U nastavku se nalazi članak i intervju preveden na srpski jezik premijera Kurti za list El Peridicio, objavljeno 26. novembra 2022.godine.
Neslužbeni prevod
Albin Kurti: „ Slučaj Španije i Katalonije nemaju nikakve veze sa Srbijom i Kosovom “
Sunce sija nakon kiše na bulevaru Prados u Madridu, u vreme kada premijer Kosova prolazi automobilom, odlazeći na diskretan sastanak sa bivšim generalnim sekretarom NATO-a Javier Solana. U toku puta 47-godišnji balkanski političar posmatra sunčevu svetlost koja prodire kroz grane drveća, proglašene od UNESCO-a kao svetska baština..
Rečeno mu je da na kraju bulevara, Gradska većnica “ Cibeles “ okružena sa zastavama Ukrajine . „Nisam video, nisam stigao , kaže on, ali izgleda da Putin ne možeš naći izlaz. Njemu je potrebno da izgubi rat, svi zajedno ćemo pomoći u tom pravcu, završio je on ironijom.
Ovo je prvi put da kroči na zemlju Španije Albin Kurti, vođa jedne države, koju ne priznaje država u kojoj se nalazi u poseti. Dolazi za vikend u Madrid, tj. dobio je poziv od Socijalističke internacionale (SI) i, u isto vreme, da pozdravi Pedra Sáncheza.
Predsednik jedne stranke značajnog naziva (Samoopredeljenje!), nije tako davno da je Kurti, kao mladi aktivista tražio ujedinjenje sa Albanijom. Danas se suočavamo konzervativnom pozicijom i sa administrativnim aparatom opterećenim korupcijom, kojoj je objavio rat. On ima podršku omladine, žena i velike dijaspore koja da bi izbegli probleme lokalne pošte, plaćali su iz džepa 40 evra samo da bi svoj glas poslali putem DHL u Priština .
„Učestvovali smo na sastancima Socijalističke internacionale u Ženevi, Tel Aviv-u , Ramalla i Briselu . Visoko cenim moj dolazak ovde. Uvek me je privlačilo da posetim Španiju “, potvrdio je Kurti. Imao je priliku da kratko razgovara sa Sánchezom – na sastanku evropskih socijalista u Berlinu. Kurti ima dobre odnose sa portugalskim premijerom Antonio Costa, a on dobre odnose sa svojim iberijskim susedom i tako je skovan prvi sastanak.
El Periodico: Prema onome šta ja znam o vama, u figuri Albina Kurtija isprepletena je želja za nezavisnost i socijalna preokupacija. Da li se radi o jednom nacionalisti ili jednom socijaldemokrati ?
Premijer Kurti: Ja sam evropski socijaldemokrata, ali u isto vreme želim da država Kosovo bude jača. Nezavisnost koju smo oduvek želeli bila je oslobodilačka nezavisnost. Ne kao nezavisnost, koja bi donela neku hegemoniju. U jugoslovenskoj federaciji bili smo i najsiromašniji i najpotlačeniji. Naš pristup je bio anti-kolonijalistički.
El Periodiko: Da li razumete razloge zašto Španija nije priznala Kosovo?
Premijer Kurti: Žao mi je što je Španija među manjine zemalja EU i NATO, koje ne priznaju Kosovo. Od 30 zemalja NATO-a, samo 4 nas nisu priznale, uključujući Španiju. Od zemalja EU samo 5 nas ne priznaje, uključujući Španiju. Ali Španija je najveća zemlja među onim koje nas ne priznaju. Smatram da je ovo nepoznavanje države rezultat nepoznavanja realnog stanja. Kada smo proglasili nezavisnost, ne znam koji je španski političar formulisao neke pogrešne analogije u vezi sa Kosovom.
El Periodico: O čemu se radi?
Premijer Kurti: Prema onome što nam je rečeno, u to vreme u Španiji je postojala zabrinutost da bi nezavisnost Kosova mogla da posluži kao presedan za određene regione Španije, koji su želeli da se otcepe. Verujem da je albanski pisac Ismail Kadare, kada je dobio nagradu Princa Asturije, dao najbolji argument zašto Španija treba da prizna Kosovo: NATO je intervenisao na Kosovu u proleće 1999. da spreči genocid koji je počinio režim Slobodana Miloševića. I ako bilo koji španski političar vidi sličnosti između Kosova i Katalonije, ili bilo kog drugog dela Španije, Madrid ne bi trebalo da vidi sebe kao Beograd. Samo u proleće 1999. godine na Kosovu je ubijeno preko 10.000 nenaoružanih civila. Preko 10% njih su bila deca. Više od 20.000 žena je silovano. A sa Kosova je proterano 860.000 Albanaca. U Haškom tribunalu je dokazano da je to bila smišljena operacija, poznata kao operacija Potkovica. Samoopredeljenje je bilo reakcija na ove događaje. Tako da ne vidim gde se mogu naći analogije ili sličnosti sa španskim regionima. 1979. godine, u vreme najvećeg životnog standarda u Jugoslaviji, razlika između Slovenije i Kosova bila je sedam prema jedan. U istoj socijalističkoj državi! Osnovna sirovina je vađena na Kosovu, dok su se fabrike nalazile u Srbiji i drugim delovima Jugoslavije. Mi smo bili rudari, a oni finansijeri.
El Periodico: Pretpostavljam da ste pratili dešavanja u Kataloniji u jesen 2017. Šta vas je navelo na razmišljanje?
