Poštovana porodice Hoti,
Dame i gosdpodo,
Ne rasvetljena i još enigmatična sudbina profesora Ukšina Hotija je postala teret koji u duši i mišljenju, ne samo njegove tesne porodice, nego i i njegove kolege, bivše studente, istomišljenike, delatnike, institucije Republike Kosovo, i građane Kosova i van njega.
Zabrinjavajuče je i za sav demokratski svet.
Životni put profesora Ukshina Hotija je put istorije našega naroda.
Stalna borba protiv podređivanja i vladanja nad Kosovom , nezavisno od forme političkih sistema.
Jedan put u traženju slobode.
Njegovo političko i nacionalno formiranje u skladu sa naučnim, profesionalnim pripremama su učinili da se profesor Ukshin Hoti pravilno politički orijentiše i zauzima pravilne stavove u odnosu na situacije.
Događaji sada več istorijski, demonstracije iz 1981, su bili pokus kojom se prilikom Ukshin Hoti jasno pozicionirao u političku zaštitu- pravednog zahteva za Kosovo Republiku.
S’ pravom se kaže da su novi društveni procesi , politička zbivanja u istorijskim preokretima , kada su zastupljeni od intelektualaca, ona primaju novu razmeru u svojoj prirodi – ideju, mišljenje, teorijsku artikulaciju.
Jedne takve prirode je bio poznati govor ekspoze Profesora filozofskog fakulteta novembra meseca 1981, kada je sa građanskom elekuentncijom i smelo, javno štitio emencipirajuči karakter demnostracija, i zahteva za Republiku Kosovo.
Taj zahtev- koji je i izraz volje naroda, on će braniti kao intelektualac sa pozicije političkog filozofa, oslanjajuči se na jednoj od osnovnih kategorija filozofije, – razvoj i unapređenje procesa.
Na Kosovu i pored zvanične jugoslovenske doktrine, nacionalna samosvest se povečavala, njen ljudski faktor je tražio veči prostor ekonomskog, društvenog, kulturnog razvoja, koji se više ne može postiči bez političkog razvoja.
Status albanaca na Kosovu i bivšoj Jugoslaviji , u tom ustavnom prostoru se osečao skučeno, stoga je unutrašnji razvoj tražio političko proširenje.
Pravednost ove političke teze, i prava naroda Kosova , su potvrdila sva zbivanja posle 1981: civilna rezistencija, oslobodilačka borba rukovođena od Oslobodilačke vojske Kosova, do današnje realnosti, realnosti proglašenja Nazavisnosti Kosova, i njeno priznavanje od demokratskog sveta.
Ova orijentacija i stav profesora Ukshina Hotija, je učinila da on preživi godine izolacije i zlostavljanja.
Ne samo zahtev za Republiku Kosovo, nego je sve pozicije kosovskog pitanja profesor Ukshin Hoti branio, iz dubine svoga pravog kritičkog intelekta, u štampi vremena , u revijama, posebno u knjizi „ Politička filozofija albanskog pitanja“.
Naučna izlaganja, politički dopisi, analize političkih fenomena sa dioptrijom političkog sociologa, njegov govor na poslednjem suđenju , su dostojanstveni doprinosi i jedinstveni modeli u savremenoj literaturi oko političkog koncepta kosovskog pitanja.
Mislim da ono što obeležava vrhunsku tačku njegovog političkog mišljenja je uspešna povezanost prosuđivanja sa pozicije intelektualca sa širokim horizontom i originalnošču u posmatranju istorijskih i političkih procesa albanskog pitanja.
Ponekad je vreme znalo da cenzuriše profesora Hotija, ali njegovo političko mišljenje je prodoralo kroz cenzuru dnevne politike.
Dubina mišljenja , veliko znanje, poznavanje političkih realnosti na regionalnom i međunarodnom nivou , njegovo iskustvo, čine da profesor Hoti uspostavi dobar odnos između albanskog pitanja i sveta, centara odlučivanja i globalne politike.
Događaje iz 1968, zatim 1981 i 1990 profesor Ukshin Hoti svestrano analizira , objašnjavajuči osobenosti, ali i pronalazeči njihov istorijski kontinuitet.
Kod profesora Ukshina Hotija se bolje nego bilo gde drugo objašnjava ideja da se albanci ni u jednom izveštaju o kulturi i civilizacije ne trebaju osečati inferiorno u odnosu na svoje vladare.
On je svojim delom i mišljenjem dokazao da pripada političkom konceptu autentičnog, oslobodilačkog pokreta .
Političko mišljenje profesora Ukshina Hotija čini čast našoj savremenoj nauci i publicistici sa objektivnošču i pravednošču prosuđivanja, ne samo u zaštiti političke pozicije Kosova u odnosu na Jugoslaviju i Srbiju, nego i sa aspekta relacija Albanija – Kosovo, Kosovo – Makedonija – Kosovo – Crna Gora.
Dame i gospodo,
Sa profesorom Ukshinom Hotijem me veže jedno lepo sečanje, iz vremena kada sam bio student – prorektor.
Kada su nasilni organi izbacili kosovsko obrazovanje iz institucija, profesori i studenti Prištinskog Univerziteta se nisu predali.
U to vreme, nastava se nastavila u alternativnim objektima.
Sa političkog pogleda ostavrena je depolitizacija univerziteta, i ponovo su se vratili politički diferencirani svi profesori i studenti .
Njihov povratak i novi naučni duh univerziteta i kosovske politike.
Sa poštovanjemse sečam prvo predavanje profesora Ukshina Hotija, prilikom njegovog povratka na Univerzitet, u objektu osnovne škole „ Zenel Hajdini,“ na mestu Kodra e Trimave ( Brdo junaka) , gde su se održavala predavanja.
Sala je bila puna studenata i profesora da bi mu čestitali ponovni povratak i istovremeno da bi slušali prvo predavanje, koje se odnosilo na politička zbivanja i početak raspada Jugoslavije, i uvod u demokratske promene u Albaniji.
Profesor Hoti je zastupao političko mišljenje za izgradnju države građanske demokratije.
Dame i gospodo,
Danas, kada se održava ova akademija, Prištinskom univerzitetu, i njegovim studentima nedostaje naučno, kritičko i profesionalno mišljenje, profesora Ukshina Hotija.
Profesoru Ukshinu Hotiju se spravom pripisuje najnaprednije mišljenje, formirano i konkurentno sa mišljenjem svetskih mislilaca i politikologa.
Profesor Ukshin Hoti nam svima nedostaje.
Zahvaljujem!
Last modified: 5 децембра, 2022