Priština, 17. oktobar 2023
Celi govor Premijera Republike Kosovo, Aljbina Kurtija na Mirovnoj Konferenciji: Demokratija protiv autokratije, u organizaciji udruženja Tout Pour La Republique, Universite Pantheon Sorbonne, Hyland Centra za globalne studije pri UBT-u i Poslovne Mreže Albanske Dijaspore:
Poštovani g. Kristofer Hajland, Zamenik direktora nacionalne politike Predsednika Bila Klintona,
Poštovani g. Oliver Vedrine, Francuski politikolog,
Poštovani g. Hazis Vardar, Predsednik albanske poslovne mreže u Francuskoj,
Poštovani g. Džozef Mihael Viere, Predsednik Udruženja Tout Pour La Republique,
Dame i gospodo,
Dragi prijatelji,
Dozvolite mi da počnem tako što ću čestitati organizatorima, udruženju Tout Pour La Republique, Universite Pantheon Sorbonne, Hajland Centru za Globalne Studije pri UBT-u i Poslovnoj Mreži Albanske Dijaspore što su organizovali ovakvu konferenciju, sa ovom temom u pravo vreme.
Zaista mi je veliko zadovoljstvo i čast biti sa svima vama danas (mada samo virtuelno). Posebno sam zahvalan na prilici da čujem i odgovorim prijatelju i stručnjaku za međunarodne odnose kao što je Kristofer Hajland. Njegovi saveti, zasnovani na dugom političkom iskustvu i izoštrenom osećaju za praktično rasuđivanje, spadaju među one na koje treba obratiti pažnju.
Govor Kristofera Hajlanda naveo me na razmišljanje o svetsko-istorijskom značaju zaštite liberalno-demokratskih ustava u naše dane. U geopolitičkom aspektu, svet je na prekretnici. Dodela moći u međunarodnom sistemu menja se kao rezultat uspona Kine i osvetničkog povratka Rusije. U pozadini ovakvih razvoja događaja, nazadovanje demokratije što se dešava na svetu, uključujući delove zapadnog sveta, zabrinjavajuće je. Građanski identiteti uklonjavaju se jer one plemenske i etničke uzimaju prednost.
Na primer, u našem vremenu možemo čuti mađarskog premijera Viktora Orbana kako govori protiv „mešanja rasa“ i ponosno naziva Mađare „čistom rasom“, možemo saznati da je Rusija svoje zajedničke vojne vežbe vazdušne odbrane sa Srbijom nazvala „Slavenskim štitom“, a možemo videti kako Indija Narendra Modija, najmnogoljudnija demokratija u svetu, u opasnosti je da krene ka nekoj vrsti hinduističke etnokratije. Uporni zahtev srpskog autokratskog rukovodstva za asocijaciju opština sa srpskom većinom na Kosovu može da ne bude pravilno procenjen bez ovog globalnog konteksta, iako je poreklo projekta dublja od toga.
Aleksandar Vučić, sledbenik Vojislava Šešelja i ministar informisanja (što znači propagande) Slobodana Miloševića tokom 1990-ih, nastoji da na Kosovu instalira etnokratski pravno-politički entitet kako bi našu republiku učinio nefunkcionalnom državom. On ne veruje u ideju liberalno-demokratskog građanstva. Zbog toga, u isto vreme kada želi da uspostavi i kontroliše takav entitet na Kosovu, njegova vlada sprovodi administrativno etničko čišćenje opština sa albanskom većinom na jugu Srbije brišući adrese stanovanja lokalnih Albanaca iz opštinskih registara.
