Premijer Kurti uputio pismo Visokoj predstavnici EU-a, Kaji Kalas o kršenju prava Albanaca u Preševskoj dolini od strane srpskog režima

11 februara, 2025

Priština, 11. februar 2025

Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti obratio se zvaničnim pismom Visokoj predstavnici za Spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednici Evropske Komisije Kaji Kalas o kontinuiranim kršenjima prava Albanaca u Preševskoj dolini od strane srpskog režima.

On je napisao da „Tokom proteklih decenija, a posebno alarmantnim intenzitetom poslednjih godina, sistematska diskriminacija, administrativna marginalizacija i ekonomsko ugnjetavanje koje su srpske vlasti nanele albanskoj zajednici zahtevaju hitnu akciju”.

U celom pismu, premijer Kurti je informisao Visoku predstavnicu Kalas o nizu kršenja prava Albanaca, od pasivizacije adresa i etničkog čišćenja administrativnim putem, do ekonomske marginalizacije, podzastupljenosti u institucijama, militarizacije, govora mržnje i nedostatka integracije.

„U ovom kontekstu akutne administrativne, ekonomske i kulturne nepravde, pozivam Evropsku Uniju da preduzme odlučnu i hitnu akciju. S poštovanjem tražim od Evropske Unije da pokrene sveobuhvatnu reviziju ovih diskriminatornih praksi, kako bi se osiguralo da Srbija poštuje svoje međunarodne i evropske obaveze. Ova revizija bi trebala da obuhvati nezavisnu istragu procesa „pasivizacije“, ekonomske podzastupljenosti o kojoj svedoče izraženi dispariteti u nezaposlenosti, i sistematsku nedovoljnu zastupljenost Albanaca u javnim institucijama.” rekao je premijer na kraju svog pisma.

Celo pismo premijera Kurtija:

Vaša Ekselencijo, Visoka predstavnice Kalas,

Želeo bih da vam skrenem pažnju na jedno duboko zabrinjavajuće pitanje u vezi sa tretmanom albanske zajednice u Preševskoj dolini. Poslednjih decenija, a posebno alarmantnog intenziteta poslednjih godina, sistematska diskriminacija, administrativna marginalizacija i ekonomska represija koju su srpske vlasti nanele albanskoj zajednici zahtevaju hitnu akciju.

Sistematska diskriminacija putem administrativnih mera

Albanska zajednica u Srbiji, koja živi uglavnom u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac – region koji se prostire na 1.250 kvadratnih kilometara duž granice Srbije sa Kosovom i Severnom Makedonijom poznat kao „Preševska dolina” – čini preko 70 odsto stanovništva na ovim prostorima. Uprkos ovom značajnom prisustvu, Albanci u Preševskoj dolini bili su izloženi ciljanoj diskriminatornoj politici koja podriva njihovo političko učešće, osnovna građanska prava, politička prava i ekonomska prava.

Administracija Aleksandra Vučića je u poslednje vreme intenzivirala ovu praksu administrativnom merom poznatom kao „pasivizaciju” stalnih adresa, gde su hiljade albanskih stanovnika sistematski brisani iz matične knjige bez njihovog znanja. Do 2021. godine, više od 6.200 Albanaca je bilo „pasivizovano“, a samo u opštini Medveđa je sa biračkih spiskova brisano oko 4.000 stanovnika. Ove brojke pokazuju da preko 10 odsto albanskog stanovništva u Preševskoj dolini više ne mogu da ostvaruju svoja najosnovnija prava kao građani Srbije. Kao rezultat, sistematsko čišćenje Albanaca sa biračkih spiskova praćeno je dramatičnim porastom podrške Vučićevoj stranci SNS, čiji je udeo glasova u pogođenim područjima porastao sa 8 na 90 odsto. Nezavisna istraživanja takođe pokazuju da su pasiviziranim Albancima uskraćene nove lične karte i pasoši, što je dodatno narušilo njihova osnovna prava.

