Priština, 25. februar 2025
U organizaciji Kabineta premijera danas je održan komemorativni skup u čast preminulog Faika Rexhepija, poznatog kao simbol otpora srpskom režimu na protestima u Prištini 1990. godine, koji je preminuo 23. februara 2025. godine.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti je u svom govoru naveo da su u kontinuiranoj hronologiji dnevnih događaja retki slučajevi i tako malo ljudi koji uspevaju da se izdignu iz svakodnevice i postanu simboli posebnih političkih događaja svog vremena.
„Među hiljadama ljudi koje je jurila policija, jedan čovek, Faik Rexhepi, sedeo je tačno na sredini puta, sedeo je prekrštenih nogu i sa rukom ispod brade, u stoičkom stavu“, opisao je premijer Kurti, pričajući istoriju o 29. avgustu 1990. godine, kada je delegacija od sedam američkih senatora, predvođena Robertom Džozefom Dolom, bila u poseti Prištini, a oko 10.000 ljudi se okupilo u Prištini da stavi do znanja američkim senatorima da su tako dobrodošli na Kosovo, gde su Albanci bili potlačeni, nedovoljno zastupljeni i diskriminisani pod srpskim režimom.
Faik Rexhepi je kroz imidž čoveka koji ne mrda pred nasiljem srpske policije iznikao u imidžu Albanske odaje na Trgu republike, rekao je premijer.
„Faik Rexhepi, vredni radnik i patriota, od Preševa u Prištini, Faik Rexhepi je naš čovek koji ne odlazi, naš čovek koji ostaje. A oni koji ne odlaze, oni koji ostaju, makar to bila samo jedna osoba, postaju ceo narod koji ostaje i pobeđuje. Taj dan nam je došao 9 godina kasnije, u junu 1999. godine“, nastavio je on.
32 godine nakon protesta sa centralnom figurom Faika Rexhepija, monumentalizovan je u javnu skulpturu usred Prištine 28. novembra 2022, od strane umetnice Eliza Shala. Tokom svog govora, premijer Kurti je rekao da Faika Rexhepija poznajemo po imenu i po njegovom delovanju, po njegovoj dobroti prema ljudima, prema radu, prema narodu, prema našoj naciji.
„Faik Rexhepi ostaće ovekovečen na centralnom trgu Prištine, sada Demokratske republike bez srpskog okupatora, kao što je ostao ovekovečen u našem sećanju, sećanju porodica, društva i svih Albanaca, ne samo na Kosovu“, zaključio je on.
Na ovom komemorativnom skupu, zajedno sa premijerom Kurtijem, bili su i zamenica premijera za Pitanja manjina i ljudska prava, Emilija Redžepi, ministar Odbrane, Ejup Maqedonci, ministarka Industrije, preduzetništva i trgovine, Rozeta Hajdari, ministar za Životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu, Liburn Aliu, ministarka Pravde, Albulena Haxhiu, poslanici Skupštine, kao i članovi porodice, prijatelji i saradnici Faika Rexhepija.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gđo. Hyrije, supruga Faika Rexhepija,
Poštovani Visar, Elvis, Albana i Vlora, deca Faika Rexhepija,
Poštovani članovi porodice,
Poštovani g. Dibran Gashi, saradnik i prijatelj Faika Rexhepija.
Poštovane kolege iz Vlade Republike Kosovo, zamenice premijera Redžepi, ministri Maqedonci, Hajdari, Aliu i Haxhiju,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Nacionalni aktivisti, bivši politički zatvorenici,
Poštovani prisutni, ožalošćeni gubitkom kojeg smo pretrpeli,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
U kontinuiranoj hronologiji dnevnih događaja, vrlo su retki slučajevi i vrlo mali broj ljudi koji uspevaju da se izdignu iz svakodnevnice i postanu simboli konkretnih političkih događaja svog vremena. Jedan od ovih slučajeva i jedan od ovih ljudi je slučaj Faika Rexhepija, za koga smo se okupili da se setimo danas, dan nakon što je sahranjen i fizički se odvajamo od njega, samo fizički.
