Premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti učestvovao je danas u Briselu u diskusiji koju je organizovao Centar za studije evropske politike (CEPS) u saradnji sa Ambasadom Republike Kosovo u Briselu, na temu „Put Kosova u EU: Unapređenje demokratije, bezbednosti i ekonomskog rasta“.
Kompletno uvodno izlaganje premijera:
Čast mi je i odgovornost obratiti vam se danas o važnoj temi, kao i u ovim vremenima koja su bez presedana geopolitičke bezbednosne promene i složeni globalni izazovi sa kojima se svi zajedno suočavamo, iako neki više od drugih.
Više od dve decenije, Evropska unija dosledno potvrđuje da zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Ovo opredeljenje je nedvosmisleno artikulisano na Samitu u Solunu 2003. godine, gde je EU obećala podršku našim evropskim integracijama. Obaveza je ponovljena mnogo puta kroz zaključke Evropskog saveta, svakih šest meseci. Ipak, jedino je Hrvatska do sada uspela da postane članica.
U poslednje vreme, međutim, stvari izgledaju optimističnije. Nakon deset godina stagnacije i malo napretka, čini se da je EU postavila temelje za bliži odnos, dublju saradnju i strukturirani put pristupanja. Tokom protekle tri godine, videli smo konkretan napredak, uključujući:
· Pokretanje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom;
· Dodeljivanje statusa kandidata Bosni i Hercegovini;
· Zahtev za članstvo Kosova u EU 15. decembra 2022. i odobrenje vizne liberalizacije za građane Kosova 1. januara 2024. godine;
· Dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji; i
Ipak, uprkos ovim naprecima, proces proširenja ostaje previše dugotrajan, birokratski i nepredvidljiv. On je postao pokretna meta, izazivajući sumnju u to da li zaista postoji politička volja da se zapadni Balkan integriše u evropsku porodicu. Sve veći osećaj razočaranja, posebno među mlađim generacijama, ugrožava samu legitimnost obećanja EU. Povećavajući ovu neizvesnost, rat u Ukrajini je suštinski promenio prirodu proširenja EU.
Proširenje, nekada tehnički i politički instrument, sada je evoluiralo u geostrateški i bezbednosni imperativ. Iako u potpunosti podržavamo kandidaturu za članstvo u EU Ukrajine i Moldavije, ova promena ne sme da dođe na račun dugogodišnjih kandidata koji su godinama sprovodili sporazume o stabilizaciji i pridruživanju, usmeravajući pristupne fondove za EU na usklađivanje zakonodavstva i ispunjavajući druge tehničke uslove EU. Proširenje mora ostati zasnovano na zaslugama, sa predvidljivim rezultatom: Članstvo u EU.
Naročito u slučaju Kosova, to nije bio slučaj. Kosovo je najnaprednija demokratija na zapadnom Balkanu i nosilac osnovnih vrednosti EU, ali ostaje samo potencijalni kandidat za članstvo u EU.
Posvećenost naše zemlje pristupanju EU i njenim vrednostima, politikama i standardima ipak jača je nego ikad.
Strateški ciljevi Kosova uključuju pridruživanje EU i NATO. S tim u vezi, naše potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP) je neupitno, s obzirom na to da naši građani snažno podržavaju integraciju Kosova u EU. Rat u Ukrajini istakao je imperativ za jačanje jedinstva i solidarnosti širom Evrope. CFSP se ističe kao ključni instrument za održavanje mira i bezbednosti u našem regionu i na kontinentu.
Kosovo ostaje u potpunosti usklađeno sa CSFP-om i vrednostima EU kao deo svojih tekućih reformi. To je očigledno u našoj oštroj osudi ničim izazvanog rata Rusije protiv Ukrajine i usvajanju višestrukih paketa sankcija protiv Rusije, Belorusije i njihovih saveznika. Kosovo je takođe pružilo značajnu vojnu pomoć Ukrajini, uključujući i vozila i minobacačke granate. Takođe smo dočekali 18 ukrajinskih novinara na Kosovu kao deo našeg programa za pružanje smeštaja novinarima, nudeći im siguran prostor za nastavak njihovog važnog posla.
Štaviše, Kosovo ima moderan i napredan pravni okvir za zaštitu ljudskih prava, uključujući i prava manjina. Prema eminentnim pravnicima Saveta Evrope, to je okvir koji premašuje međunarodne standarde. Kosovo dodeljuje ustavni status međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima, kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Evropska konvencija o ljudskim pravima, Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina i Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ustavni poredak Kosova je takođe u skladu sa Kopenhaškim kriterijumima i principima koji promovišu otvorenu i konkurentnu tržišnu ekonomiju.
Već osam godina, Kosovo dosledno pokazuje političku volju i kapacitet da sprovede svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je na snazi od aprila 2016. godine. Značajno smo poboljšali kvalitet politika, čime smo dokazali našu sposobnost da sprovedemo sektorske pravne tekovine EU.
