3. marta 2021. godine
Novinarka: Hajde da dobijemo još jednu reakciju sa istočne Evrope, da razgovaramo sa premijerom Kosova, Albinom Kurti. Drago mi je i zahvaljujem se na prilici da razgovaram sa vama.
Da li ste zabrinuti da ono što se dešava u Ukrajini moglo bi se proširiti na Balkan, na vašu zemlju?
Premijer Kurti: Dobro jutro. Mislim da smo to već videli na Balkanu, na Kosovu, u proleće 1999. godine, kada je 860.000 kosovskih Albanaca deportovano u Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Počinjene su stotine masakra, 12.000 nenaoružanih civila je ubijeno a 20.000 žena je silovano.
Sada vidimo rusku invaziju, vojnu agresiju, koju svaki institucionalni lider, svaki evropski i svetski političar mora oštro i jasno da osudi. Da bi svi zajedno ovako pokažemo solidarnost i divljenje hrabrošću i oslobodilačkom borbom ukrajinskog naroda.
Balkan nije imun od efekata situacije u Ukrajini, jer na Balkanu imamo državu koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, koja se nije pridružila EU-u u osudi ruske invazije a ova država je Srbija – naš prvi komšija. Imamo dugu graničnu liniju sa Srbijom.
Srbija je naš severni sused koji ne priznaje nezavisnost Republike Kosovo, za razliku od Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije.
Srbija ima jake veze [sa Rusijom], a ta veza je i istorijska i kulturna s jedne strane, ali i ekonomska i vojna s druge strane. Na primer, Srbija ima 14 borbenih aviona MiG-29, od kojih 8 imaju kao donaciju od Belorusije, a 6 iz Ruske Federacije.
U Skupštini Srbije od 250 poslanika, njih 151 je član Grupe prijateljstva Srbija-Rusija – to je najveća grupa prijateljstva.
Istovremeno, ruski Gasprom poseduje 56 odsto naftne industrije Srbije i 51 odsto rezervi gasa u Banatskom dvoru u Vojvodini, što je najveća rezerva u južnoj i istočnoj Evropi.
Lukoil, Sberbanka, sve ruske kompanije imaju svoje filijale u Srbiji, prema tome građani Kosova su zabrinuti da će despotski predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin pokušati da prebaci rat i na Zapadni Balkan kako bi on napravio još jedno bojno polje sa zapadnom demokratijom.
Ali, odlučni smo i oprezni, i nismo uplašeni. Želimo i mi da se pridružimo EU-u i NATO.
Za sada imamo NATO na Kosovu, ali što pre pristupimo ovoj organizaciji biće bolje za građane Kosova, za Republiku Kosovo, ali i za ceo region i evropski kontinent uopšte.
Novinarka: Kosovo je više puta pomenuo ruski ministar inostranih poslova Lavrov. Rekao je da građani Kosova idu u Donbask da se bore, šta kažete na to?
Premijer Kurti: Ovo pokazuje njegovu nameru, on želi da destabilizuje Balkan, prema tome i govori ove neistine.
Nema građana Kosova koji su otišli da ratuju u Donbask.
Rusija je ta koja je aneksirala Donbask i Krim.
Ne zaboravimo da je predsednik Putin došao na vlast kao premijer Ruske Federacije samo 2 meseca nakon oslobođenja Kosova 1999. godine, a zatim je Južnu Osetiju i Abhaziju aneksirala Gruziji iste godine, nekoliko meseci nakon što smo proglasili našu nezavisnost. dana 17. februara 2008.
Predsednik Putin se na Kosovu pominje najmanje jednom mesečno, a sada se pominje svake nedelje, jer on jednostavno mrzi NATO, mrzi Zapad.
On je despotski, ogorčen i nostalgičan vođa, i želeo bi da hibridni rat pretvori u rat. Sada vidimo da hibridni rat nikada nije bio zamena za rat, nego jednostavno bila njegova pripremna faza.
I u tom pogledu postoji hibridni rat i na Zapadnom Balkanu a centar Sputnika je u Beogradu za ceo region Zapadnog Balkana.
Prema tome, EU i NATO moraju biti više uključeni u Zapadni Balkan.
Pozivam pet zemalja u okviru EU-a koje nas nisu priznale da priznaju Republiku Kosovo.
Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar moraju priznati nezavisnost Kosova i na taj način doprinesu miru, stabilnosti i bezbednosti.
S druge strane, prošlog novembra, u Sočiju, predsednik Putin je primio predsednika Srbije, Vučića koji je tokom sastanka pokazao mapu Kosova sa severnim delom, posebno zato što su neke od njegovih nelegalnih struktura tamo i dalje veoma aktivne i funkcionalne. Realno, oni su u bliskoj koordinaciji.
Zato bi glavni gradovi EU-a trebali da zatraže od Srbije da kazni rusku invaziju, jer Ukrajina nije bila pogođena zemljotresima ili poplavama, nije doživela nikakvu prirodnu katastrofu, već je ratna mašinerija koju vodi despotski predsednik sa jednim genocidnim ciljem koja izaziva masovni odlazak Ukrajinaca sa Ukrajine.
Prema tome, glavni gradovi zemalja EU trebalo da budu veoma odlučni da zatraže od Beograda da osudi rusku invaziju i vojnu agresiju, jer Ukrajina nije bila pogođena zemljotresima ili poplavama, nije doživela nikakvu prirodnu katastrofu, već je ratna mašinerija koju vodi despotski predsednik sa jednim genocidnim ciljem koja izaziva masovni odlazak Ukrajinaca sa Ukrajine.
Kako izgleda Ruski ’blic krajg’ je propao, ali za mene je jasno da će sada ići nakon raskomadanja Ukrajine, nakon podele Ukrajine na istočni i zapadni deo, gde će zapadni deo biti zamišljen kao zatvorena zemlja (bez pristup moru ) i što manjom teritorijom.
Prema tome, podržavam ukrajinski narod. Uveli smo sankcije Ruskoj Federaciji kao što je odlučio i Savet EU-a, a istovremeno ćemo primiti 20 ukrajinskih novinara koji su bili prinuđeni da napuste svoju zemlju.
Prošle nedelje odluka nemačkog Bundestaga bila je istorijska i bila je velika pomoć EU-u i regionu.
Novinarka: Premijeru Kosova, Albin Kurti, drago mi je što smo danas razgovarali, hvala što ste nam se pridružili.
Premijer Kurti: Hvala i vama.
Last modified: 11 августа, 2022