Priština, 8 maj 2025
Danas je u zgradi Vlade organizovan prijem povodom Dana pobede u Evropi, povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, uoči obeležavanja i Dana Evrope. Vršilac dužnosti premijera Republike Kosovo, Albin Kurti, zajedno sa vladinim kabinetom, pozdravio je ambasadore i predstavnike diplomatskih misija u našoj zemlji.
„Povodom istorijskog Dana pobede pre osamdeset godina, proslave koje su obeležavale kraj borbi proširile su se ne samo kontinentom, već i širom sveta. Radost i olakšanje miliona vojnika i običnih građana bilo je razumljivo, s obzirom na ogromnu ljudsku cenu rata. Do danas, ostaje najsmrtonosniji sukob u ljudskoj istoriji, sa oko 70–85 miliona izgubljenih života, od kojih je preko 60% bilo civila. Samo u Holokaustu, šest miliona Jevreja i milioni drugih su ubijeni.“ izjavio je premijer na početku svog govora.
Premijer je rekao da svaki pokušaj pronalaženja nade u toj katastrofi mora prvenstveno da se fokusira na posleratne napore kako bi se sprečilo da se nešto slično ponovi.
„Usred moralnih ruševina rata, posejano je seme mira. Decenije nakon Drugog svetskog rata obeležile su uspostavljanje glavnih međunarodnih institucija za ljudska prava, demokratiju, mir i saradnju“, rekao je premijer Kurti.
Dalje, premijer je naglasio da osamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata u Evropi postoje znaci da treba da udvostručimo naše napore da ojačamo i proširimo ove osnovne institucije uključivanjem drugih demokratskih država, poput Kosova. Dodao je da je neopravdana invazija Rusije na Ukrajinu kontinuirana pretnja miru na našem kontinentu i da za razliku od Drugog svetskog rata, pretnja agresijom sada dolazi spolja, a ne iznutra.
Ne sumnjam da možemo zajedno da prevaziđemo ove pretnje. Evropa ima resurse za odbranu i ideje za napredak. Sve što je potrebno je volja za saradnjom i osećaj solidarnosti. Stoga, na ovu osamdesetu godišnjicu Dana pobede, pozvani smo ne samo da se sećamo prošlosti, već i da štitimo budućnost,“ završio je svoj govor premijer Kurti.
Ceo govor premijera Kurtija:
Vaša Ekselencijo ambasadore Aivo Orav, šefe Kancelarije Evropske unije na Kosovu,
Poštovani ambasadori, šefovi misija, otpravnici poslova, zamenici šefova misija i predstavnici ambasada,
Članovi vlade i Skupštine naše Republike,
Poštovane dame i gospodo,
Dana 8. maja 1945. — devet dana nakon Hitlerovog samoubistva — feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je nemački instrument o predaji, čime je okončan Drugi svetski rat u Evropi. Okupili smo se ovde da obeležimo 80. godišnjicu tog dana, opšte poznatog kao Dan pobede u Evropi, ili Dan V-E, i da izrazimo zahvalnost svima koji su dali svoje živote da bi tu pobedu omogućili.
Povodom istorijskog Dana V-E pre osamdeset godina, proslave povodom završetka borbi proširile su se ne samo po kontinentu, već i širom sveta. Radost i olakšanje miliona vojnika i običnih građana bilo je razumljivo, u svetlu zapanjujuće ljudske žrtve rata. Do danas, to je ostao sukob sa najviše žrtava u ljudskoj istoriji, sa procenom od 70-85 miliona izgubljenih života, od kojih su preko 60% bili civili. Samo u holokaustu ubijeno je šest miliona Jevreja i milioni drugih.
Američki filozof i veteran Drugog svetskog rata, Džon Rals, shvatio je koliko je teško shvatiti sukob, a posebno Holokaust. Praveći oštar kontrast sa američkim građanskim ratom, primetio je: „Kada Linkoln tumači građanski rat kao Božju kaznu za greh ropstva, koju podjednako zaslužuju Sever i Jug, smatra se da Bog postupa pravedno. Ali Holokaust se ne može tumačiti na taj način“. Dubina i razmere ljudskog zla prikazanog u Drugom svetskom ratu jednostavno su bile prevelike da bi se shvatile na bilo koji drugi način osim kao neublažena moralna katastrofa.
Svaki pokušaj da se u toj katastrofi nađe razlog za optimizam mora se prvenstveno fokusirati na posleratne napore da se spreči da se nešto slično ponovi. Među moralnim ruševinama rata, zasađeno je seme mira. Decenije nakon Drugog svetskog rata bile su svedok osnivanja glavnih transnacionalnih institucija za ljudska prava, demokratiju, mir i saradnju. Posebno je prikladno da dan posle Dana V-E, 9. maja, slavimo Dan Evrope, jer su neke od najvažnijih posleratnih institucija koncentrisane na našem kontinentu, uključujući i Savet Evrope, Evropsku uniju i NATO. Kosovo je posebno savršeno mesto za proslavu ovih vitalnih međunarodnih organizacija, kojima želimo da se pridružimo. Evropa je naš kontinent, Evropa je naša sudbina. Čak se i naša himna zove „Evropa“.
Pa ipak, osamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata u Evropi, postoje znaci da moramo udvostručiti naše napore da ojačamo i proširimo ove suštinske institucije kako bi uključile i druge snažno demokratske države, poput Kosova. Ilegalna ruska invazija na Ukrajinu — stalna pretnja miru na našem kontinentu — sada je ušla u četvrtu godinu. Za razliku od Drugog svetskog rata, pretnja agresijom dolazi izvan našeg kontinenta, a ne iznutra. Zaista, današnja proslava u Moskvi — kojoj se predsednik Srbije poslušno pridružio, pod pretpostavkom da se više ne razboli — ne pokazuje ni ponos pobede nad nacizmom i fašizmom, ni saosećanje prema žrtvama Drugog svetskog rata; to pre odražava nostalgiju Rusije za marširanjem svoje vojske na zapad u Evropu. S tim u vezi, desničarski ekstremisti predstavljaju sve veću pretnju čak i najosnovnijim evropskim demokratskim društvima. Nije slučajno što su mnogi od ovih ekstremista apologete Rusije i njenih ratnih zločina u Ukrajini. Ideologija neofašizma je u prirodnom srodstvu sa besmislenom agresijom današnje Ruske Federacije.
Ne sumnjam da možemo zajedno da prevaziđemo ove pretnje. Evropa ima i resurse za zaštitu i ideje za napredak. Potrebna je samo volja za saradnjom i osećaj solidarnosti.
I tako, na ovu osamdesetu godišnjicu Dana V-E, pozvani smo ne samo da se sećamo prošlosti, već i da branimo budućnost. Iz tog razloga, prioritet Vlade koju vodim je da služi kao svetionik i bedem demokratije u našem regionu i šire. Sada više nego ikad, svi moramo da učinimo svoj deo da podržimo naše zajedničke vrednosti, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Podignimo stoga čašu — u čast svih onih koji su doprineli pobedi u Evropi 1945. godine, i sa zajedničkom odlučnošću i iščekivanjem mnogih pobeda koje dolaze.
Zahvaljujem!
Last modified: 15 маја, 2025