Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti u intervjuu za švajcarsku televiziju Blick TV, govorio je o poslednjim dešavanjima u vezi sa invazijom i vojnom agresijom Rusije na Ukrajinu.
Poslednji rat na Balkanu se desio pre 20 godina, pa je ruska okupacija Ukrajine šokantna, posebno novu državu Kosovo, hoće li ponovo početi sukob sa Srbijom, govori nam premijer Kosova g. Albin Kurti u vezi sa strahom njegovog naroda. Sada u emisiji „Ovde pita šef“.
Voditelj: Sada ima vezu sa kosovskim premijerom Albinom Kurtijem u Prištini. Dobro veče.
Premijer: Dobro veče.
Voditelj: Premijeru, na šta pomislite kada vidite slike rata iz Ukrajine?
Premijer: Istovremeno sam šokiran, ali ne i iznenađen, jer je Ruska Federacija, tačnije Kremlj, objavila da će se ova ruska invazija, ova vojna agresija dogoditi, a sa gomilanjem trupa na istočnoj granici Ukrajine znali smo da će njihova vojska marširati protiv naroda Ukrajine. Vrlo rano smo osudili ovu okupaciju i iskazali svoje divljenje, solidarnost, saosećanje i empatiju sa oslobodilačkom borbom naroda Ukrajine i predsednika Zelenskog. Tako da se nadamo svemu najboljem za njih i istovremeno učestvujemo u sankcijama EU i SAD protiv Ruske Federacije.
Voditelj: Kosovo je doživelo rat pre 20 godina. Koje se stare rane ponovo otvaraju gledajući taj rat sada?
Premijer: Preciznije bilo je to u proleće 1998. pa opet 1999. godine kada se u brojnim masakrima koji su se desili širom Kosova, stotine njih, i ukupno je ubijeno 12.000 nenaoružanih civila, 860.000 ljudi je proterano sa Kosova, preko 1.000.000 ljudi je proterano iz svojih domova, otprilike 80% stanovništva u to vreme nije živelo u svojim domovima zbog agresije srpske vojske. 20.000 žena je silovano, 120.000 kuća je uništeno, oštećeno ili spaljeno, a mi smo u ovoj teškoj situaciji ipak vodili oslobodilački rat čemu je pomoglo i NATO bombardovanje Miloševićeve Jugoslavije. Dakle, ono što vidimo danas u Ukrajini, ovu tendenciju protiv naroda ratnom mašinerijom, mi smo iskusili u našim životima pre 23 godine.
Voditelj: Postoje i određeni strahovi da bi se rat mogao preliti na Balkan, ali i na Kosovo. Odakle dolazi taj strah?
Premijer: Ovaj strah dolazi iz dva glavna faktora. Faktor broj jedan je Srbija koja ima veoma bliske veze sa Ruskom Federacijom. Na primer, 2012. godine između Srbije i Ruske Federacije bile su dve zajedničke vojne aktivnosti, 2016. godine 15 vojnih aktivnosti, a prošle godine 100 zajedničkih vojnih aktivnosti. Imaju 14 MIG-ova 29 koje su dobili kao donaciju od Belorusije i Ruske Federacije. Pridružili smo se Zapadu zbog sankcija Ruskoj Federaciji 2014. godine kada su pripojeni Krim i Donbas, ali Srbija to nije uradila, a ni danas nije osudila, niti je uvela nikakve sankcije Ruskoj Federaciji. Od 250 poslanika u Srbiji, 151 je član Grupe srpsko-ruskog prijateljstva. Drugi faktor je sam Kremlj, predsednik Putin, despotski predsednik Putin, za kojeg verujem da da bi seo i pregovarao na Jalti, ili takvoj vrsti konferencije sa predsednikom Bajdenom, treba da proširi rat u drugu zemlju. I verujem da je zapadni Balkan mesto gde bi on tražio da izazove različite vrste nemira, koristeći različite faktore i aktere, ali su svi oni manje-više povezani sa zvaničnim Beogradom. Ako bi Kremlj stvorio novo bojno polje u nekim drugim regijama sveta, moraće izdvojiti deo svoje vojne moći. Ali na Balkanu, nažalost, to mogu da vide kao dodatnu vrednost svojoj ratnoj mašineriji prepuštanjem novih sukoba Srbiji, našem severnom susedu, koji niti priznaje našu Republiku, niti je pokazao bilo kakvo žaljenje ili priznanje za zločine počinjene tokom rata u prošlosti.
Voditelj: Dakle, stanovnici Kosova se u ovom trenutku plaše Rusije, da zaista može doći do incidenta ili čak rata u vašoj zemlji.
