Ekskluzivno: Albin Kurti kaže da je zapadni Balkan izložen povećanom riziku od vojnog sukoba zbog situacije u Ukrajini
Zapad mora priznati nameru Rusije da izvrši genocid u Ukrajini, rekao je premijer Kosova, upozoravajući da bi se njegova zemlja mogla suočiti sa ruskom ekspanzionističkom agresijom.
Albin Kurti, šef kosovske vlade, rekao je za Independent da njegova zemlja, koja se suočila sa etničkim čišćenjem kosovskih Albanaca od strane jugoslovenskih i srpskih snaga 1990-ih, veruje da je sličan razorni čin sada u toku u Ukrajini.
“Ova ruska invazija, ova vojna agresija više nije politička. To je genocid. Vidite da se genocidna namera svodi na logistiku i demografiju”, rekao je Kurti.
“Kada vidim šta se dešava u Kijevu, izgleda da je ovo još jedno Sarajevo u nastajanju”, dodao je.
Kurti je ove nedelje posetio London kako bi udvostručio diplomatske napore svoje zemlje da se pridruži NATO-u. Transatlantska vojna alijansa intervenisala je u ratu na Kosovu 1999. godine, vazdušnim bombardovanjem srpskih ciljeva nakon što su propali međunarodni napori da se postigne mir.
Nakon invazije na Ukrajinu, g. Kurti strahuje da bi se njegova zemlja mogla suočiti sa mogućim vojnim sukobom, jer Rusija smanjuje svoj politički uticaj u Srbiji. Njegova upozorenja dolaze nakon gomilanja vojnih snaga na severnoj granici Kosova, uključujući tenkove ruske proizvodnje i borbene avione MiG krajem prošle godine.
“Mislim da je zapadni Balkan u još većoj opasnosti od baltičkih zemalja i Moldavije, jer bi tamo Rusija izdvojila deo svoje vojne snage. U slučaju zapadnog Balkana to uopšte ne bi morali da rade, jer bi Srbija mogla da bude dodatna vrednost njihovoj vojnoj agresiji“, rekao je Kurti. “Želeli bismo da se pridružimo NATO-u što je pre moguće.”
„Takođe insistiram na tome da NATO bude mnogo budniji nego što jeste. U Moskvi imamo moćnog vođu koji skreće svoje puteve za beg”, rekao je. “On nije osoba koja izgleda spremna da ide na mir, on će radije tražiti širenje rata. Zato smo u opasnosti.”
Međutim, malo je verovatno da će Kosovo brzo postići članstvo u NATO-u. Dok više od 100 zemalja priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, četiri članice NATO-a ne priznaju. Ova zemlja takođe nije članica UN, kao rezultat ruskih prigovora. Kurti je tražio da, kao minimum, NATO snage razmotre povećanje svog vojnog prisustva u njegovoj zemlji.
Srbija ima bliske veze sa Rusijom i izvela je zajedničke vojne vežbe sa tom zemljom u oktobru prošle godine. Ruska novinska agencija TASS prenela je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da su dve zemlje održale 96 zajedničkih vežbi u 2019. godini. Većina oružja u zemlji uvozi se iz Rusije, navodi CIA World Factbook.
Regionalni analitičari su takođe primetili da su energetska infrastruktura i kompanije dve zemlje takođe usko povezane, što bi moglo da izazove negativne efekte po srpsku privredu nakon ozbiljnih zapadnih sankcija Rusiji.
G. Kurti je rekao da se krajem prošle godine činilo da je Srbija, kao ruski zastupnik, „spremna za napad“ na severnoj granici sa Kosovom. Srpske trupe na granici posetio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, zajedno sa visokim srpskim političarima.
„Kada imate posla sa Ruskom Federacijom i njenim zastupnicima na Zapadnom Balkanu, možete biti šokirani, ali nikada iznenađeni, jer vam oni sve vreme daju dokaze, a ne naznake njihovog budućeg napada“, rekao je Kurti.
Usred ove eskalacije spora oko registarskih tablica, EU i SAD su poručile i Kosovu i Srbiji da smire tenzije.
Kurti je rekao da novinski izveštaji u kojima se vidi beloruski lider Aleksandar Lukašenko ispred mape na kojoj je izrezana Ukrajina direktno podsećaju na izveštaje o sastancima gospodina Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ruska vlada i sam predsednik Vladimir Putin uporedili su aneksiju Krima sa situacijom na Kosovu. Srpska informativna kuća RTV javila je da je Vučić tvrdio da su on i Putin razgovarali o „licemerju u međunarodnim odnosima“ i da su koristili sever Kosova kao primer tokom kojeg mu je srpski političar „pokazao [područje] na mapi”.
Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i, za razliku od drugih evropskih država, odbila je da uvede sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu.
„Oni [Rusija] su bili jedina zemlja koja nije uvela sankcije protiv nas 1990-ih“, rekao je Vučić prošle nedelje, prema izveštaju novinske agencije Reuters. On je dodao da je Rusija podržala Srbiju u njenom „teritorijalnom integritetu u Ujedinjenim nacijama“ odbijanjem da prizna nezavisnost Kosova. „To ne smemo da zaboravimo“, rekao je Vučić.
Gdin. Vučić je bio ministar informisanja pod Slobodanom Miloševićem, prvim aktuelnim šefom države kome se sudi za ratne zločine zbog umešanosti u iste tokom sukoba na Zapadnom Balkanu.
Last modified: 11 августа, 2022