Delegacija od sedam američkih senatora, predvođena Robertom Džozefom Dolom, posetila je 29. avgusta 1990. Prištinu. Dok su održavali sastanak sa tadašnjom kosovskom političkom elitom, oko 10.000 ljudi okupilo se u Prištini ispred hotela Grand, gde se taj sastanak održavao. Njihovim okupljanjem, te hiljade ljudi želelo je da američkim senatorima stavi do znanja da su tako dobrodošli na naše voljeno Kosovo, gde su Albanci bili potlačeni, nedovoljno zastupljeni i diskriminisani pod srpskim režimom. Dakle, bilo je to vreme kada nas je od proglašenja Republike kroz Ustavnu deklaraciju od 2. jula delilo ni manje ni više od dva meseca, dok je, s druge strane, prošlo skoro godinu i po dana od gašenja autonomije, a okupacija od Jugoslavije i Srbije postale aparthejd u Republici Kosovo, koja je tada bila okupirana.
I dok se delegacija američkih senatora obaveštavala o kršenju ljudskih prava i političkih i nacionalnih prava od strane srpskog režima nad Albancima na Kosovu, srpska policija je ušla u masu da je nasilno rastera. Među hiljadama ljudi koje je jurila policija, jedan čovek, Faik Rexhepi, sedeo je tačno nasred puta, prekrštenih nogu i sa rukom ispod brade, u stoičkom stavu. Pored snimanja tog vremena, Faik Rexhepi je snimljen na kultnoj fotografiji, amblematskoj slici fotoreportera Hazira Reke. A pošto je prošlo manje od dva meseca od Ustavne deklaracije od 2. jula 1990. godine, naši trgovi su bili trgovi Republike, iako je ona bila okupirana, i na tom momentu kada je Faik Rexhepi stajao na Trgu Republike, nekako je izgledalo kao da je na Trgu Republike nikla slika Albanske Odaje jer stav Faika Rexhepija je tačno stav nekoga u Albanskoj Odaji, kako mi sedimo prekrštenih nogu kada idemo u odaje po našim gradovima i selima i sastajemo se jedni s drugima. Naša autonomija je bila ugašena, parlament se nije mogao sazvati, Republika je proglašena, a na trgu okupirane Republike Kosovo je nikla Albanska Odaja sa posebnim imenom Faika Rexhepija.
Sledećeg dana, 30. avgusta, u članku pod naslovom „Albanski protest razbijen u Jugoslaviji“, piše Njujork tajms, citiram: „Specijalna policija je upotrebila pendreke i suzavac da rastera hiljade etničkih Albanaca koji su čekali delegaciju iz Kongresa Sjedinjenih Država da se žale na kršenje ljudskih prava. Oko 10.000 ljudi, skandirajući „Sloboda, sloboda“ i „SAD, SAD“, okupilo se ispred hotela u kojem se očekivalo da će delegacija od sedam republikanskih senatora razgovarati sa liderima albanske većine na Kosovu, južnoj pokrajini Jugoslavije.
Faik Rexhepi, vredni radnik i patriota, od Preševa u Prištini, Faik Rexhepi je naš čovek koji ne odlazi, naš čovek koji ostaje. A oni koji ne odlaze, oni koji ostanu, makar to bila samo jedna osoba, postaju ceo narod koji ostaje i pobeđuje. I taj dan nam je došao 9 godina kasnije, u junu 1999. godine.
32 godine posle tog protesta sa centralnom figurom Faika Rexhepija, u međuvremenu je Kosovo bilo oslobođeno i nezavisno, 28. novembra 2022. godine, Faika Rexhepija, u svom otpornom liku, monumentalizovala je u javnoj skulpturi usred Prištine mlada umetnica Eliza Shala. Možda se imidž tog čoveka koji se ne predaje nasilju srpske policije može uporediti sa čuvenim i poznatim Tenk Čovekom, čovekom koji je 5. juna 1989. nepokolebljivo stajao ispred tenkova kineskog režima koji je gušio studentske proteste na trgu Tjenanmen u Pekingu u Kini. Ali za razliku od onoga koji je i danas ostao nepoznat, kao anonimna ličnost u istoriji, Faika Rexhepija poznajemo po imenu i po njegovom radu, po njegovoj dobroti prema ljudima, prema poslu, prema narodu, prema našoj naciji.
Faik Rexhepi ostaće ovekovečen na centralnom trgu Prištine, sada Demokratske republike bez srpskih okupatora, kao što je ostao ovekovečen u našem sećanju, u sećanju porodica, društva i svih Albanaca, ne samo na Kosovu.
Neka mu je večna slava!
Hvala Vam.
Last modified: 26 фебруара, 2025