Premijer: Pa postoji opasnost, ne plašimo se, ali smo veoma budni. Srbija ima 42 isturene operativne baze oko granice sa Kosovom, ali iako nismo u NATO-u i želimo da se pridružimo programu partnerstva za mir i želimo da se pridružimo Savetu Evrope, ali bez obzira na to imamo NATO unutar Kosova i imamo EU na Kosovu i zajedno sa našim zapadnim partnerima kao najdemokratskija zemlja na zapadnom Balkanu nadamo se budućnosti.
Voditelj: Srbija svakako ima bliske odnose sa Rusijom, ali zašto bi Srbija bila zainteresovana za eskalaciju sukoba sa Kosovom.
Premijer: Srbija kao ni Rusija nije demokratska zemlja. To je autokratija. Predsednik Putin je predugo imao previše moći. Mislim da je slično i sa predsednikom Vučićem. Od Gorbačova do Jeljcina moglo bi se reći da je to bila ruska verzija Vajmarske republike, a onda su dobili Putina. U Srbiji ubijenog bivšeg premijera Đinđića do Borisa Tadića je bila srpska verzija Vajmarske republike, a onda su dobili Vučića. Previše je sličnosti između ove dve zemlje, verujem da i raspad Sovetskog Saveza i bivše Jugoslavije, iako nije bio sličnog karaktera, ima vrlo slične posledice. U slučaju Ruske Federacije imamo kao veliku hobotnicu Rusku Federaciju sa Belorusijom, Donbasom i Krimom, Pridnjestrovljem, Južnom Osetijom i Abhazijom, i tako dalje, a u slučaju bivše Jugoslavije imate Srbiju sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom, pa srpske stranke u Crnoj Gori, paralelne nelegalne strukture na Kosovu i tako dalje, što je kao mala hobotnica i moram reći da ima previše sličnosti i bliskih veza u, ako mogu reći, hardveru i softveru ove dve države.
Voditelj: I vi ste usred svega ovoga. Prošle nedelje vas je u Prištini posetila nemačka ministarka spoljnih poslova Analina Berbuk, koja je takođe zabrinuta zbog nacionalnih tendencija. I ona je zabrinuta zbog destabilizacije regiona. O čemu ste razgovarali s njom? Kako vam ona može pomoći?
Premijer: Imala je vrlo jasan stav o tome šta je dobro, a šta loše, šta je ispravno, a šta pogrešno, u vezi sa regionom zapadnog Balkana 6, i radujem se saradnji sa Nemačkom jer je ona veoma važna zemlja EU i ima preko 400.000 kosovskih Albanaca u Nemačkoj. Možda je to jedina zemlja u kontinentalnoj Evropi u kojoj imamo više Albanaca nego u Švajcarskoj, i radujemo se što ćemo to iskoristiti kao most za ekonomski razvoj Kosova. Prošle godine smo imali sjajnu godinu. Ekonomski rast je bio 9,9% našeg BDP-a, izvoz je povećan za 2/3, direktne strane investicije za 55%, poslovni promet za 30% i poreski prihodi za 1/3 bez promene fiskalne politike jer kada se ljudi puni nade, oni troše, a ne štede, a kada vide da postoji nekorumpirana vlast spremniji su da plate porez. Stoga se radujemo bliskoj saradnji sa Nemačkom, ne samo u pogledu sigurnosti i odbrane jer je Nemačka i vrlo važan stub i EU-a i NATO-a, već u isto vreme i u smislu našeg preko potrebnog ekonomskog razvoja.
Voditelj: Vaša zemlja bi želela da bude članica EU, ali i članica NATO-a. Koliko je to realno?
Premijer: Pa, verujem da je realno očekivati da stare metode, obične metode, ne mogu biti najbolje u ovoj izvanrednoj situaciji. Uključivanjem Zapadnog Balkana 6 u EU, spoljna granica EU bi se smanjila za 3.000 kilometara. Dakle u bezbednosnom smislu, mnogo je bolje uključiti zapadno balkansku šestorku. Znate, ovih šest zemalja u smislu populacije su kao Holandija, 18 miliona ljudi. U smislu BDP-a su kao Slovačka. Šest zemalja koje čine Zapadni Balkan, koje još uvek nisu integrisane u EU, njihov BDP je ispod 40 % Češke Republike, Slovačke ili ispod 15 % Severne Rajne-Vestfalije. Dakle, zbog toga je važno dati priliku zapadno balkanskoj šestorci, a konkretno Kosovu, koja je najdemokratskija zemlja, sa političkom stabilnošću i kontinuiranim napretkom. Ove godine ćemo se prijaviti za članstvo u EU i bilo bi veoma važno uključiti Kosovo kako u Savet Evrope tako i u program Partnerstva za mir NATO-a.
