Priština, 21. februar 2024
Prvi zamenik premijera za Evropske Integracije, Razvoj i Dijalog Republike Kosovo, Besnik Bislimi, učestvovao je na panelu za diskusiju „Ekonomski razvoj kosovskih Srba“, organizovanom u Medija centru Čaglavica. U panelu je učestvovao i ministar za Zajednice i Povratak, Nenad Rašić i akteri civilnog društva iz srpske zajednice na Kosovu.
Zamenik premijera Bislimi je u uvodnom izlaganju rekao da „nema boljeg načina za produbljivanje saradnje i integracije nego kada se govori o ekonomskom razvoju i rastu zapošljavanja“.
On je dodao da zalaganje Vlade podršci ekonomskom razvoju srpske zajednice takođe ide kroz 5 koraka kao što su: podrška koju nudimo preduzećima, povećanje formalizacije privrede, jačanje agregatne tražnje, direktna podrška infrastrukturnim projektima i povećanje efikasnosti borbom protiv korupcije i šverca,to stvara prostor za procvat subjekata koji postupaju u skladu sa zakonom.
Dok se program koji bi podržao koordinaciju i saradnju opština sa srpskom većinom sa drugim opštinama na Kosovu, proteže se na tri nivoa: međuopštinska saradnja za zajedničko pružanje određenih opštinskih usluga, saradnja privrednih preduzeća između ovih opština i intenziviranje saradnje između organizacija civilnog društva opština različitog etničkog sastava.
On je takođe podsetio da je prošle nedelje ministar Rašić zajedno sa ministrom Finansija, Rada i Transfera, Hekuranom Muratijem, predstavio novu platformu, koja ima za cilj otvaranje 2000 radnih mesta, subvencionisanjem do 70 odsto plate ili do 350 evra za period od 6 meseci.
O uredbi CBK-a je rekao da „Uredba Centralne Banke, koja je objavljena 27. decembra prošle godine, više puta smo naglasili da ona nema cilj, niti se bavi bilo kojom valutom koja je u opticaju. Glavni fokus je, prema tumačenjima Centralne Banke, bio povećanje sigurnosti bankarskog sistema i platnog prometa“. On je dodao da je Centralna Banka objavila niz aktivnosti i mera kojima ima za cilj da ublaži ovaj uticaj, a narednih dana Vlada Republike Kosovo će izaći sa spiskom od 10 mera, sa kojima ćemo pokazati kako ćemo voditi računa da građani ne budu oštećeni u ovoj prelaznoj fazi, već faza koja bi onda garantovala punu implementaciju formalizacije platnog sistema.
„Mislim da je dobar početak da se više fokusiramo na ekonomiju i na stvaranje radnih mesta, jer je ovo najbolja strategija da se obezbedi održiva integracija svakog od nas.” zaključio je.
Celi govor zamenika premijera Bislimija:
Hvala vam puno na prilici da danas, zajedno sa ministrom Rašićem i našim uvaženim kolegama i prijateljima civilnog društva, možemo da razgovaramo o mogućnostima za ekonomski razvoj. Za mene je to i prednost jer se ova tema poklapa sa idejama koje sam pokrenuo iz svog iskustva, za koje mislim da nema boljeg načina za produbljivanje saradnje i integracije nego kada se govori o ekonomskom razvoju i rastu zaposlenosti. I mislim da je najbolji doprinos koji možemo da damo u tom pravcu da pitanje integracije nevećinskih zajednica tretiramo sa istim kriterijumima kao kriterijumi za ekonomski napredak celokupnog stanovništva Kosova. Ono što radimo na celom Kosovu, mislim da treba da bude prioritet i kada je reč o zalaganju Vlade da podrži ekonomski razvoj opština sa većinskim stanovništvom srpske zajednice. Želeo sam da u uvodu ukratko pomenem mehanizme preko kojih delujemo.
Prvi korak je podrška koju nudimo preduzećima, bilo da su organizovana preduzeća, akcionarska društva ili preduzeća nastala samozapošljavanjem malih preduzetnika. To činimo kroz programe podrške grantovima i subvencijama direktno, ili čak indirektno, podržavajući otvaranje radnih mesta koje ovi subjekti omogućavaju.