Ovakva smišljena kampanja etničkog čišćenja administrativnim putem nije samo teško kršenje međunarodnih normi ljudskih prava, već i flagrantno kršenje obaveza Srbije po Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina, čiji je potpisnik, kao i njenih obaveza kao kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji.

Ovo je smišljen čin diskriminacije koju sponzoriše država koja ne samo da ograničava prava albanske manjine u Srbiji, već ima za cilj i da preoblikuje demografsku sliku kako bi odgovarala političkim ciljevima.

Ekonomska marginalizacija i uskraćivanje mogućnosti

Ekonomska deprivacija koja je naneta albanskoj zajednici u Preševskoj dolini je duboka, što pokazuju i sami ekonomski pokazatelji. Preševska dolina je poznata kao najsiromašniji region u Srbiji, sa stopom nezaposlenosti u opštinama od 30 do 70 odsto, što je alarmantan kontrast u odnosu na nacionalni prosek od oko 12 odsto. Ova ogromna nejednakost je pojačana namernim isključenjem iz javnog zapošljavanja i institucionalnog predstavljanja.

U opštinama u kojima Albanci čine većinu, oni su stalno nedovoljno zastupljeni na ključnim pozicijama. Na primer, i u Preševu i u Bujanovcu, gde Albanci čine većinu stanovništva, nema imenovanih albanskih tužilaca, a rukovodeće uloge u lokalnim zdravstvenim ustanovama imaju samo Srbi. U vranjskoj regionalnoj bolnici—koja opslužuje zajednice iz Preševa i Bujanovca—samo 2 od 1.000 do 1.200 zaposlenih su iz albanske zajednice. U Medveđi, od oko 2.000 opštinskih službenika, samo mali deo policijskih radnika (9 od 164 na jednom mestu i 3 od 101 na drugom mestu) su Albanci. Takva statistika ukazuje na jasan model sistemske isključenosti koja ne samo da ekonomski marginalizuje zajednicu, već i guši njen potencijal za individualni i društveni napredak.

Podjednako zabrinjava i uskraćivanje priznavanja diploma Albancima iz Preševske doline koji studiraju na kosovskim univerzitetima. Kvalifikovani mladi Albanci koji dolaze iz ovog regiona prinuđeni su da pohađaju visoko obrazovanje na Kosovu jer Srbija albanskoj zajednici u Srbiji ne nudi visoko obrazovanje na albanskom jeziku. S jedne strane, ne nudi visoko obrazovanje na albanskom jeziku, a sa druge strane, ne priznaje diplome koje steknu na Kosovu, čime im onemogućuje da služe svojim zajednicama, a samim tim dovodi do efektivnog odliva mozgova. Ova politika je lišila region od 18 generacija profesionalnih talenata, dodatno produbljujući ekonomske nejednakosti.

Kulturna represija i povreda identitetskih prava

Nedostatak tolerancije srpske vlade proteže se i na albanski kulturni i nacionalni identitet. Uprkos obavezama Srbije i prema Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina i prema njenom Ustavu – konkretno članu 79, koji nacionalnim manjinama garantuje pravo da definišu i ispolje svoje simbole – albanskoj zajednici se rutinski uskraćuje pravo da istakne svoju nacionalnu zastavu. Upotreba albanske zastave je strogo zabranjena i dovela je do čestih hapšenja i novčanih kazni. Ovo poricanje kulturnog izražavanja nije samo simbolično; predstavlja kršenje osnovnog prava albanske manjine da čuva i slavi svoje nasleđe. Pored toga, dva filma, I pabesi (Neverni) i Heshtja vret (Tišina ubija), domaća su produkcija dovedena na ekrane Preševske doline. Međutim, 10. juna 2023. njihov nastup u Bujanovcu zabranili su Tužilaštvo i Policija. Istog dana saslušani su producent Gani Veseli i reditelj Jetmir Ismaili. Viši sud u Vranju je 20. jula 2023. godine pozvao Veselija na ročište i kaznio ga novčano.