Voditelj: Jedan od problema je što čak i neke od zemalja EU ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, kao što su Grčka, Španija, Kipar. Kako planirate da to promenite?
Premijer: Trenutno intenziviramo kontakte sa 5 država koje nisu priznale Kosovo. četiri od njih su takođe i članice NATO-a Španija, Slovačka, Grčka, Rumunija plus Kipar koji je član EU ali ne i NATO-a. Nadam se da će ovo biti godina kada će oni napraviti značajne korake ka priznavanju nezavisnosti Kosova i da će se pridružiti ostalim članicama EU i NATO-a koje predstavljaju većinu. Kosovo je učestvovalo u Defender Europe 21 od marta do juna prošle godine sa 34 vojnika i bili smo jedna od 16 zemalja domaćina. Dok je, na primer, Srbija učestvovala u „Slovenskom štitu“ zajedno sa Ruskom Federacijom sredinom oktobra prošle godine.
Voditelj: Da bi bila članica EU potrebno je da zemlja ima funkcionalnu demokratiju, slobodne medije, borbu protiv korupcije, a Kosovo nije baš uzor po ovim pitanjima. Kako mislite da to promenite?
Premijer: Kosovo jeste uzor. Tokom prošle godine, nova vlada je razbila 50 kriminalnih grupa na Kosovu, lišili smo slobode preko 230 javnih i državnih službenika, konfiskovali smo preko jedne tone narkotika i na ovaj načina Kosovo prednjači u borbi protiv organizovanog kriminala. U velikoj meri se oslanjamo na vladavinu prava i pravosuđe kao na nešto što se ne može kompromitovati i u isto vreme na jednoj od glavnih teza predsednika SAD-a Džozefa Bajdena koja kaže da su kriminalitet i korupcija pretnje po nacionalnu bezbednost. Zbog toga smo mi nada u koju bi svi trebalo da ulažu. Radna mesta i pravda su karta na osnovu koje smo pobedili na izborima pre godinu dana i tokom ove godine mi smo obezbedili 24 hiljade novih radnih mesta za narod Kosova. Uz izvanrednu dijasporu koju imamo, verujem da naša zemlja može postati model za druge i radimo najbolje što možemo kako bismo poboljšali naš imidž.
Voditelj: U evropskim pitanjima Srbija je već jedan korak ispred vas i ona je kandidat za članicu Evropske unije. Da li bi ovo evropsko pitanje moglo biti rešenje za dve zemlje, s obzirom da je to zajednički cilj?
Premijer: Verujem da zapadno balkanska šestorka treba da iskoristi model EFTA i EEA slično onome što zemlje poput Lihtenštajna, Norveške, Švajcarske i Islanda imaju, dakle ugovorni odnos sa EU, odnosno plima koja bi podigla svih 6 brodova ovog regiona, odnosno Kosovo, Albaniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Srbiju, gde bi Brisel imao ključnu ulogu i oni bi nadzorni organ, gde bi postojao zajednički savet i komitet, zajednički sud i na ovaj način za nekoliko godina svi bismo mogli ostvariti napredak ka EU. Međutim, da bi se postigao ovaj cilj, Srbija mora da prizna Kosovo, potrebno nam je međusobno priznanje i u isto vreme Srbija se mora izboriti sa svojom prošlošću. Mora se distancirati od Miloševića, ne kao što se desilo pre nedelju dana, kada je ministar unutrašnjih poslova Srbije polagao bukete svežeg cveća na grob Miloševića. Verujem da je jako važno izboriti se sa prošlošću i EU ne bi više trebala davati novac Beogradu, dok Beograd ne prihvati vrednosti EU. Stoga, formula Beograda, novca EU i ruskog oružja se mora prekinuti. Oni se moraju pridržavati vrednosti EU kako bi dobili sredstva EU.
Voditelj: U ovom momentu Srbija u velikoj meri flertuje sa Rusijom i sa Putinom.
Premijer: Da i oni ucenjuju Brisel u smislu, ako me ne zadovoljite ja ću se prikloniti Ruskoj Federaciji i po potrebi takođe i Kini. Na primer, u suprotnosti sa Kosovom koje nije prihvatilo vakcine iz Ruske Federacije i Kine, već samo one koje verifikovao evropski EMA i američki FDA i danas smo lideri u upravljanju pandemijom Covid-19 sa najmanjom stopom smrtnosti i sa najvećom stopom vakcinacije. Srbija je od početka sa Ruskom Federacijom i Kinom, stoga smatram da Brisel, iako je u određenoj vrsti neprijateljstva sa Kremljem, jer oni poseduju nuklearke, sa Beogradom bi trebao da bude čvrst i principijelan.
