Priština, 13. februar 2023
Poštovani predsedavajući Skupštine, g. Glauk Konjufca,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani zamenici premijera i ministri,
Poštovani građani,
Vlada Republike Kosovo izgradila je svoj strateški pristup Dijalogu sa Srbijom uz pomoć
Evropske unije na osnovu dva početna cilja:
Prvo, prestanak prakse uključivanja bilo kakvog potencijalno spornog pitanja između strana u
okvire Dijaloga; naš stav je bio takav da su najviše o čemu se moglo razgovarati u Briselu
problemi primenljivosti postojećih sporazuma, odnosno onih koji su potpisani pre našeg dolaska
u Vladu, i
Drugo, otvaranje poglavlja pregovaračkog procesa za izgradnju dobrosusedskih spoljnih odnosa,
principa međunarodnog prava kao dve nezavisne države koje su svoj odnos zasnivale na
pretpostavci međusobnog priznavanja državljanstva.
Kao rezultat našeg početnog pristupa, i našeg opreza prema presedanu od 2013. nadalje, visoki
predstavnik Evropske unije i potpredsednik Evropske komisije, Josep Borrell, je po prvi put, u
više od 12 godina dijaloga, pristao da preduzme veliki korak, onaj iz poziva od 18. avgusta 2022.
godine, gde je sastanak na visokom nivou uokvirio u dve centralne tačke: jednu, 'Opšti okvir
sporazuma', i drugu, 'Aktuelna pitanja'. Po prvi put je odlučeno da se opšti okvir, odnosno onaj
koji reguliše odnose Kosova i Srbije spolja (međunarodno), uključi u format Briselskog dijaloga.
Sastanak 18. avgusta je očigledno bio direktan rezultat pritiska naše Vlade da dijalog pređe u
fazu međunarodnog regulisanja odnosa između Kosova i Srbije, fokusiran na međusobno
priznavanje i zasnovan na međunarodnom pravu, a ne na unutrašnja pitanja kao što je bila praksa
od 2011.godine, pa do našeg dolaska u Vladu. Dijalog za opšti okvir sporazuma, dakle, ne
dijalog za dijalog, ne dijalog za upravljanje krizom.
Na sastanku 18. avgusta jasno sam stavio do znanja visokom predstavniku Borelu i predsedniku
Vučiću da Kosovo više neće prihvatati dijalog koji nije za konačni sporazum o međusobnom
priznanju. Iako je sastanak završen bez nekog konkretnog rezultata u bilateralnom planu, dao je
trenutni efekat.
A to je poseta izaslanika dana 9. septembra 2022. ili predstavljanje francusko-njemačkog
predloga.
Dva visoka emisara Nemačke i Francuske Jens Plotner i Emmanuel Bonne, zajedno sa
moderatorom evropskog dijaloga Miroslavom Lajčakom, došli su 9. septembra 2022. u Prištinu.
Izneli su mi predlog za međudržavnu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije na osnovu
principa de fakto priznanja i njegove podrške principima Povelje Ujedinjenih nacija (i jasnim
međudržavnim principima međunarodnog prava). Izaslanici i moderator dijaloga zatražili su od
mene da poštujem dva proceduralna principa dok ne dođe do pojašnjenja s'obe strane o napretku:
Jedan, poštovanje poverljivosti dokumenta koji su oni predložili dok ne dođe do napretka
pregovaračkog procesa; dozvolite mi da ponovim da je zahtev za poverljivost zatražen u smislu
bilateralne obaveze koju ja, kao premijer, imam prema zemljama emisara, i,
Drugo, da ga ozbiljno razmotrimo, u smislu da bi njegovo neprihvatanje ozbiljno uticalo na
diplomatske i političke odnose Republike Kosovo sa državama sponzorima.
Iako je traženo striktno poštovanje poverljivosti njihovog dokumenta, odlučio sam da pozovem
lidere tri opozicione stranke da ih upoznam sa sadržajem predloga.