Videli smo prošle nedelje posetu ministra Rašića zajedno sa ministrom Finansija, Rada i Transfera g. Hekuranom Muratijem na severu Kosova, gde su predstavili novu platformu, koja ima za cilj otvaranje 2000 radnih mesta, subvencionisanjem do 70 odsto plate ili do 350 evra za period od 6 meseci. Povratna informacija koju smo dobili je da je ova mera izuzetno dobro prihvaćena na severu i veoma je važno istaći da su trenutne računice ministarstva da je potencijal za otvaranje novih radnih mesta oko 2000, ali ako vidimo da postoji spremnost i zainteresovanost preduzetnika da otvore više radnih mesta, ova mera se može slobodno proširiti za još 2000 drugih radnih mesta i ono što je veoma važno je da se ova mera može slobodno proširiti i u drugim opštinama sa srpskom većinom u ostalom delu Kosova.
Još jedna podrška [drugi korak], koju dajemo za osnaživanje biznisa u ovim opštinama, je takođe kroz povećanje formalizacije privrede, i mislim da je u ovom kontekstu ideja mere koju je predstavio ministar Rašić treba videti, pošto će tehnički za Ministarstvo Finansija, Rada i Transfera, svaki posao koji bude raspisan, bilo da se radi o novom ili o formalizaciji postojećih radnih mesta, biti tretiran isto, pa će kriterijumi za ocenjivanje biti isti , ali formalizacija podrazumeva da se transakcije, koje obavljaju učesnici u ovom privrednom okruženju, sve moraju registrovati, jer se samo na taj način obezbeđuje ravnopravnost konkurencije. Dakle, uredbu Centralne Banke, o kojoj ću govoriti nešto kasnije, treba tumačiti u ovom svetlu.
Sledeći [treći] element, kroz koji podržavamo jačanje sektora privrede u opštinama, je takođe jačanje agregatne tražnje. Svi državni programi tokom 2022. i 2023. godine imali su za cilj preraspodelu nacionalnog dohotka, koji je iz budžeta otišao na one kategorije društva koje imaju veću sklonost ka potrošnji domaćih proizvoda. To znači da ako izdvajamo budžetska sredstva za penzionere ili decu, veća je verovatnoća da će oni tu dodatnu kupovnu moć da kupe domaće proizvode i da se na taj način, indirektno, jača lokalna privreda.
Čak i četvrti stub, koji je za mene veoma važan, jeste direktna podrška infrastrukturnim projektima koji se podržavaju preko tri kanala, od kojih su dva pod kontrolom Vlade Kosova. Prvi kanal je budžet koji se izdvaja za opštine koje jasno imaju kategoriju kapitalnih investicija, bilo lokalnih ili međuregionalnih, a cilj ovih investicija je poboljšanje života građana i povećanje konkurentnosti preduzeća.
Na primer, ako poboljšamo putnu infrastrukturu u Zubinom Potoku, ovo ubrzava period isporuke robe ili proizvoda koje farmeri Zubinog Potoka proizvode, ka pijacama u drugim delovima Kosova i na taj način povećavaju šanse da mogu ostvariti dodatni prihod. Drugi kanal preko kojeg se podržava infrastruktura uglavnom se odnosi samo na četiri opštine na severu Kosova, je poverenički fond, u kojem se slivaju budžetska sredstva koja mi prikupljamo na graničnim prelazima Jarinje i Bernjak i koriste za investicije prema zahtevu opštinskog rukovodstva upućen jednom panelu gde potom glasaju predstavnik EU na Kosovu, ministar Finansija i predstavnik četiri opštine na severu Kosova.
Čak i peti stub, koji je važan, jeste indirektno jačanje privrede kroz povećanje efikasnosti, to se radi borbom protiv korupcije, šverca i ostalog, čime se stvara prostor za procvat subjekata koji postupaju u skladu sa zakonom. Pored toga, u fazi smo projektovanja i konceptualizacije većih infrastrukturnih projekata, npr. svi podaci govore da opštine Leposavić i Zubin Potok imaju više nego proporcionalan potencijal za proizvodnju obnovljive energije, ali za to su potrebna veća sredstva i u saradnji i sa EU.