Voditelj: Premijeru 10% vaše populacije živi u Švajcarskoj, imamo ogromnu albansku dijasporu. Koliko je značajan novac iz Švajcarske?
Premijer: 62% doznaka koja dolaze u našu zemlju su iz Švajcarske i Nemačke. Ima mnogo Albanaca iz Švajcarske koji pomažu našu ekonomiju, tako što pomažu svoje porodice ali i tako što investiraju na Kosovu. Ja kako novi premijer, ja sam garant vladavine prava za sve buduće investicije. I verujem da kosovski biznismeni koji su u Švajcarskoj, zajedno sa njihovim švajcarskim kolegama i poslovnom zajednicom mogu doći i više investirati na Kosovu. Znate, Švajcarska i Kosovo u kontinentalne zemlje ali imamo lepe planine i sjajne ljude. I verujem da know-how naše dijaspore i u isto vreme ta bliska veza koja postoji među ljudima je nešto što bisom trebali iskoristiti.
Voditelj: Oko dve stotine švajcarskih vojnika su deo međunarodnih mirovnih snaga KFOR na Kosovu i osiguravaju mir i stabilnost u zemlji. Koliki je značaj ovih trupa danas?
Premijer: Hteo bih da zahvalim Švajcarskoj koja je oružila okrilje našim disidentima u 70-tim godinama kada su morali da beže pred diktaturom Jugoslavije pa sve do danas kada švajcarski vojnici pomažu u očuvanju održivog mira i dugoročne stabilnosti i bezbednosti na Kosovu. Takoše bih se zahvalio Švajcarskoj na svim razvojnim projektima koji se sprovode u našoj zemlji i dozvolite mi da posebno naglasim ime, za nas jako važnog političara, gospođu Mišel Kaldirej koja je rekla da je nezavisnost Kosova nastupila mnogo pre nego što smo je proglasili.
Voditelj: To je bilo 2008. godine, i to je bila jedna od prvih zemalja koja je priznala nezavisnost, Postoji čak i trg Mišel Kaldarej u Prištini?
Premijer: Da, mi je jako cenimo i ona je kod nas uvek dobrodošla, tako da ću iskoristiti ovu priliku i pozvati je da nas poseti.
Voditelj: Svakako ćemo joj to preneti. Da se vratimo na švajcarsku vojsku, švajcarski parlament treba da donese odluku o produženju misije KFOR-a. Koliko je ovo bitno u predstojećim godinama i da li će to zauvek trajati?
Premijer: Veoma je bitno. Mislim da je u ovom trenutku bitno da imamo više švajcarskih trupa u našoj zemlji, jer na taj način ćemo Srbiju i Rusku Federaciju naterati da dva puta promisle o tome da li da naštete našoj zemlji. I kroz ove dve decenije, nismo imali nijedan incident u mestima u kojima su švajcarski vojnici. Ljudi pozdravljaju švajcarske vojnike i u velikoj meri cenimo njihovu ulogu i angažovanje, stoga, što se Kosova tiče uveravam vas da su dobrodošli i takođe su nam i potrebni, konkretno u ovim geopolotičkim prevratima kroz koje prolazi naš kontinent.
Voditelj: Premijeru u ovim teškim vremenima koje su vaše želje za predstojeće nedelje i mesece?
Premijer: Jako je bitno postojanje najviše solidarnosti demokratskog zapadnog sveta. Trebamo iskoristiti sve načine da pomognemo ukrajinskom narodu. Na primer, na Kosovu smo spremni da prihvatimo 20 novinara iz Ukrajine ido 5000 izbeglica. Pre toga smo primili preko 14 000 izbeglica iz Afganistana, 10% njih je još uvek na Kosovu, dakle trebamo pomoći ljudima, trebamo se boriti za nacionalnu slobodu, jer nažalost predsednik Putin zatvara sve rute za beg i postao lider u ratu izbora. On je otpočeo ovaj rat, a da nije bio isprovociran, apsolutno neopravdano i smatram da ako ne iskoristimo ovaj momenat za aktivno ujedinjenje demokratskog sveta onda ne samo mi, već i naša deca i unuci, će plaćati cenu našeg nedelovanja i razjedinjenja.
Voditelj: Kosovki premijer Albin Kurti, Priština, hvala vam.
Premijer: Hvala vama na pozivu
Novinar: Najvažnija ličnost za najvažniju temu ovde u emisiji „Ovde šef postavlja pitanja“ svakog četvrtka na televiziji Blick TV. Doviđenja do sledeće nedelje.
Last modified: 11 августа, 2022