Pažljivo sam razmotrio francusko-nemački predlog, koji ćemo od sada zvati evropskim. Nakon
dubinske analize, utvrdio sam da Predlog sadrži nekoliko karakteristika, i to:
1. Predlog se temelji na modelu nemačko-nemačkog sporazuma iz 1972. godine i mnogim
drugim sličnim modelima de fakto priznavanja državljanstva u istoriji međudržavnih odnosa
(npr. sporazum Japan-Južna Koreja). Sam Ustavni sud Savezne Republike Nemačke utvrdio je
(1973.) da je nemačko-nemački sporazum uključivao jedno drugome de-facto priznavanje
državljanstva i priznavanje teritorijalnog integriteta iz perspektive međunarodnog prava;
2. Predlog je sadržavao u sebi prihvatanje principa ravnopravnosti u međunarodnom sistemu,od
strane stranaka, što je ključni princip Povelje Ujedinjenih nacija u pogledu odnosa između
nezavisnih država;
3. Predlogom je takođe utvrđeno da strane priznaju principe ravnopravnosti suverena,
teritorijalni integritet, mirno rešavanje sukoba u odnosima između Kosova i Srbije;
4. Predlog je uključivao odustajanje Srbije od sprečavanja članstva Kosova u bilo kojoj
međunarodnoj organizaciji, koja uključuje ne samo organizacije na evropskom kontinentu, već i
one univerzalnog delokruga, poput Ujedinjenih nacija, Uneska ili bezbednosnih organizacija
poput NATO-a.
5. Predlog je obuhvatao priznavanje jedna prema drugoj strani prava državnog predstavljanja u
oblasti međunarodnih odnosa;
6. Predlog je uključivao razmenu stalnih diplomatskih kancelarija, u vidu poslanstava (koje su de
facto ambasade, a koje su predstavljale normalan oblik međudržavnih odnosa pre Drugog
svetskog rata);
7. Predlog je sadržavao i normu o priznavanju državnih dokumenata koji imaju dejstvo
međunarodnog državljanstva za državljane, uključujući pasoše, jedni od drugih.
8. Predlog je, međutim, sadržao i dve norme vezane za prava srpske zajednice na Kosovu, prvu:
normu koja je određivala da će srpska zajednica imati pravo na samoupravu „u skladu“ sa
instrumentima/konvencijama Saveta Evrope, kao što ima i svaka manjinska zajednica u
državama članicama Saveta Evrope; i drugo, formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve,
što smo već uradili kroz priznavanje postojanja Crkve u našem zakonu o verskim zajednicama u
Republici Kosovo.
9. Poslednja 10 tačka predviđala je pravilo da strane moraju sprovesti sve briselske sporazume.
Vlada je komentarisala prvu verziju Predloga i zatražila njeno unapređenje ka konačnom
sporazumu sa de jure priznanjem u suštini. Takođe smo tražili uključivanje elementa tranzicione
pravde za zločine počinjene na Kosovu i od obe strane poštovanje, vrednosti Evropske unije,
uključujući i usklađivanje strana sa politikom sankcija Rusiji (konvergencija sa Zajedničkom
spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije), što je važno za odvajanje Srbije od
kontrole zvanične Moskve.
Iz prvog komentara Vlade, Predlog smo ocenili kao 'dobru osnovu' za dalju raspravu. Razlozi
koji su nas naveli na takav zaključak su:
1. . Predlog se po prvi put fokusirao na spoljne, međunarodne odnose između Kosova i Srbije;
svi prethodni sporazumi su se odnosili na unutrašnje poslove Kosova i odnose između Beograda
i unutrašnjih poslova Republike Kosovo.
2. Predlog je zasnovan na principu reciprociteta prava i obaveza strana, odnosno Kosova i Srbije.
Reciprocitet, koji je bio glavna reč prvobitnog nemačko-nemačkog sporazuma, značio je
međunarodnu pretpostavku jednakosti i dostojanstvenog tretmana jedne strane prema drugoj.
Predlog se u skoro svakoj normi odnosi na njen reciprocitet u obavezama i pravima, uključujući
npr. što se tiče prava nacionalnih manjina, to je preambula Predloga, treća rečenica.
3. Predlog ima jasan, vredan i univerzalan jezik, koji odražava standard međudržavnog uređenja
političkih i pravnih odnosa između nezavisnih država;
4. Predlog je po prvi put sadržavao u sebi de facto priznavanje državljanstva stranaka jedna
prema drugoj. Pravno priznanje de facto, ali i političko (kako ga tumače i zvanično nude emisari
i države pokrovitelji Predloga) je neosporno u tekstu Predloga;
5. Predlog je sadržao obavezu da se u bliskoj budućnosti realizuje konačan sporazum sa de jure
priznanjem, a to će biti obaveza Srbije pre njenog članstva u Evropskoj uniji.
6. Predlog se odnosio i na prava Srba na Kosovu u smislu konvencija Saveta Evrope, od kojih je
najvažnija Okvirna konvencija za zaštitu manjina, koja je već deo Ustava Kosova (čl. 22).