Kroz proces stabilizacije i pridruživanja, tokom dvadeset godina, Kosovo je uskladilo i približilo svoje zakonodavstvo i institucije sa pravnom tekovinom, normama i standardima EU. Više od jedne decenije, narod Kosova sanja o pridruživanju EU – ne samo zbog obećanja prosperiteta, već i zbog vrednosti koje EU ima, zajedničkih interesa koje delimo i našeg potencijala da doprinesemo kao članica Evropske unije.
Reformisali smo se, ojačali i uskladili se sa standardima EU.
Pored toga, Kosovo nema plan B za članstvo u EU.
Kosovo je pokazalo da je pouzdan partner Evropske unije i da snažno veruje u njenu evropsku budućnost. Kao primer demokratije u regionu, pokazali smo svoju posvećenost kada se daju jednake šanse. Vreme je da EU pokaže da Kosovo vidi kao deo svoje budućnosti. Ovo će još više ojačati našu posvećenost evropskoj agendi, čineći put ka EU opipljivijim.
Došlo je vreme da Kosovo i EU intenziviraju zajedničke napore u prevazilaženju prepreka koje ometaju proces pridruživanja Kosova EU. Odnosno:
1. Da pokrenemo Upitnik za Kosovo, procenjujući naše institucionalne i pravne kapacitete za članstvo u EU; i
2. Da se pripremi mišljenje zasnovano na zaslugama za status kandidata za EU.
Kosovo je najmlađa država u Evropi. Godine 1999. izašao je iz decenije aparthejda, koji je kulminirao brutalnim ratom i poslednjim genocidom u XX veku.
Samo 26 godina kasnije, Kosovo je jedna od najbrže rastućih ekonomija na zapadnom Balkanu. Uprkos globalnim izazovima, naša ekonomija je u poslednje tri godine među najboljima u regionu, što potvrđuju i pokazatelji Svetske banke. Od 2019, poslednje godine pre pandemije, do 2024, kosovski BDP je porastao za skoro 50%, izvoz se udvostručio, a direktna strana ulaganja su više nego udvostručena. Tokom ovog perioda, otvoreno je i formalizovano 24% više radnih mesta, čime su porodice izvučene iz siromaštva i smanjena nezaposlenost sa 26% na 11%.
U međuvremenu, međunarodni posmatrači su više puta potvrđivali naš napredak u pogledu demokratskih pokazatelja tokom protekle četiri godine, u više izveštaja izdatih tokom ovog perioda. Na primer, globalno rangiranje Kosova je poboljšano za 31 mesto u Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenela, u kome smo 2024. godine postigli najviši rezultat ikada. U izveštaju Fridom hausa se rangiramo kao prvi na zapadnom Balkanu, i drugi u Evropi a treći u svetu po najvećem poboljšanju političkih prava i građanskih sloboda. A izveštaj Svetskog projekta pravde stavio je Kosovo na drugo mesto u svetu po najvećem napretku u vladavini prava. Takođe smo prvi na Zapadnom Balkanu i među prvih devet zemalja u svetu po demokratskom napretku, prema Indeksu izborne demokratije Instituta V-Dem.
Ovaj ogroman demokratski napredak je nedavno viđen na našim prvim redovnim parlamentarnim izborima od osnivanja naše države. Dana 9. februara 2025. godine organizovali smo ove izbore na osnovu novog zakona koji je odražavao preporuke OEBS/ODIHR, što je označilo značajan napredak u ispunjavanju dugogodišnjih preporuka Izborne posmatračke misije EU (EU EOM). Usvajanje uz konsenzus zakona o opštim izborima obezbedilo je solidnu osnovu za demokratske izbore u skladu sa međunarodnim standardima.
Dakle, u vreme kada su se mnoge demokratije širom sveta suočile sa erozijom demokratije, Kosovo nastavlja da napreduje kao najdemokratskija zemlja u regionu. Ova dostignuća ističu demokratsku otpornost Kosova kao partnera i njegovu posvećenost vrednostima EU.
Evropska komisija je takođe prepoznala poboljšane kapacitete Kosova za koordinaciju i sprovođenje u procesu integracije u Evropsku uniju. Tokom protekle četiri godine, uspešno smo sproveli brojne dugo odlagane reforme u vezi sa pravnim tekovinama EU, koje EU dosledno preporučuje već deceniju.
U poslednjem izveštaju Komisije o Kosovu, objavljenom u oktobru 2024. godine, utvrđeno je da smo pokazali napredak u 36 od 38 oblasti, a nazadovanje ni u jednoj.