Institucionalizovan govor mržnje i politizovano sudsko nedelovanje

Atmosferu netolerancije dodatno pogoršava širenje govora mržnje. Pogrdne izraze kao što je „šiptari“ rutinski koriste državni zvaničnici i mediji koji su u skladu sa vladajućim režimom, podstičući atmosferu neprijateljstva i diskriminacije. Uprkos dokumentovanim slučajevima govora mržnje, uključujući javne izjave ličnosti poput bivšeg ministra Unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, pravni alati ostaju i dalje neefikasni. Sudovi su u više navrata odbacivali slučajeve u kojima su Albanci protestvovali protiv upotrebe govora mržnje od strane državnih zvaničnika, što odražava ispolitizovano pravosuđe koje ne poziva počinioce na odgovornost. Tužba protiv Vulina podneta je 25. avgusta 2019. godine i posle dugotrajnog pravnog procesa stigla je do Ustavnog suda, koji još nije razmatrao slučaj. Ovo prećutno državno odobravanje govora mržnje ne samo da ugrožava albansku manjinu, već i uništava vladavinu prava i demokratske principe.

Neispunjene integracione obaveze i militarizacija

Brojne obaveze Vlade Srbije da integriše albansku zajednicu u javni život bile su razočaravajuće. Sporazumi i planovi – poput Deklaracije o demilitarizaciji iz 2001. godine, Sporazuma o reorganizaciji Koordinacionog tela iz 2009. godine i Plana sedam tačaka iz 2013. godine – istakli su jasna dostignuća za integraciju Albanaca u političkoj, ekonomskoj i kulturnoj sferi. Međutim, ove obaveze su ostale neispunjene. Umesto da se svedoči obećani razvoj, region je video povećanu militarizaciju, depopulaciju kroz „pasivizaciju“, odliv mozgova mladih i isključenost iz državnih institucija. Štaviše, izražavamo najdublju zabrinutost zbog uspostavljanja jedne od najvećih srpskih vojnih baza „Jug“ u Bujanovcu zajedno sa takozvanim „humanitarnim centrom“ u Nišu, koji funkcioniše kao obaveštajni centar koji podržava Rusija. Takođe, uspostavljanje 48 isturenih vojnih baza duž granice Kosova i Srbije, konkretno u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, izaziva ozbiljnu bezbednosnu zabrinutost i dodatno doprinosi militarizaciji regiona. Ovo se koristi kao sredstvo zastrašivanja, dodatno obeshrabrujući bilo kakve pokušaje istinske integracije ili političkog učešća lokalne albanske zajednice. Štaviše, nedavno vraćanje obaveznog vojnog roka od strane Vlade Srbije predstavlja veliku pretnju za Albance u Preševskoj dolini, rizikujući masovno raseljavanje i ponavljanje prošlih trauma.

Vaša Ekselencijo, kako EU ide napred u svom procesu proširenja, imperativ je da Srbija uskladi svoju domaću politiku sa osnovnim vrednostima i standardima Evropske Unije. Tekuća i sistematska represija nad albanskom zajednicom u Preševskoj dolini suprotna je ovim vrednostima i dovodi u ozbiljnu sumnju spremnost Srbije da prihvati principe demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.

U ovom kontekstu akutne administrativne, ekonomske i kulturne nepravde, pozivam Evropsku Uniju da preduzme odlučnu i hitnu akciju. S poštovanjem tražim od Evropske Unije da pokrene sveobuhvatnu reviziju ovih diskriminatornih praksi, kako bi se osiguralo da Srbija poštuje svoje međunarodne i evropske obaveze. Ova revizija bi trebala da obuhvati nezavisnu istragu procesa „pasivizacije“, ekonomske isključenosti o kojoj svedoče izraženi dispariteti u nezaposlenosti, i sistematsku nedovoljnu zastupljenost Albanaca u javnim institucijama.

Cenim vašu hitnu pažnju ovom važnom pitanju.