Ali u ovom trenutku testiramo mogućnosti vlade, ali i spremnost stranih i ozbiljnih preduzeća da uđu na ovo tržište i stvore prostor za proizvodnju obnovljive energije u četiri opštine na severu Kosova.
Kažem da merenja pokazuju da postoji veliki potencijal. Takođe smo osmislili i radimo na izgradnji naših apsorpcionih kapaciteta, mnogo veći projekat saradnje sa Evropskom Unijom koji može biti ili deo Plana rasta ili godišnjih IPA, ili može biti deo donatorske konferencije za koju se očekuje da se organizuje u trenutku kada postoji zadovoljavajuća primena Osnovnog Sporazuma između Kosova i Srbije, dogovorenog 27. februara prošle godine.
Program koji bi podržao koordinaciju i saradnju opština sa srpskom većinom sa ostalim opštinama Kosova, takođe na tri nivoa. Međuopštinska saradnja za zajedničko pružanje određenih opštinskih usluga, recimo preduzeće za vodosnabdevanje u Štrpcu bi sarađivalo sa preduzećem za vodosnabdevanje ili sakupljanje otpada u Uroševcu.
Zatim, drugi deo bi bio stub saradnje privrednih preduzeća između ovih opština i treći stub, intenziviranje saradnje između organizacija civilnog društva opština različitog etničkog sastava.
U odluci ili uredbi Centralne Banke, koja je objavljena 27. decembra prošle godine, više puta smo naglasili da uredba nema cilj, niti se bavi bilo kojom valutom koja je u opticaju. Glavni fokus, prema tumačenjima Centralne Banke, bio je na povećanju sigurnosti bankarskog sistema i platnog prometa, a tu sigurnost su napala tri elementa.
Prvi element je bio iz veoma velikog udela korišćenja novčanice od 500 evra u opticaju, poznato je da se takve novčanice u relativno maloj ekonomiji kao što je Kosovo, obično koriste kada se radi o transakcijama van formalne ekonomije, a iskustva iz prošlog meseca pokazuju da je ova briga Centralne Banke veoma legitimna jer je za nekoliko nedelja Centralna Banka povukla iz opticaja 165 hiljada novčanica od 500 evra, što je ukupno 83 miliona evra. Možete zamisliti za ekonomiju kao što je Kosovo, koliko ovo znači za sigurnost transakcija u formalnoj ekonomiji.
Drugi deo je o zaštiti potrošača od prometa lažnih novčanica i svedoci ste da smo u poslednje vreme imali napad koji ne dolazi sa Kosova, već ulazak lažnih kovanica dolazi iz susednih država Kosova, ali ovo onda stvara probleme za sve korisnike evro valute.
A treći se tiče uvoza i izvoza valuta u celini, ne samo evra, već svih valuta, uključujući američki dolar, albanski lek, srpski dinar, znači sve valute na Kosovu, za koje se mora uspostaviti zakonitost. Ovo je takođe zahtev Berlinskog procesa, gde korišćenje SEPA mehanizma zahteva se od svih zemalja Zapadnog Balkana i ne možete se pridružiti ovde a da ne uspete da konsolidujete platni sistem na teritoriji Kosova.
Svesni smo da kratkoročno sprovođenje ove mere može stvoriti poteškoće za deo građana koji su dobijali i primaju finansijsku podršku od Republike Srbije. Centralna Banka je izdala niz aktivnosti i mera kojima ima za cilj da ublaži ovaj uticaj, a narednih dana Vlada Republike Kosovo će izaći sa listom od 10 mera, sa kojima ćemo pokazati kako ćemo se brinuti da građani ne budu oštećeni u ovoj prelaznoj fazi, već faza koja bi tada garantovala punu implementaciju formalizacije platnog sistema.
Još jednom, puno vam hvala na prilici. Mislim da je dobar početak da se više fokusiramo na ekonomiju i na stvaranje radnih mesta, jer je ovo najbolja strategija da se obezbedi održiva integracija svakog od nas.
Završavam još jednom sa zaključcima da građani Republike Kosovo mogu da hodaju samo istim tempom kao i pripadnici manjina, stoga vidimo i kao obavezu većine na Kosovu da više radi na integraciji i razvoju saradnje sa pripadnicima drugih manjina na Kosovu.
Hvala vam još jednom.
Last modified: 21 фебруара, 2024