Neslužbeni prevod
U nastavku se nalazi prevod na srpski jezik intervjua premijera Kurti sa novinarom Adelheid Wölf, realizovan 5. januara 2023. i objavljen u Der Standard, dana 11. januara 2023.godine.
Premijer Kosova Kurti: „Srbija je odbacila predlog sporazuma“
Srbija uopšte nije zainteresovana za okvirni sporazum sa Kosovom, kaže kosovski premijer Albin Kurti, koji u sredu boravi u poseti Beču.
Decembra meseca su na Severu Kosova izbili protesti i barikade Srba, nakon hapšenja bivšeg srpskog policajca. Problemi između dve zemlje postoje još od ranije: Srbija nikada nije priznala Kosovo, koje je proglasilo nezavisnost 2008.godine. Beograd trenutno uopšte nije zainteresovan za okvirni sporazum sa Kosovom, kaže kosovski premijer Albin Kurti u intervjuu za DER STANDARD .
DER STANDARD: Nakon krize na Severu, postoji veoma malo poverenja tamošnjih Srba. Šta ćete učiniti da izgradite više poverenja u državu Kosovo?
Premijer Kurti: Mi nismo velika država, ali smo odličan primer kako ekonomija i demokratija idu jedna uz drugu. Ovo iskustvo moramo da podelimo sa našim Srbima na Kosovu. Ja sam za jednake mogućnosti, zakon i red u društvu u celini – bez obzira na etničku pripadnost, veru, starosnu ili rodnu pripadnost. Zato ću uvesti novu meru: subvenciju za poslodavce koji predstavljaju multietničko i multikulturalno okruženje za radnike. Privatni preduzetnici će dobiti novčanu pomoć ako zaposle pripadnike manjina.
DER STANDARD: Da li treba da se vrate i Srbi koji su početkom novembra napustili kosovsku policiju?
Premijer Kurti: Mi smo ponovo objavili sva mesta koja su ostala upražnjena u policiji. Nemam nameru da Srbe zamenim Albancima. Komisija će odlučiti ko će biti primljen. Ne želim da isključim ljude koji su sami podneli ostavke, ali ih ne pozivam da se vrate, jer želim da se i drugi prijave. Šansu treba da imaju i oni Srbi koji nisu članovi stranke (mnoge Srbe na severu kontroliše Srpska lista, produžena ruka vlasti u Beogradu, primedba urednika).
DER STANDARD: Kada će se primeniti odluka Ustavnog suda iz 2016. godine o vraćanju 24 hektara zemlje Srpskom pravoslavnom manastiru Dečani?
Premijer Kurti: 24 hektara je manastiru dodeljeno za vreme genocidnog režima Slobodana Miloševića. Međutim, to je veoma osetljiva tema i potrebno je temeljno razmatranje i diskusija sa svim koji su uključeni. Voleo bih da se sretnem sa odgovornim ljudima u Manastiru Dečane – ali do sada nisu prihvatili da razgovaraju sa mnom.
DER STANDARD: Tema je o odluci Ustavnog suda, o vladavini prava – a ne o međusobnom razgovoru.
Premijer Kurti: Mnogo je drugih sudskih odluka koje nisu sprovedene. Očekivao sam da ću sa predstavnicima verskih grupa razgovarati o teološkim pitanjima i da će oni biti više fokusirani na Boga nego na materijalna pitanja.
DER STANDARD: Poslednjih meseci Francuska i Nemačka su pokrenule novi sporazum između Kosova i Srbije. Kada se ovo može primeniti?
Premijer Kurti: 18. avgusta prošle godine održan je sastanak sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell. Prvo, mora se pregovarati o okvirnom sporazumu između Kosova i Srbije. Mislio sam da je veoma dobro. Ali Vučić je više puta rekao da ga takav okvirni sporazum ne zanima. On je bio zainteresovan za upravljanje kriza, o fenomenu požara i vatrogasca. Podmetneš požar, pa brzo obučeš drugu jaknu i kažeš, ja mogu da ugasim vatru! Tri nedelje nakon ovog sastanka, predstavnici Francuske i Nemačke vlade Emmanuel Bonne i Jens Plötner, došli su ovde sa idejama za koje smatram da su dobra osnova za dalje razgovore, jer se radi o univerzalnim konceptima i idejama o teritorijalnom integritetu i suverenitetu, ljudska prava, nezavisnost i demokratija.
U prošlosti je bilo više ideologije rešavanja problema, pristup „sui generis“ sa okeanom detalja koji su sve obeshrabrivali.
DER STANDARD: I zašto se tada ništa nije dogodilo?
Premijer Kurti: Prošla su četiri meseca otkako su dali ovaj predlog – a mi smo održali samo jedan sastanak na visokom nivou u Briselu. Čak smo imali privremeni plan da sporazum postignemo do marta ili aprila 2023. godine. Ne znam šta se u međuvremenu dogodilo. Inicijativa i zamah su nestali. 27. oktobra održana je sednica Saveta bezbednosti Srbije. Deset dana kasnije, 6. novembra, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, rekao je da je na tom sastanku odbijen planirani sporazum sa Kosovom. Vlada Srbije je o tome očigledno obavestila tek deset dana kasnije, jer je ipak želela da izgleda dobro na samitu u Berlinu 3. novembra. U Berlinu, mi predstavnici šest zemalja Zapadnog Balkana, potpisali smo tri sporazuma. Zabrinut sam zato što neki ljudi u EU i SAD prikrivaju činjenicu da je Srbija odbacila osnovni predlog sporazuma.
DER STANDARD: Ako dođe do dogovora, šta bi za vas bilo najvažnije?
