Ispod možete pronaći celi članak objavljen 26. avgusta u „Die Welt“ iz intervjua premijera Kurtija 17. avgusta sa novinarom Christoph B. Schiltz.
Zbog provokacija od strane Srbije, premijer Kosova Albin Kurti u razgovoru za novinu WELT traži povećanje odbrambenih snaga NATO-a – i više nemačkih vojnika. Zato što je susedna država politički i vojno blisko povezana sa Rusijom.
WELT: Premijeru, vaša država ima oko 1,8 miliona stanovnika. Koja su tri najveća izazova?
Premijer Kurti: Prvo, potrebna su nam direktne strane investicije i vezano za ova nova radna mesta, posebno za mlade ljude. Poreski prihodi su nedavno povećani za 34 procenta bez promene fiskalne politike. Ljudi su spremni ponovo da plate više poreza jer znaju da ova vlast nije korumpirana. Ohrabrujem sve evropske kompanije da investiraju na Kosovu. Imamo tehnološke parkove kao u Prizrenu, visok rast izvoza i mladu i dobro obučenu radnu snagu. Drugo, moramo preduzeti još oštrije mere protiv korupcije. Pravosuđe i krivično gonjenje moraju da budu još efikasniji. Međutim, postoje značajna poboljšanja: popeli smo se za 17 mesta na Indeksu korupcije Transparency Internationala, kao i na Indeksu slobode štampe Reportera bez granica. A prema Svetskom projektu pravde (World Justice Project), po principima vladavine prava smo na prvom mestu među šest zemalja Zapadnog Balkana. Treći izazov je: Srbija je pretnja za nas. Ona gradi nelegalne strukture, posebno na severu Kosova, i nastavlja da održava veoma bliske veze sa Rusijom.
WELT: Vi vodite politiku reciprociteta prema Beogradu. Konkretno, to znači da ono što važi za građane Kosova u Srbiji treba praktikovati i na drugoj strani. Srpske tablice na vozilima građana Kosova ubuduće bi trebalo da budu zamenjene kosovskim tablicama. Osim toga, srpski pasoši više nisu dovoljni za ulazak na Kosovo, mora se izdati dodatni dokument koji važi za 90 dana.
Premijer Kurti: Da, mera je prvi put važila 1. avgusta. Tog dana smo izdali 2.679 putnih isprava bez nailaženja na ikakvih problema. Dokumenti se izdaju digitalno, u roku od 20 sekundi i to Srbe ništa ne košta. Sa druge strane, ako građani Kosova žele da putuju u Srbiju, moraju da čekaju od deset minuta do više od sat vremena, osim ako granični službenici ne prime mito. Bilo je izveštaja da je Kurti hteo da uzme pasoše Srbima. Ovo je potpuna apsurdnost. Mi ne uzimamo pasoše, tražimo samo jedan dodatni dokument.
WELT: Međutim, 31. jula došlo je do nereda, podignute su barikade na nekoliko graničnih prelaza i pucano je u pravcu kosovskih policajaca.
Premijer Kurti: Nerede 31. jula nisu izazvali obični građani srpske manjine na severu Kosova, već organizovani kriminal, koji su na platnom spisku Srbije i koji su na sastancima u Beogradu obavešteni šta treba da rade na Kosovu. Ovo je bio naručeni posao. Nakon što su barikade uklonjene, ja sam – uz konsultacije sa SAD i EU – odgodio primenu mera za 30 dana.
WELT: Znači li to da će te mere biti primenjene u roku od nekoliko dana?
Premijer Kurti: Planirane granične kontrole za srpske građane koji žele da putuju na Kosovo i novi propisi o registarskim tablicama biće obavezni od 1. septembra. Ako Srbija pristane da ubuduće ukine granične kontrole, onda ćemo i mi učiniti isto. Onda 1. septembra neće biti novih pravila.
WELT: Da li ste spremni da se rukujete sa Vučićem i da priznate Srbiju?
Premijer Kurti: Sporazum zasnovan na dijalogu između naše dve zemlje mora biti zakonski obavezujući i mora da bude zasnovan na međusobnom priznavanju. Takav sporazum zahteva stisak ruke.
WELT: Igra li se Vladimir Putin vatrom na Kosovu?
Premijer Kurti: Verujem da ni predsednik Srbije Vučić ni predsednik Rusije Putin ne mogu da zloupotrebe srpsku manjinu na Kosovu. Obični građani ne učestvuju u ratnoj politici protiv naše zemlje. Zato ima ljudi na platnom spisku Srbije. Ovi kriminalci namerno podstiču nerede iznova. Ali mi smo na oprezu, ne plašimo se ovih kriminalaca.
WELT: Da li je Kosovu potrebno više od 3.800 aktuelnih vojnika KFOR-a NATO-a koliko ima da se adekvatno brani??
Premijer Kurti: Povećali smo budžet za odbranu za 52 procenta i očekuje se da će naše nacionalne snage bezbednosti imati 5.000 vojnika i 3.000 rezervista. Ali oko Kosova postoji 48 srpskih vojnih baza. Rusija i Srbija blisko sarađuju u vojnoj politici, 2021. godine zajedno su preduzele ukupno 104 manevra i aktivnosti. Zbog pretnji od Srbije i Rusije postoji hitna potreba da se značajno poveća broj NATO vojnika na Kosovu. Ovo bi definitivno poboljšalo našu bezbednost. Takođe bi pomoglo da više nemačkih vojnika učestvuje u odbrambenim snagama NATO-a, što povećava povlačenje. Pored toga, trupe KFOR-a nam mogu pomoći da dodatno proširimo naše bezbednosne strukture i kapacitete.
WELT: Kada će Kosovo aplicirati da postane kandidat za članstvo u EU?
Premijer Kurti: Ove jeseni ili zime, najkasnije do Božića 2022. godine, apliciraćemo da postanemo kandidat za članstvo u EU.
WELT: Zašto ste toliko sigurni da će ovo funkcionisati?
Premijer Kurti: Mi smo najprodemokratskija i najprozapadnija država na Zapadnom Balkanu. Osim toga, već imamo bliske ugovorne veze sa EU kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, na čemu se možemo graditi. Osim toga, sigurnost evropskog kontinenta je ugrožena nakon potpuno neopravdanog napada Rusije na Ukrajinu. Stoga je važno imati stabilnog partnera kao što je Kosovo na vašoj strani na Zapadnom Balkanu. Tako bi obe strane imale jednaku korist.
WELT: Kada će se Kosovo učlaniti u EU?
Premijer Kurti: Svakako ne ove ili sledeće godine. Ovo će potrajati.
WELT: Koliko?
Premijer Kurti: Vremenski okvir iz Brisela sa referentnim rokovima koji treba postići bi bio apsolutno neophodan. Bilo bi važno da neko ko ima uticaja u EU ustane i kaže: Svih šest zemalja Zapadnog Balkana moraju u EU do 2030. godine. To su nam obećali 2003. godine. Niko nema potrebe da nam se plaši. Šest zemalja Zapadnog Balkana zajedno sa 18 miliona stanovnika je kao i Holandija. Ekonomska moć odgovara bruto domaćem proizvodu Slovačke. Osim toga, svaki treći stanovnik Zapadnog Balkana više ne živi kod kuće, već negde u zapadnoj Evropi, uglavnom u Nemačkoj.
Last modified: 2 децембра, 2022