Premijer Kurti: Ono što nam se nije dopalo su slike policajaca koji udaraju građane. Ne bi trebalo da bude tako. To nas je iznenadilo, jer je Španija demokratska zemlja. Srbija je i danas autokratska zemlja: na izborima uvek pobeđuje ista stranka. Ubili su Đinđića, ne u prošlom veku nego u ovom. Dakle, nismo razumeli zašto se u zemlji poput Španije ovi problemi ne rešavaju dijalogom, demokratskim putem i uz učešće EU.
El Periodico: Da li i danas tako razmišljate?
Premijer Kurti: Najvažnije je da je samoopredeljenje demokratsko i da dolazi odozdo, a ne odozgo. 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, rusofili su me izazvali: „Sada kada građani Krima glasaju da se odvoje od Ukrajine i pridruže Rusiji, zašto ih ne podržite?“ Da, za mene je bilo neprihvatljivo da vojnici donose glasačke kutije. Ovo je bilo samoopredeljenje na daljinsko upravljanje iz Moskve, dakle, došlo je odozgo. Po mom mišljenju, unutar Evropske unije, ako dođe do podele, trebalo bi da slede model Češke i Slovačke.
El Periodico: Da li Katalonija ima pravo na samoopredeljenje?
Kryeministri Kurti: Ne mogu da se izjasnim o ovom pitanju, ne poznajem dovoljno situaciju. Ipak, prema mojem mišljenju, mora da bude rezultat pregovora između Madrida i Barselone.
El Periodico: U tom slučaju ostavićemo po strani katalonsku opsesiju…
Kryeministri Kurti: Da, molim vas!
El Periodico:…i pitam te za ovo putovanje. Hoće li to možda biti embrion priznanja Kosova od strane Španije?
Premijer Kurti: Dolazim spreman za debatu, saradnju i razgovor sa svima koji mogu da pomognu da Španija prizna Kosovo, jer je to odlučujuće za naš ulazak u EU i NATO. Španija je za nas odlučujući faktor.
El Periodico: Da li vam je Pedro Sánchez dao neke ohrabrujuće znake?
Premijer Kurti: Naš sastanak u Berlinu je bio srdačan, ali ne mogu da govorim o nekom konkretnom napretku. Prvo što očekujem od Pedra Sánchez-a je da podrži našu integraciju u Savet Evrope. Posle isključenja Rusije, vreme je da uđe Kosovo! Takođe da nas podrži da postanemo član NATO-ovog programa Partner za mir. Kao pripremu, povećali smo vojni budžet na 1,5 bruto domaćeg proizvoda. Učestvovali smo i u prošlogodišnjoj operaciji „Defender Europe” sa 330 vojnika. Ovo je najveća operacija NATO-a u istočnoj Evropi, od Baltika do Balkana. Takođe ćemo biti prisutni u izdanju za 2023.godinu.
El Periodico: Sećate li se mladog Albina Kurtija, koji je tražio ujedinjenje sa Albanijom? Gde je sada taj dvadesetogodišnjak?
Premijer Kurti: Imamo problema sa Srbijom kao celina albanskog naroda više od jednog veka. Kosovo i Albanija su dve različite države, ali ne i dva različita naroda: isti jezik, ista kulturna baza… Albanija je u NATO i mi takođe želimo da budemo deo NATO-a: u stalnoj smo opasnosti zbog čvrstih odnosa Srbije i Rusije .
El Periodico: Kosovski Srbi na Severu koriste srpske registarske tablice i to je izazvalo krizu, koja je destabilizovala vašu zemlju, ali izgleda da ste sve bliže rešenju. Da li smatrate da je gospodin Borrell odigrao pravu ulogu visokog predstavnika EU?
Premijer Kurti: Možda g. Borel se malo povukao od uloge predstavnika i rešenja koje su predložile Francuska i Nemačka. Ne verujem da se od premijera može tražiti da se bavi tehničkim pitanjima poput registarskih tablica. A gospodin Borrell treba da se zalaže za pravi bilateralni sporazum sa Srbijom, umesto da se bavi ovim stvarima ( registarskim tablicama – beleška prevodioca).
El Periodico: Koja je destabilizujuća uloga Rusije u situaciji zaokupljenosti koju vidimo na Balkanu?
Premijer Kurti: Regionalni centar Sputnjik TV za Balkan je u Beogradu. Imaju i organizaciju koju zovu Ruski humanitarni centar, u Nišu, 160 km od Prištine. Ovo je ciničan naziv da se kaže „ako je intervencija NATO-a na Kosovu 1999. godine bila humanitarna, onda je i naša”. Sada Putin nije prestao da priča o nama. On želi da Kosovo bude propala država. On smatra da su intervencije Zapada u Iraku i Avganistanu bile neuspešne i da je Kosovo samo privremeni uspeh, da će i ovo propasti. Sve veći uspeh Kosova remeti njegov san. Uzdigli smo se za 17 mesta na listi Transparency International, zahvaljujući našoj borbi protiv korupcije
El Periodico: Imali smo Međunarodni sud da sudi Miloševiću i njegovim saborcima. Hoćemo li imati nešto slično da sudimo Putinu i njegovim ljudima?
Premijer Kurti: Da, takav sud bi trebalo da postoji. Ovo ne može biti prepušteno u ruke Ukrajine, a još manje u rukama Rusije.
Last modified: 2 децембра, 2022