Premijer Kurti: U predlog su uključeni neki od stavova francusko-nemačkog sporazuma iz 1972. Ali Willy Brandt je unapred otišao u Varšavu i zatražio oprost. A dogovor je bio moguć́ jer su dve Nemačke dobile mesto u UN devet meseci kasnije. Ali sa Rusijom i Kinom nemamo takve šanse. Takođe, radi se i o tome da se mora složiti i pet država EU koje nisu priznale Kosovo.
DER STANDARD: Vidite li neku mogućnost za ovo?
Premijer Kurti: Atmosfera je veoma pozitivna. Ali nema konkretnih koraka, sa jednim izuzećem: Grčka je poboljšala zastupanje Kosova u zemlji. Status naše kancelarije u Atini je za ekonomsku pomoć.
DER STANDARD: Zvaničnici EU sve više zahtevaju da Kosovo sprovede Zajednicu srpskih opština dogovorenu 2013. Da li postoji varijanta na koju možete da pristanete?
Premijer Kurti: Naš Ustav ne dozvoljava zajednice na osnovu etničkih kriterijuma, jer prvi stav Ahtisarijevog plana kaže: Kosovo mora biti multietničko društvo. Dakle, ujedinjenje se može tražiti duž planina Rugova ili Šar planina, ali ono ne bi trebalo da se zasniva na nacionalnom identitetu. Takođe se pitam zašto Ahtisarijev plan ne bi bio dovoljan – on sadrži puno zaštite manjina, za Srbe.
Kada je u pitanju Zajednica srpskih opština, želim da se osvrnem i na Bosnu i Hercegovinu. Dana 26. aprila 1991.godine 14 opština sa srpskom većinom su se ujedinile i osnovale zajednicu, 9. januara 1992. godine proglasili su svoju nezavisnost i 28. februara 1992. godine sami osnovali Ustav, 14. decembra 1995. godine ova Republika Srpska je međunarodno priznata Poveljom u Dejtonu, Ohajo.
DER STANDARD: I da li se bojite da se isto može desiti i na Kosovu?
Premijer Kurti: Ne, ne bojim se. Ja se bojim samo od nepoznatog. Ali ovo je poznato, ima vrlo jasnu svrhu.
DER STANDARD: Dakle, vi isključujete zajednicu srpskih opština?
Premijer Kurti: Rekao sam Vučiću da sam stekao utisak da on neće zajednicu opština, jer ne možete da hoćete zajednicu opština i svake nedelje govorite: neću priznati državu Kosovo. Ne možete poslužiti kafu makijato bez šoljice za kafu. Ali prava manjina su veoma važan deo za punu normalizaciju odnosa sa Srbijom. Dakle, kada dođemo do toga, Srbija može da da predlog kako da to reši. Takođe ćemo imati mogućnost da dajemo predloge o pitanjima koja smatramo važnim za manjine u Srbiji. Sada smo na osnovu plana Francuske i Nemačke ušli u novu fazu. U planu postoji stav o pravima onih koji ne pripadaju većini. Možete ga uključiti u ovaj stav. U okviru razgovora o punoj normalizaciji možemo da pričamo o tome. Do sada su postignuta 33 sporazuma. Ovde nema hijerarhije. Ja sam zainteresovan za sprovođenje – na primer kada je u pitanju granična tačka za Zvečan, jer tamo postoji ilegalni put koji mi stalno zatvaramo i ponovo otvaramo. Sporazumi nisu švedski sto gde birate svoju omiljenu hranu. Ni deset članova i pet rečenica u preambuli francusko-nemačkog predloga nisu švedski sto.
DER STANDARD: Zbog pritiska SAD pre nekoliko nedelja, morali ste da odustanete od pokušaja uvođenja kosovskih tablica i na Severu. Kakvu saradnju želite sa zapadnim silama?
Premijer Kurti: Veoma blisko sarađujem sa SAD, Nemačkom, Francuskom, Italijom, Velikom Britanijom, EU i NATO. Sa sadašnjom administracijom SAD imamo mnogo više simpatija i saradnje nego sa prethodnom. Krajem septembra 2021. MiG-29 je poleteo na našu granicu i srpske trupe su izašle na granicu, situacija se promenila. Sa Srbijom mogu da raspravljam, ali kada ruski ambasador u Srbiji Alexander Bocan-Kharchenko, dođe sa MiG-om 29, to je nešto drugo. Zato bih voleo da vidim više NATO vojnika ovde na Kosovu.
DER STANDARD: Da li je neko stao na vašu stranu kada vas je Aleksandar Vučić nedavno nazvao „terorističkim ološem“?
Premijer Kurti: Generalno, ne osećam da sam tretiran jednako. Zapad ima neki strah od destabilizujućeg potencijala Srbije – a s druge strane, postoji naivnost misliti da bi Srbija u skorije vreme mogla biti prinuđena da se vrati nazad ka Zapadu. Dakle, šest zemalja Zapadnog Balkana padaju u jamu, čije su ivice trenutno niska očekivanja Vučića sada, ali velika očekivanja za kasnije. Stoga, svaki pozitivni postupak koji Vučić preduzima se preuveličava.
DER STANDARD: Da li je izvesno da će Kosovo biti bez šengenskih viza do 2024. godine i da li postoji dovoljna podrška za članstvo u Savetu Evrope?
Premijer Kurti: Da, bezvizni režim će se dogoditi 2024.godine. Imamo podršku za članstvo u Savetu Evrope, ali još uvek moramo da prođemo kroz neke procedure. Mi ćemo aplicirati i za članstvo u NATO.
Last modified: 18 јануара, 2023