Ključne oblasti poboljšanja uključuju:
• Dobar napredak u carinama, porezima, socijalnoj politici, obrazovanju, kulturi i energetici;
• Usklađivanje sa unutrašnjim tržištem, sa 16 zakona i 35 podzakonskih akata odobrenih u okviru SSP-a;
• Uspešno formalizovanje poslova;
• Značajno smanjenje javnog duga;
• Poboljšano upravljanje javnim projektima;
• Rast izvoza i povećana ekonomska otvorenost;
• Povećanje broja novih preduzeća, sa preko 1.140 otvorenih samo 2023. godine;
• Stabilan finansijski sektor;
• Bolje poslovno okruženje i uspešna digitalna transformacija; i
• Smanjenje nezaposlenosti na rekordno niskih 11%.
Godišnji izveštaj EK za 2024. takođe pohvaljuje razvoj programa regionalne saradnje, posebno predstavljanje Kosova u CEFTA-i i napredak u izgradnji Regionalnog zajedničkog tržišta (RCM), jednog od najvećih dostignuća Berlinskog procesa. Posvećenost Kosova stavljanju u funkciju ovog tržišta i njegov proaktivni pristup pomogli su u prevazilaženju prethodnih izazova i stvorili novi zamah u ovom procesu, koji je sada uključen kao drugi stub Plana rasta.
Tokom Berlinskog procesa 14. oktobra 2024. najavio sam da će naša zemlja jednostrano ukinuti vize za građane Bosne i Hercegovine počevši od početka 2025. godine, pozivajući na reciprocitet. Vlada je u decembru i formalno usvojila ovu odluku, kojom se vlasnicima ličnih karata Bosne i Hercegovine dozvoljava ulazak na Kosovo bez vize od 1. januara 2025. godine.
Ova odluka odražava posvećenost Kosova da obezbedi da Berlinski proces direktno koristi građanima, istovremeno podstičući regionalnu stabilnost i saradnju. To je takođe deo tekućih napora Kosova da bude aktivan i konstruktivan doprinosilac regionalnoj saradnji i evropskim integracijama.
Pored toga, Kosovo pozdravlja i u potpunosti je posvećeno novom Instrumentu za reformu i rast za zapadni Balkan. Ohrabruje postojanje Plana rasta koji ima za cilj da poboljša konvergenciju unutar ZB6 i sa EU kroz jačanje ekonomske integracije, približavanje jedinstvenom tržištu EU, jačanje regionalne saradnje i ubrzanje fundamentalnih reformi.
Kosovo je prva zemlja na zapadnom Balkanu koja je na vreme dostavila Reformsku agendu Evropskoj uniji, pokazujući svoj državni kapacitet da sprovede neophodne reforme. Ova agenda predviđa 111 reformskih koraka u prioritetnim oblastima, uključujući: upravljanje, javnu upravu, zelenu i digitalnu tranziciju, razvoj privatnog sektora, zadržavanje ljudskog kapitala i vladavinu prava.
Pored izuzetnog napretka Kosova u pogledu vrednosti i reformi EU, celom regionu je takođe potrebna mapa puta ka punopravnom članstvu.
Postepena integracija nudi strukturiran i inkrementalan pristup usklađivanju zapadnog Balkana sa EU, ali ne sme postati zamena za puno pristupanje. Već postoji pad poverenja javnosti u proces proširenja EU, prema barometru RCC-a. Podrška članstvu u EU pala je na 54%, što odražava razočaranje zbog sporosti procesa pridruživanja. Ovo signalizira da, iako evropska aspiracija traje, njen kredibilitet je ugrožen. Opipljivi napredak mora da se pretvori u vidljive i merljive rezultate među građanima i preduzećima kako bi se održalo poverenje javnosti.
Dame i gospodo,
Integracija zapadnog Balkana u Evropsku uniju nije samo politička težnja – to je strateška neophodnost. Čvrsta posvećenost naše zemlje i snažna podrška naših građana integraciji i partnerstvu sa EU, doprineće ubrzanju reformi u vezi sa EU.
Volja naroda — barem za većinu zemalja zapadnobalkanske šestorke — je jasna, kao i vizija EU za zapadni Balkan: budućnost regiona leži u Evropskoj uniji.
Zapadni Balkan je spreman i posvećen preuzimanju konstruktivne uloge unutar Evropske unije. Sada, Evropska unija mora da deluje odlučno, da prevaziđe birokratiju i da ispuni svoje obaveze.
Mora se suprotstaviti remetilačkom uticaju Rusije i ubrzati procese pridruživanja zemalja koje teže EU.
Sada je vreme da se ponovo osnaži proces kako bi bio strateškiji i zasnovan na zaslugama, da se nagradi posvećenost i reforma, i da se prihvate zemlje koje doprinose zajedničkoj viziji ujedinjene Evrope. Hajde da napredujemo zajedno – korak po korak, reforma po reforma – dok Kosovo i ostatak zapadnog Balkana ne zauzmu mesto koje nam pripada u Evropskoj uniji.
Veliko hvala.
Last modified: 10 априла, 2025