Iskreno,

Albin Kurti
Premijer Republike Kosovo

– U prilogu pogledajte kratko poređenje sa Republikom Kosovo u pogledu prava srpske manjine

Aneks – Napredna prava u Republici Kosovo protiv sistemske diskriminacije u Srbiji

Za razliku od Srbije, kosovski pravni okvir i politike osiguravaju da se svakom građaninu nude jednaka prava, zastupljenost i mogućnosti. U potpunoj suprotnosti sa sistemskom diskriminacijom u Srbiji – gde je preko 6.200 Albanaca (ili 10 odsto Albanaca) Preševske doline „pasivizovano“, a stopa nezaposlenosti u oblastima sa albanskom većinom dostiže i do 70%.

Opštine sa srpskom većinom na Kosovu imaju koristi od jake lokalne uprave; u mnogim slučajevima Srbi drže preko 80% mesta u opštinskim skupštinama. Na nacionalnom nivou, ustavne odredbe garantuju da srpska zajednica dobije najmanje 10 rezervisanih mesta u Skupštini od 120 mesta, obezbeđujući da se njihov glas čuje. Ovaj model je u oštroj suprotnosti sa Srbijom, gde se Albanci – uprkos tome što su većina u tri opštinska regiona – suočavaju sa skoro potpunim isključenjem sa ključnih javnih funkcija i imaju samo jednog predstavnika u Skupštini Srbije. U istoriji Srbije posle Miloševića nijedan Albanac nikada nije bio postavljen za ministra u Vladi Srbije.

Na Kosovu, dvojezičnost i kulturna raznolikost su suštinski principi. Srpski je službeni jezik na svim nivoima uprave i na nacionalnoj javnoj televiziji – RTK nudi kanal na srpskom jeziku. Srpska zajednica se obrazuje na svom jeziku i, uprkos činjenici da Berlinski procesni sporazum o međusobnom priznavanju diploma još nije primenjen na nivou šest zemalja Zapadnog Balkana, omogućili smo verifikaciju fakultetskih diploma srpskoj zajednici radi zapošljavanja u javnim institucijama. Srbija niti nudi univerzitet na albanskom jeziku za albansku zajednicu u Srbiji niti priznaje njihove diplome stečene na Kosovu.

Štaviše, kosovska vlada izdvaja više od 15 miliona evra godišnje za očuvanje srpske kulturne baštine, podršku kulturnim institucijama i zaštitu verskih objekata. Ovaj nivo podrške je u direktnoj suprotnosti sa restriktivnom kulturnom politikom u Srbiji, gde je čak i upotreba nacionalnih simbola od strane etničkih Albanaca zabranjena.

Ekonomske politike na Kosovu su dizajnirane da smanje nejednakosti između opština i između etničkih zajednica. Na primer, ciljane inicijative u opštinama sa srpskom većinom dovele su do stope rasta zaposlenosti koja prelazi 20 procenata godišnje, pri čemu je do 15 procenata pozicija u javnom sektoru rezervisano za lokalne profesionalce. Ove mere ne samo da promovišu ekonomske mogućnosti, već i olakšavaju socijalnu integraciju – pristup koji je u suprotnosti sa ekonomskom isključenošću i visokom stopom nezaposlenosti (u rasponu od 30 do 70 procenata) Albanaca u Preševskoj dolini.

U sektoru bezbednosti i pravde, Kosovo ima snažne mehanizme i pravne garancije koje štite srpsku manjinu i promovišu učešće. U onim opštinama u kojima zajednica kosovskih Srba čini većinu, ona uživa poboljšana prava učešća i zaštitu od diskriminacije i zločina iz mržnje. Nezavisni pravosudni organi aktivno istražuju i smanjuju incidente govora mržnje, što rezultira sigurnijim okruženjem za srpsku zajednicu. Tokom poslednjih pet godina, diskriminatorni incidenti su smanjeni za više od 50 odsto, što pokazuje efikasnost ovih mera. U Srbiji je, nasuprot tome, govor mržnje protiv etničkih Albanaca široko rasprostranjen, a odgovornost ostaje neuhvatljiva zbog politizovanog pravosuđa.