Priština, 21. mart 2022.
Nezvaničan prevod
Novinar: Dok ulazimo u četvrtu nedelju Ruske invazije na Ukrajinu, postoji zabrinutost zbog širenja sukoba na Zapadni Balkan. Bosna i Hercegovina se suočava sa ponovnim oživljavanjem secesionističkih tendencija, dok su pokušaji normalizacije odnosa između Srbije i Kosova zaustavljeni poslednjih godina. 1999. godine kada su NATO snage bombardovale Beograd, glavni grad Srbije, da bi zaustavile etničko čišćenje Albanaca na Kosovu od strane Srba. To sada prilično često pominje ruski predsednik Putin čime opravdava rat u Ukrajini. Jedan od lidera koji je otvoreno bio protiv rata u Ukrajini je premijer Kosova Albin Kurti. Pridružuje nam se uživo iz glavnog grada Prištine. Premijeru Kurti koliko ste zabrinuti da bi se kriza u Ukrajini mogla preliti na Zapadni Balkan i Kosovo?
Premijer Kurti: Dobro jutro svim vašim slušaocima. U prošlosti je Kremlj pominjao Kosovo jednom mesečno, a sada nas pominje nekoliko puta nedeljno, svaki drugi dan, i verujem da žele da pogrešno protumače NATO intervenciju na Kosovu da bi se zaustavio genocid, kako bi pokušali da opravdaju svoj imperijalizam, njihove hegemonističke težnje i njihovu nedavnu invaziju i vojnu agresiju na Ukrajinu. Mi smo od samog početka izrazili svoje divljenje i solidarnost sa oslobodilačkom borbom ukrajinskog naroda i oštro osudili ovu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu koja je ničim izazvana i apsolutno je neopravdana.
Novinar: Dakle, govorite o mogućem vojnom sukobu?
Premijer Kurti: Definitivno. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela sankcije Rusiji. Imaju jake političke, ekonomske i vojne veze. Gasprom, na primer, poseduje 56 procenata naftne industrije Srbije. 151 poslanik u Skupštini Srbije, preko 60 odsto, je član grupe Srpsko-Ruskog prijateljstva, i Srbija ima 14 borbenih aviona MIG 29, od kojih je osam donacija Belorusije i šest iz Rusije. Srbija troši skoro 3% BDP-a na svoju vojsku i to je duplo više od pet drugih zemalja Zapadnog Balkana zajedno. Dakle, dolazi do militarizacije Srbije koja ne priznaje Kosovo i koja preko Republike Srpske u Bosni i Hercegovini pokušava tu državu učiniti nefunkcionalnom, pretvori je u propalu državu i na kraju preuzme kontrolu nad njom.
Novinar: Premijeru Kurti, sada ne govorite o istorijskim savezima, već se osećate ugroženo?
Premijer Kurti: Naravno da istorijski savezi postoje, ali imamo tekuće, snažne i široke veze između Beograda i Kremlja. I to je izuzetno zabrinjavajuće, s obzirom da je interes Kremlja da proširi sukob, da eksternalizuje destabilizaciju i nesigurnost na evropskom kontinentu u cilju dobijanja onoga što despotski predsednik Putin želi, a to je Jalta 2, još jedna Jalta konferencija na kojoj bi on bio sa predsednikom Bajdenom. Čvrsto sam ubeđen da predsednik Putin ne želi da pregovara sa predsednikom Zelenskim, ustvari on želi da ga ubije. On želi da pregovara sa predsednikom Bajdenom i to je veoma zabrinjavajuće jer će oni sagledati ostale krize na evropskom kontinentu gde mogu uzrokovati sukobe i ratove u cilju oblikovanja Evrope, što su i uradili pre 70 godina.
Novinar: Premijeru Kurti veoma je neuobičajeno čuti izabranog lidera, premijera kao što ste vi, koji na radio stanici stvari govori tako jasno. Da li imate osećaj da vas ostali svetski lideri slušaju?
Premijer Kurti: Mislim da me slušaju, međutim, u isto vreme smatram da ne bi trebali biti toliko samodovoljni u pogledu ovog jedinstva i solidarnost zapadnih demokratija. Moramo da ojačamo ovo jedinstvo i moramo aktivno učestvovati u solidarnosti. Dakle moramo pružiti svu moguću pomoć ukrajinskom narodu, ali u isto vreme ne smemo da tolerišemo nikakvu neutralnost u ovom sukobu. Ne možete biti neutralni između vatre i onoga što vatru izaziva. Od ključnog značaja je da sada budemo ujedinjeni i aktivni u solidarnosti sa Ukrajinom ali u isto vreme sve zemlje u Evropi koje ne osuđuju i ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji bi takođe trebalo da budu predmet naše zabrinutosti.
Novinar: Iz Rusije se mogu čuti optužbe da Kosovo šalje borce koji se bore na strani ukrajinskih trupa. Da li je to istina?
Premijer Kurti: Nijedan građanin Kosova nije otišao da se bori u Ukrajinu. Oni iznose različite lažne optužbe i netačne navode, jer je to deo njihovog hibridnog rata. Dakle hibridni rat je pun laži, pun netačnih narativa, i hibridni rat prerasta u rat, kao što smo videli u Ukrajini. Hibridni rat nije zamena za rat već samo njegova pripremna faza i moramo se duboko zabrinuti zbog ovih lažnih optužbi jer su one naznaka onoga što će se sledeće desiti. Podsetiću vas da je predsednik Putin postao premijer Ruske Federacije samo nakon dva meseca oslobođenja Kosova 1999. i nekoliko meseci nakon proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. on je anektirao Južnu Osetiju i Abhaziju. Dakle Zapadni Balkan je u opasnosti jer se Beograd ne udaljava od Kremlja.
Novinar: Imam jedno pitanje, da li bi NATO trebao da bude kao i do sada, odnosno da pruža pomoć samo u smislu logistike, a da pritom ne stupu u direktan sukob. Da li mislite da treba da postoji zona zabrane letova?
Premijer Kurti: NATO je zaustavio genocid na Kosovu. 19 zemalja se udružilo da zaustavi Balkanskog kasapina Slobodana Miloševića, nakon što je on već počinio genocid u Bosni i Hercegovini. Dakle to je bio drugi genocid u kontinentalnoj Evropi nakon drugog svetskog rata koji je naterao NATO da se umeša. Zemlje NATO-a, narodi Evrope bi trebalo da pomognu ukrajinskom narodu jer oni brane čitav kontinent.
Novinar: Da li treba da postoji zona zabrane letova, da ili ne?
Premijer Kurti: NATO zna najbolje ali smatram da kada vidite kako narod u Ukrajini pati dok u isto vreme ruski avioni i artiljerija bombarduju civile, mislim da ono što trenutno radimo, uključujući i NATO nije dovoljno.
Novinar: Premijer Kosova Albin Kurti govorio je za NewsDay.
Last modified: 11 августа, 2022