Priština, 04. mart 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je danas na konferenciji „Premošćivanje Zapadnog Balkana: Parlamentarna Diplomatija za Regionalnu Bezbednost i Evroatlantske Integracije“, koju je organizovala Parlamentarna Komisija za Spoljnu Politiku i Disaporu u saradnji sa FES-om, događaj kojem su prisustvovali parlamentarci, ambasadori, aktivisti civilnog društva, akademici i drugi predstavnici.
U svom govoru, premijer Kurti je istakao da je parlamentarna diplomatija potrebna više nego ikada da bi pomogla Evropi da se snađe u trenutnoj složenosti i da se suoči sa starim narativima.
„Put ka regionalnoj i evroatlantskoj saradnji nije bez prepreka. Još uvek postoje istorijske žalbe, političke razlike i društveno-ekonomske nejednakosti, koje često prete da nas podele a ne da nas ujedine. Zato moramo da promovišemo principe dijaloga i inkluzivnosti – koji su neophodni za izgradnju mostova između naših ljudi i naših zemalja“, rekao je premijer.
On je rekao da tema današnje konferencije odgovara aktuelnim dešavanjima jer postoje snage koje žele da nas podele, dodajući da evroatlantsku perspektivu treba jačati jer je ona putokaz za mir i bezbednost, stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana.
Govoreći o primeni i procesu članstva Kosova u Evropskoj Uniji i Savetu Evrope, on je rekao da napredak u ovom pravcu ne zavisi samo od demokratije i poštovanja ljudskih prava i nevećinskih zajednica – jer svaka demokratska država u Evropkoj Uniji i Savetu Evrope smatraju da je Kosovo najnaprednija demokratija u regionu i da je naš ustav najnapredniji u Evropi kada je u pitanju zaštita prava manjina ili nevećinskih zajednica – ali zavisi i od ponašanja autoritarnog režima, kao što je Srbija, koja pošto nije zainteresovana da bude deo NATO-a i EU, pokušava da blokira napredak regiona kako bi zadržala ceo region iza sebe.
„Evropska Unija i NATO su s pravom odgovorili na rusku agresiju i bezbednosne pretnje Evropi, ne umirivanjem Putina, već prijemom Finske i Švedske u NATO-u i davanjem statusa kandidata Ukrajini, Gruziji i Moldaviji. Bezbednosnu pretnju Zapadnog Balkana iz Srbije treba rešiti istim pristupom, dajući Kosovu status kandidata u Evropskoj Uniji i članstvo u Savetu Evrope“, rekao je on.
Na kraju, premijer je istakao da je glas i rad parlamentaraca veoma važan, jer se uloga parlamenta ne meri samo zakonima i rezolucijama koje usvaja, već i životima koje dotiče i budućnosti koju oblikuje.
Celi govor Premijera Kurtija:
Poštovani, g. Glauk Konjufca, Predsednik Skupštine Republike Kosova,
Poštovana, gđo. Arbreshë Kryeziu Hyseni, predsednica Komisije za Spoljne Poslove i Dijasporu Skupštine Kosova,
Poštovani dr. Peter Hurrelbrink, Friedrich-Ebert-Stiftung (FES), direktor Fondacije,
Poštovani, g. Lukas Mandel, član u Evropskom Parlamentu i predsednik Udruženja austrijsko-kosovskog prijateljstva,
Ekselencije ambasadori i predstavnici diplomatskih misija na Kosovu,
Poštovani bivši ministri Spoljni Poslova Albanije i Crne Gore, moj dragi prijatelju, Ditmir Bushati i Miodrag Vlahović,
Poštovani članovi parlamenta i ministri Vlade,
Poštovani gosti,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je da vam se danas obratim na ovom događaju, koji je okupio parlamentarce, ambasadore, aktiviste civilnog društva, bivše vladine zvaničnike i akademike iz cele Evrope, kako bi razgovarali o važnim pitanjima za naš kontinent.
Parlamentarna diplomatija je danas potrebna više nego ikada da bi pomogla Evropi da se snađe u trenutnim složenostima i da se suoči sa starim narativima. Put ka regionalnoj i evroatlantskoj saradnji nije bez prepreka. Još uvek postoje istorijske pritužbe, političke razlike i društveno-ekonomski dispariteti, koji često prete da nas podele a ne da nas ujedine. Zato moramo da promovišemo principe dijaloga i inkluzivnosti — koji su od suštinskog značaja za izgradnju mostova između naših ljudi i zemalja.
Ideja da su određene etničke grupe, rase, kulture i grupe superiorne u odnosu na druge je stari stereotip – onaj koji je doveo svet do toliko mržnje i uništenja u prošlosti. Međutim, metode kojima se oni razmnožavaju su nove. Iako je internet povezao milijarde ljudi i dao aktivistima glas u suprotstavljanju nepravdi i mobilizaciji ljudi, takođe viđamo da ista tehnologija i platforme omogućavaju neke od najgorih impulsa čovečanstva.
Mas-mediji su se promenili, svako danas sa nalogom na društvenim mrežama može odmah da širi svoj narativ milionima, ako ne i milijardama ljudi. Ovo je olakšalo da postanete plen onoga što psiholozi nazivaju pristrasnošću potvrde – naime, sklonosti da se izaberu činjenice i mišljenja koja jačaju naše postojeće poglede na svet i da se filtriraju oni koji to ne čine. Ali takođe smo direktno svedoci kampanja dezinformacija i dezinformacija koje nisu zasnovane na selektivnim činjenicama, već na totalnim lažima. Hibridni rat.