Ustav Republike Kosovo, kako s pravom ističe Hajland, ne samo da je zasnovan na univerzalnim liberalno-demokratskim normama, kao što su poštovanje ljudskog dostojanstva i jednaka prava svih građana pred zakonom, već je i veoma velikodušan u svojoj koncepciji prava na samoupravu etničkih manjina, posebno kosovskih Srba. Kosovski Srbi uživaju efikasan veto na mnoge važne aspekte izrade zakona i politika, ne samo na nivou lokalne vlasti, već i na centralnom nivou. Član 81. našeg Ustava, pozivajući se na ono što se naziva „zakonodavstvo od vitalnog interesa“, propisuje da se širok spektar zakona ne može se usvojiti ili ukinuti bez saglasnosti većine poslanika Skupštine, koji imaju mandate garantovane manjinama, što je ukupno 20 mandata (prema članu 64. našeg Ustava). To uključuje zakone koji se odnose na promenu opštinskih granica, zakone koji sprovode prava zajednica i njihovih pripadnika, zakone o upotrebi jezika, zakone o lokalnim izborima, zakone o zaštiti kulturnog nasleđa i posebnim zaštićenim područjima, zakone o verskim slobodama, zakone o obrazovanju i zakone o upotrebi simbola. Štaviše, nijedan od ovih zakona ne može se izneti na referendum.
Ove mere afirmativne akcije čine našu narodnu skupštinu efektivno dvodomnom, iako formalno ima samo jedan dom. Štaviše, Ustav ne samo da zahteva da naša Skupština ima 20 zagarantovanih mesta za manjine, već takođe predviđa da vladin kabinet ima najmanje jednog ministra iz zajednice kosovskih Srba i jednog ministra iz druge nevećinske zajednice na Kosovu. Dakle, osim što je liberalno-demokratski, naš Ustav, koji proističe iz Ahtisarijevog plana (koji je juče umro), ima i ono što politikolozi nazivaju konsocijacijskim osobinama – znači, sporazum kojim se srpskoj manjini daje privilegovana uloga institucionalnog veta.Teško bi neko mogao da navede još jedan ovakav Ustav u zemlji sa demografskom realnošću kakva je naša, gde ogromna većina stanovništva (93%) pripada najbrojnijoj etničkoj grupi, Albancima.
Asocijacija opština sa srpskom većinom (tzv. Srpska Zajednica) bila bi fatalan udarac našem Ustavu. Stoga, nije slučajno što je naš Ustavni Sud utvrdio da su 23 člana njegovog predloženog Statuta u suprotnosti sa našim Ustavom.
Ono što ovde imamo je jasan sukob između dve suprotne vizije: s jedne strane Ahtisarijeve vizije liberalne, multikulturalne i konsocijacijske demokratije, a s druge strane etno-teokratske vizije srpske vlade koja još uvek funkcioniše pod konceptom prestola. Ne možemo imati oba načina. Ako se dozvoli promena našeg Ustava, kao što Srbija namerava da uradi kroz asocijaciju opština sa srpskom većinom, to bi bio kraj nezavisne i liberalno-demokratske Republike Kosovo. Nešto veliko je između za nas kao građane Kosova i demokratske patriote i republičke pristalice. Ali nešto važno je između i za naše zapadne saveznike i partnere. Kosovo je uspešna priča zapadne humanitarne intervencije. Kao takva, njen procvat kao liberalno-demokratske države je najveći postojeći dokaz pravednog rata NATO-a protiv Miloševićeve Srbije.
U globalnom sukobu između demokratije i autokratije kojem sada svedočimo, male bitke na periferiji možda i nisu bitne. Međutim, to je utisak koji ne potvrđuju istorijski dokazi. Naprotiv, istorija uči da neuspeh da se održi principijelan stav protiv autokrata u malom pozorištu svetske politike (kao što su neki možda skloni da vide Zapadni Balkan) može lako da izazove mnogo veće globalne krize. Moderna istorija Balkana to je ilustrovala u mnogim slučajevima, a najdramatičniji je izbijanje Prvog svetskog rata. Verujem da mi demokrate moramo učiniti mnogo više na koordinaciji izvan međunarodnih granica kako bismo jedni drugima ponudili preko potrebnu solidarnost dok se suočavamo s povratkom autoritarne krajnje desnice, bilo u našim ili susednim zemljama. Iako je svakako važno da imamo visok moralni nivo, to je nedovoljno. Ono što nam je potrebno je da ovaj visoki moralni nivo pretvorimo u politički nivo. A za to su potrebni organizovani napori.
Kao što je američki pisac Kurt Vonegut rekao: „Nema nijednog razloga zašto dobro ne trijumfuje jednako često kao zlo. Trijumf bilo čega je stvar organizacije.”
Hvala vam puno!
Merci beaucoup.
Last modified: 18 октобра, 2023