Albin Kurti ne želi da priča o ratu. On bi radije pozvao na strane investicije i fokusirao se na kosovsku dijasporu u Londonu.
Kurti je izabran za premijera zemlje u martu 2021. godine i želi da naglasi dobar ekonomski rast; njenu relativno visoku stopu vakcinacije u poređenju sa drugim balkanskim državama; i novi privredni sud koji ima za cilj da ohrabri investitore u ovoj maloj državi.
Međutim, ruska invazija na Ukrajinu dala je novu hitnost osećaju Kosova i nesigurnosti i pokušaju da se pridruži transatlantskom odbrambenom paktu, NATO-u.
„Želeli bismo da se pridružimo NATO-u što je pre moguće“, rekao je g. Kurti, naginjući se napred kao znak dodatnog akcenta. Politički lider je ove nedelje iskoristio sastanke sa britanskim zvaničnicima u Londonu kako bi izneo slučaj za članstvo.
Brexit nije prekinuo bliske veze između Prištine i Londona, kažu zvaničnici sa obe strane. Britanske diplomate i vojno osoblje nisu zaboravili da se, usred pregovora o zoni zabrane letova iznad Ukrajine koja podstiče Treći svetski rat, incident na aerodromu u glavnom gradu Kosova 1999. godine smatra istorijskim trenutkom kada su ruska vojska i ona NATO-a bili veoma blizu sukoba jedna sa drugom.
Međutim, uprkos istorijskim intervencijama NATO-a na Zapadnom Balkanu, čini se da Kosovo neće biti deo odbrambenog pakta u bliskoj budućnosti. Četiri države članice poput Španije, Rumunije, Grčke i Slovačke nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu. Dok je Kosovo priznalo preko 100 država, Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija, kao rezultat blokade od strane Rusije.
Međutim, to nije sprečilo političare da prave istorijska poređenja između Ukrajine i Kosova. Britanski premijer, Boris Johnson, uporedio je napade u Ukrajini sa srpskim zločinima počinjenim u Sarajevu 90-ih godina.
To je paralela koju malo ko na Zapadnom Balkanu nije primetio, a ne samo Kurti. Bio je politički aktivista pre izlaska na izbore, nije se borio u sukobu koji je zahvatio Zapadni Balkan nakon raspada Jugoslavije, bio je u zatvoru, a prema izvorima bliskim njemu, mučen u Srbiji.
Čini se da se ovde radi sa novim „Sarajevom“. Gledamo na opsadu glavnog grada [u Ukrajini]“, kaže on.
Kosovari ne vide samo televizijski ekran kada gledaju Ukrajinu: oni se živo podsećaju na svoja iskustva iz nedavne prošlosti, kaže Kurti, kada je Srbija vršila masakre i masovna proterivanja kosovskih Albanaca i koristila nasilje širom Zapadnog Balkana.
Strah za starce i decu postaje intenzivan: „Ne samo svaki dan, nego svaki sat, možda svaki minut. I ta količina anksioznosti pogoršava vaše biće i integritet. Pretvarate se u žive mrtvace, smatrate se već mrtvima“, kaže on.
Gledajući ugravirano mesto na mapi koju je u utorak prikazao beloruski predsednik Alexander Lukashenko, zajedno sa posljednjim bombardiranjem Kharkiva u Ukrajini, dalo je Kurtiju jasnan prikaz o tome šta čeka Kijev.
„Kad veća severna sila želi da te zastraši i uništi. Vidim da se dešava genocid, gde oni vide teritoriju bez tebe. To je ono što se dešava u Ukrajini.“
„Ova ruska invazija, ova vojna agresija više nije politička. To je genocid.“
Taktike invazije su utemeljene na mračnoj kombinaciji logistike i demografije, dodaje on.
Ali više od prirode rata, sredstva su takođe zabrinuta za Kosovo, kaže g. Kurti. Njegova zemlja bi mogla videti neke od istih tenkova ruske proizvodnje na svojoj granici. Prošle jeseni došlo je do okupljanje trupa, tenkova i borbenih aviona MiG, eskalacija debate o registarskim tablicama sa Srbijom.
Politički i ekonomski Srbija ima bliske veze sa Rusijom. To takođe znači da Moskva očigledno neće izbeći ekonomsku štetu od sankcija, za šta Kosovo strahuje da bi moglo otvrdnuti srca na njegovoj severnoj granici.
Srbija je odbila da uvede sankcije nakon invazije na Ukrajinu, čime nije bila u skladu sa drugim evropskim državama. Njen predsednik Aleksandar Vučić sugerisao je da je taj korak vraćanje podrške Rusije u blokiranju Kosova od članstva u OUN.
G. Kurti i njegove kolege kosovski političari takođe vide paralele između retorike predsednika Putina i iskrivljene istorije, koja sugeriše odgovornost za zaštitu „etničkih Rusa“, i argumenata koje koristi Srbija o etničkoj srpskoj manjini koja živi na Kosovu. Srbija je takođe tvrdila da je istorijsko i kulturno vlasništvo Kosova predstavljalo osnovu za nestanak kosovskih Albanaca 1990-ih.
“Oni ne priznaju zločine iz prošlosti. Istovremeno, oni imaju veoma jake i široke veze sa Rusijom, tako da smo, naravno, veoma budni i zabrinuti, ali se ne plašimo“, kaže Kurti.
Ipak, samo Kosovo ne može da se izbori sa onim što on smatra rastućom pretnjom: „Takođe insistiram na tome da NATO bude mnogo budniji nego što već jeste“, rekao je premijer.
Kosovo je „u opasnosti“ jer Putin zatvara svoje puteve za bekstvo radi deeskalacije, kaže Kurti. Njemu treba da ide napred umesto da traži mir kako bi osigurao svoju političku budućnost, kaže Kurti.
Kosovo strahuje da će Putin, umesto da sam otvori novi vojni front, preko Moldavije ili baltičkih država, verovatnije koristiti Srbiju kao oruđe i svoju vojsku da se proširi na zapadni Balkan. To bi mogao biti način da se sprovedu napori Moskve da proširi teritoriju, tvrdi Kurti.
Za sada je država, sa oko dva miliona građana, ograničena u tome šta može da uradi pred ruskom agresijom u svom napetom komšiluku. Ima potrebe za prijateljima i saveznicima koji imaju na umu istoriju, a potencijalno i manje sigurnu budućnost, kaže Kurti: „Iskustvo je pokazalo da autokratije [rastu] mnogo brže od demokratije. Zato zaista pozdravljam odluku njemačkog Bundestaga u nedelju, da ima potpuno drugačiji pogled na sigurnost i odbranu, na evropsko blagostanje, prava i slobode.
„Želim da vidim kako druge zemlje unutar EU-a i NATO-a shvataju situaciju vrlo ozbiljno i čine korak napred.“
Last modified: 11 августа, 2022