionisanja pravne države i drugih prioriteta Vlade Republike Kosovo.
Zahvalni smo na podršci koju su nam pružili prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i zatražili smo od Evropskog Parlamenta da što pre ratifikuje ovaj Sporazum, obzirom da je već ratifikovan u našem Parlamentu.
Kod svih njih smo naišli na preokupaciju i zabrinutost u vezi sa situacijom u našem Parlamentu, nasilnog ponašanja u Parlamentu, i na potpuno neslaganje u vezi sa idejom da se ova politička pitanja rešavaju putem nasilja, zato što, kako su rekli, ovo je prvi put da je u jednoj evropskoj zemlji, bila ona članica EU ili ne, viđeno takvo ponašanje, u vezi sa kojim je izraženo apsolutno neslaganje.
Pitanje koje je bilo naša vodilja tamo je pitanje vizne liberalizacije. Svim organima i institucijama koje smo posetili smo uputili zahteve za viznu liberalizaciju, ne kao poklon koji treba da pruže Kosovu, već kao odgovornost koja treba da nam se da, a za koju i prema kojoj smo mi ispunili sve kriterijume koji su od nas zatraženi, kao i one tehničke koji su potrebni za viznu liberalizaciju. Na svim sastancima je konstatovano da smo ispunili sve kriterijume koji su od nas zatraženi, a obavestili smo i o nekoliko završnih preporuka koje su pristigle a koje ćemo ispuniti u naredne dve ili tri nedelje. Bilo je reči i o sporazumu koji ćemo imati sa Turskom, međudržavnom sporazumu u vezi sa repatrijacijiom, između ostalih koji su završeni, i mi sada očekujemo pozitivan izveštaj na kraju ove godine kada je ovo u pitanju, što dovodi do toga da smo sigurni da će u 2016 godini naši građani moći da putuju bez viza. Kada će to putovanje bez viza početi ne možemo da odlučimo mi kao Vlada, već odluku o tome donose institucije Evropske unije.
Bilo je i interesovanja od strane preduzetnika da investiraju kod nas, na čemu će relevantni organi raditi i u budućnosti“, izjavio je premijer Isa Mustafa.
Kabinet Vlade je usvojio Nacrt zakona za registraciju i ponudu usluga i mera za zapošljavanje nezaposlenih lica, onih koji traže posao i poslodavaca, koji reguliše procedure registracije i ponude usluga Agencije za zapošljavanje Republike Kosovo.
Izmene i dopune izvršene u zakonu učiniće isti primenjivijim i pristupačnijim za ove kategorije našeg društva.
Na današnjem sastanku, Vlada Republike Kosovo je usvojila i Uredbu za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Ministarstvu
infrastrukture.
Kabinet Vlade je razmotrio i usvojio odluku o štednji i dodeli finansijskih sredstava u skladu sa članom 13 zakona o Budžetu Republike Kosovo za 2015. godinu.
Vlada Republike Kosovo, odlukom usvojenom na današnjoj sednici, dodeljuje sredstva u vrednosti od 13 hiljada evra, za pokrivanje troškova Delegacije Republike Kosovo, angažovane da prisustvuje iskopavanjima u Raškom regionu. Ova iskopavanja se izvode u cilju pronalaženja posmrtnih ostataka osoba nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu.
Kabinet Vlade je usvojio odluku za izmenu i dopunu Plana o Strateškim dokumentima za 2015. godinu, koja uključuje i Strategiju za osiguravanje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja 2016-2020.
Sa ciljem ispunjavanja planiranih aktivnosti za ovu godinu, Vlada je dodelila dodatna sredstva Kancelariji Predsednika, u vrednosti od 105 hiljada evra iz fonda za nepredviđene troškove.
U vezi sa napretkom realizacije izgradnje termocentrale „Kosova e Re“, premijer Isa Mustafa je naglasio da je reč o jednom veoma važnom projektu za Kosovo i da je postignut veliki uspeh u sporazumima sa kompanijom „Contour Global“ i sa Svetskom Bankom, kao jednim od glavnih pokrovitelja i finansijera ovog projekta.
„Finansijski pokazatelji su dovoljno dobri, i ispostavlja se da je prosečna ponderisana stopa od oko 11.7 kapitala. Postojala je bojazan da interna povratna norma, koja je bila visoka i koja za investitore podrazumeva povratak kapitala za 3 ili 3 ipo godine. Ovo podrazumeva da investitor može da povrati kapital u roku od 5 godina, međutim drugi deo to posmatra drugačije. U međuvremenu, mi ćemo obezbediti da buduća ekonomija i građani, imaju dovoljno energije kako se ne bi suočavali sa potrebom za energijom. Nakon toga ćemo videti unutar Vlade kako da premostimo period energetskog vakuma koji se može dogoditi na kraju 2017-te godine zatvaranjem termocentrale „Kosova A“, ili pronalaženjem alternative delimičnog ili potpunog razvoja ovog energetskog kapaciteta o kojem je govoreno i ranije u Vladi. Efekat je veoma važan i tiče se osnovnog izvora ekonomskog razvoja u budućnosti, a važno je i kada je u pitanju zapošljavanje kapaciteta tokom faze izgradnje, zato što je reč o investiciji od 1 milijarde evra, koja se suočava sa važnim kapacitetima za zapošljavanje u periodu tokom kojeg će trajati izgradnja termocentrale a imaće i direktan uticaj na zapošljavanje prilikom aktiviranja ove termocentrale. Mi ćemo pružiti punu podršku Ministarstvu Ekonomskog razvoja i međuministarskoj grupi koja radi na ovom pitanju, a Vlada će takođe pratiti sve faze realizacije ovog projekta, zato što je u pitanju jedan od najvažnijih ekonomskih projekata koji se razvija u našoj zemlji“, rekao je premijer Mustafa. Ministar za Ekonomski razvoj, Bljerand Staviljeci (Blerand Stavileci), obavestio je o pozitivnom napretku u okviru projekta „TC Kosova e Re“.