Nažalost, rat u Ukrajini se ne dešava u vakuumu. Širom sveta postoji plima autokrata koji aktivno nastoje da sruše demokratiju i potkopaju teško stečena ljudska prava. Despotski predsednik Putin samo je ohrabrio takve autokrate. Upravo ovde, u našem regionu, vidimo kako je autokratski režim u Srbiji bio turbopunjen ruskom invazijom na Ukrajinu. U naše prve dve godine vlasti, doveli su četiri puta više vojske na našu granicu, sponzorisali terorizam i neprekidno širili laži i lažne narative da bi opravdali svoje agresivne postupke prema Kosovu i regionu. Ne možemo biti samozadovoljni. Ne možemo našu demokratiju niti naš napredak uzimati zdravo za gotovo.
Tema „Premošćivanje Zapadnog Balkana: Parlamentarna Diplomatija za Regionalnu i Evroatlantsku Saradnju“ je svakako prikladna jer postoje sile koje žele da nas podele.
Evroatlantska perspektiva mora biti ojačana. To je putokaz za mir i bezbednost, stabilnost i prosperitet za Zapadni Balkan. Usklađivanjem sa principima i vrednostima Evropske Unije i NATO-a, oni koji to zaista žele, mogu da otključaju obilje mogućnosti za ekonomski razvoj, bezbednosnu saradnju i demokratsko upravljanje.
Republika Kosovo je nepokolebljivo posvećena ovom putu. U poslednje tri godine naše vlasti imamo najbrži rast svih demokratskih pokazatelja u regionu. Pridružili smo se sankcijama protiv ruske agresije na Ukrajinu i ojačali demokratiju kod kuće. Ne samo da smo posvećeni, već smo se zalagali za veću regionalnu saradnju u okviru Berlinskog procesa i zasnovanu na pravilima i vrednostima Evropske Unije. Naporno radimo na uklanjanju barijera u trgovini i trgovini među zemljama šestorke Zapadnog Balkana kroz implementaciju zajedničkog regionalnog tržišta i ubrzamo članstvo u Evropskoj Uniji kroz Plan rasta Evropske Unije.
Ipak, put ka evroatlantskim integracijama nije put kojim se može ići sam. To zahteva nepokolebljivu podršku i solidarnost međunarodne zajednice, kao i istinsku posvećenost reformama i pomirenju iznutra.
Kao što se demokratija ne sme uzimati zdravo za gotovo, ja takođe smatram da demokratski napredak ne treba uzimati zdravo za gotovo. Videli smo, možda prečesto, da postoje konkurentske snage sa različitom radnom etikom koje nude drugačiju viziju. Demokratski napredak Kosova moraju podržati sve demokratske snage preko Atlantika, transatlantska solidarnost kao što je gospodin Konjufca istakao.
To znači, pre svega, podršku našem članstvu u međunarodnim organizacijama. 12. maja 2022. godine podneli smo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, a 15. decembra 2022. godine podneli smo zahtev za članstvo u Evropskoj Uniji. Prošle godine, 24. aprila, naša aplikacija u Savetu Evrope je prosleđena Parlamentarnoj skupštini, dok naša aplikacija za članstvo u EU još nije stavljena na dnevni red Evropskog Saveta da ovlasti Komisiju da nam pošalje upitnik.
Svaka demokratska država u Evropskoj Uniji i Savetu Evrope veruje da je Kosovo najnaprednija demokratija u regionu i da je naš ustav najnapredniji u Evropi kada je u pitanju zaštita prava manjina ili nevećinskih zajednica. Ipak, razlozi za nedostatak napretka za članstvo Kosova u Evropskoj Uniji i Savetu Evrope ne leže u demokratiji i snažnoj zaštiti ljudskih i manjinskih prava, već u ponašanju autoritarnog režima. Pošto Srbija nije zainteresovana za članstvo u NATO i EU, ona nastoji da blokira napredak celog regiona, koči ceo region.
Evropska Unija i NATO s pravom su odgovorili na rusku agresiju i bezbednosne pretnje Evropi, ne umirujući Putina, već uvođenjem Finske i Švedske u NATO-u i davanjem statusa kandidata Ukrajini, Gruziji i Moldaviji. Sa bezbednosnom pretnjom Zapadnog Balkana od strane Srbije treba se baviti istim pristupom, čime bi Kosovo dobilo status kandidata u Evropskoj Uniji i članstvo u Savetu Evrope.
S tim u vezi, mislim da su vaš glas i vaš rad važni, jer se uloga parlamenta ne meri samo zakonima i rezolucijama koje donosi, već i u životima koje dotiče i budućnosti koju oblikuje. Svojim glasom i svojim radom možete oblikovati budućnost ovog regiona.
Zahvaljujem se predsednici Komisije za Spoljne Poslove i Dijasporu, gospođi Kryeziu-Hyseni, i predsedniku Skupštine, gospodinu Konjufci, što su nas okupili, i FES-u na podršci ovom događaju. Parlament treba da ima svu neophodnu podršku da ispuni svoje dužnosti i iskoristi svoje mogućnosti u parlamentarnoj diplomatiji.
Mnogo vam hvala.
Last modified: 5 марта, 2024