Dakle, maksimum koji može podrazumevati takvo samoupravljanje je ono što Ustav već
predviđa u svom članu 22. Glavni predlog nema konkretnu referencu na to šta će takvo
samoupravljanje značiti, ali sve dok je gornja granica Okvirna konvencija Saveta Evrope, to
podrazumeva da bi rezultat trebao biti neki oblik garancija za individualna (neteritorijalna) prava
manjina, koja se zasniva na pojedincu sa pravima i po pripadnosti, a ne na institucijama ili
njihovom teritorijalizovanom monopolu;
7. Jedina veoma kontroverzna tačka je ona koja se odnosi na prihvatanje implementacije ranijih
briselskih sporazuma, od kojih su većina nažalost sporazumi koji sadrže monoetnički element,
teritorijalni element i monopol predstavljanja srpske zajednice u rukama Srpske liste koju
kontroliše Beograd.
Procenio sam da je Plan sadržavao jasne principe međunarodnog prava koji se tiču odnosa
između nezavisnih država, pozivao se na Povelju Ujedinjenih nacija kao dokument upućen samo
nezavisnim državnim akterima i da je po prvi put uključivao univerzalne i civilizacijske koncepte
demokratske budućnosti. strana na evropskom kontinentu.
A sada mi dozvolite da pređem na posetu emisara od 20. januara 2023. Evropskom planu,
konačnoj verziji.
Facilitator dijaloga, Lajčak, ponudio je drugu verziju Predloga 6. decembra 2022. Druga verzija
se odnosila na dva naša komentara, ali se nije pomerila nazad ni u jednom od principa koje je
sadržao prvi dokument. Međutim, uz glavni dokument ovoga puta bio je i Plan implementacije
koji je imao jasnu referencu na statut koji će izraditi Upravljački tim, obavezu proisteklu iz
Sporazuma iz 2013. godine, a koji je pokazatelj koraka ka stvaranju asocijacija opština sa
srpskom većinom. Dana 20. januara 2023. godine, emisari koji su pratili fasilitatora Lajčaka,
odnosno američki, nemački, francuski i italijanski emisari, dali su mu neke pozicije na ovom
drugom i poslednjem sastanku:
– Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ovoga puta vrlo blizak formatu 'uzmi-ili-
ostavi'. Praktično neće biti dozvoljeno da se on otvara ili pregovara. Njihov stav je bio da ceo
diplomatski i politički aparat zemalja iz kojih su došli izaslanici podržava članstvo Kosova u
međunarodnim organizacijama i ne može se očekivati 'ne' od Kosova jer bismo stupili na put
konfrontacije sa njima;
– Takođe su mi jasno stavili do znanja da će svako odbijanje Predloga biti propraćeno
kontrakaznenim diplomatskim koracima za Kosovo, i da će dovesti do ozbiljnog slabljenja
poverenja između nas i njihovih zemalja.
Takođe sam dao svoje komentare u drugoj verziji na samom početku tog sastanka koji smo imali
20. januara ovde u Prištini, i opet u pisanoj formi. I prvi i drugi put imaju moje komentare u
pisanom obliku. Moj stav na tom sastanku je bio da je glavni predlog u principu prihvatljiv, ali
bi trebalo da sadrži više garantujućih elemenata i uveravanja efikasnosti u pogledu članstva
Kosova u međunarodnim organizacijama, povećanje broja priznanja i redosled događaja na način
da normalizacija između ova dva stanja ima smisla.
Nakon posete moderatora dijaloga Miroslava Lajčaka 6. februara 2023. godine i pojašnjenja
nekih mehanizama i elemenata redosleda o kojima će se pregovarati u okviru Plana
implementacije, potvrdio sam mu da je Predlog Evropske unije dobra osnova za dalje razgovore i
solidna platforma za napredovanje. To podrazumeva da je prihvatanje glavnog dokumenta bez
predrasuda iz pregovora o Planu implementacije koji bi trebao da sadrži elemente koji se odnose
na mehanizme implementacije, redosled i razumevanje nekih od principa navedenih u glavnom
Predlogu.
Na osnovu toga ističem sledeće:
Prvo, prihvatanje glavnog predloga predstavlja ozbiljan napredak u međunarodnim odnosima sa
Srbijom, kao dvema državama koje jedna drugoj priznaju de facto državljanstvo;
Drugo, master plan se ne odnosi na asocijaciju, iako se u celosti poziva na Briselske sporazume; i
Treće, sada, glavni korak u kojem će se postavljati najozbiljnija pitanja u vezi sa Asocijacijom,
biće proces pregovora o Planu implementacije. Tu je moj stav da se Udruženje može uzeti u
obzir
ako bude ispunjeno 6 tačaka ili 6 uslova, principi koje sam vam ovde izložio pre nedelju dana.
Hvala vam!
Last modified: 14 фебруара, 2023