„Nakon ranijih faza, završenih u okviru ovog procesa otvaranja pregovora, nakon prihvatanja finansijske ponude od strane američkih kompanija, u smislu investitora, finansijer i izvršilac projekta „Contour Global“, mi smo ispunili veoma važan deo pregovora prema tačkama koje su i bile cilj pregovora, a koje su eventualno mogle da materijalno utiču na projekat. Tokom poslednje posete Vašingtonu sa jednim ciljem, u sedištu Svetske Banke, kako bismo razgovarali o ovim tačkama, postigli smo značajni sporazum po pitanju dve ključne tačke koje su od važnosti za projekat:
– Jedan koji se odnosi na kapacitet jedinice, i drugi
– Koji se odnosi na internu povratnu stopu.
Obzirom da i mi u našem programu imamo dva postavljena cilja u oblasti energije, koji su skoro jednako važni, kao što je osigurano snabdevanje električnom energijom i pristupačna cena, sve opcije i sve projekcije smo usmerili na postizanje drugog cilja, a to je pristupačna cena. Nakon analize svih varijanti, mi smo ustanovili da imamo jednu jedinicu za generisanje od 500 Megavati i nakon toga smo se složili sa privatnim investitorima da unutrašnja povratna norma bude pravedna, prema tome sa delom kapitala kojim će on doprineti treba značajno oduzeti od intervala koji je predložen 23 do 27%, što je veoma mala norma i veoma prihvatljiva, a to je 21.5%. Nakon toga, sa ove dve važne i rešene tačke smo se vratili u Prištinu i održali sastanak sa Upravnim Odborom projekta „Kosova e Re“, sa svim članovima koji imaju pravo glasa kao i ostalim članovima posmatračima, i doneli smo odluku da objavimo kao najpogodniju ponudu a u međuvremenu od njih očekujemo da nam pošalju garantno pismo kojim ćemo mi kasnije otvoriti put za potpisivanje memoranduma o razumevanju.
Ovde je bilo reči o generacionom kapacitetu od 500 megavati, sa ukupnim troškovima od 1 milijarde evra, od kojih je 30% obezbeđeno iz vlastitog kapitala privatnog investitora i 70% iz finansijskih institucija i organizacija.
Interna povratna norma je 21.5% za deo od 300 miliona ili 30 procenata, dok za drugi deo kao što je kamatna norma, računamo procenat od 7.5%, dakle od 70%.
Ukoliko oba kulminativno računamo, onda dolazimo do zaključka da će uopšteni prosek iznositi 11.7%, što opet predstavlja povoljnu prosečnu stopu, posebno ako se radi o projektima ove prirode.
U okviru zapošljavanja , u skladu sa predračunima kompanije, govori se o 10 hiljada radnih mesta tokom izgradnje, do puštanja u rad, a onda posle puštanja u rad 550 stalnih radnih mesta. Takođe, i u vezi sa ekološkim kriterijumima, na početku je predviđeno da stopa efikasnosti bude 37 odsto, a sada će biti 40 odsto. Dakle, ispunjava se i ekološki kriterijum i to spada u okviru projekata sa najmodernijom tehnologijom, poznatom po stručnoj terminologiji kao super kritičnoj i imamo samo još samo jednu napredniju tehnologiju koja je ultra kritična, ali koja u dve države do sada još uvek nije funkcionisala. Osim toga, da ne zaboravimo da ćemo uštedeti državni budžet, dakle neće biti ni centa doprinosa iz državnog budžeta, i sve to onda možemo sačuvati za neki možda kasniji period ako želimo da aktiviramo neke mehanizme da bu ublažili još više efekte na tarifama.
Vi znate da sada i po poslednjim izvršenim studijama, samo u privatnom sektoru je bilo gubitaka od oko 300 miliona evra godišnje, kao rezultat ne redovnog snabdijevanja električnom energijom. Takođe, ova proizvodna jedinica će učiniti još važnijom liniju interkonekcije 400 kV, koju verujem da ćemo takođe u roku od dve nedelje inaugurisati, i možda ćemo biti među prvim zemljama koja u okviru projekata sa kojima učestvujemo u Ugovoru Energetske zajednice, dakle projekta „Novo Kosovo“ i linije interkonekciji, koji će stvoriti mogućnost zajedničkog tržišta, koje će kasnije biti deo regionalnog evropskog tržišta, takozvanog Trans Evropsko tržišta za energiju. Koji će biti sledeći koraci?
U roku od dve nedelje očekujemo da potpišemo Memorandum o razumijevanju i nakon toga otvaromo put narednoj fazi, komercijalnom zaključivanju sporazuma koji su predviđeni. Nakon komericalnog zatvaranja , imaćemo tenderski paket za izgradnju termoelektrane. Nakon njenog završetka, imaćemo finalno finansijsko zatvaranje i početak izgradnje. Sve ove faze, do izgradnje, oduzeće 9-12 meseci vremena. Misli se orijentaciono da za godinu, od početka naredne godine ili početkom 2017. godine započne izgradnja, i posle 4 do 5 godina izgradnje da se ova elektrana pusti u rad. Dakle, to su opšte informacije o projektu i narednim koracima koje moramo pratiti do njegovog konačnog sprovođenja „, rekao je ministar Stavileci.
Last modified: 2 децембра, 2022