Tetovo, 14. april 2023
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na Memorijalnoj akademiji u slavu života palog borca Albana Ajetija povodom 24. godišnjice njegove smrti, organizovane u glavnom amfiteatru Univerziteta u Tetovi.
Premijer Kurti je u svom govoru prisutnima uzvisio lik borca OVK Albana Ajetija, koji je napustio studije u Tetovu i pridružio se Oslobodilačkoj vojsci Kosova u borbama protiv srpskih snaga u Žegocu, Gornje Gnjilane, gde je i pao.
„Itinereri puteva koje su pratili pali borci, grade mapu slobode nacije, u kojoj svako mesto i svaki put moraju biti precizno zabeleženi i označeni! Upravo ti znaci, oni koji traže od nas da dođemo iz Prištine ovde u Tetovo da se setimo jednog palog borca iz Gnjilana“, rekao je premijer.
Pod nadimkom „Pëllumbi“, Alban Ajeti se borio u uniformi OVK kao borac 171. brigade „Kadri Zeka“, u Operativnoj zoni Karadak, zajedno sa Pajazitom Ahmetijem, Sali Mustafom, Fadilom Rashitijem, Skenderom Veselijem, Raifom Musliuom i mnogim drugim vojnicima iste zakletve i iste uniforme.
Prema riječima premijera Kurtija, postoji mnogo načina da se ide putevima heroja i palih boraca: od učenja o njihovim idealima, do sleđenja tih ideala. „U slučaju palog borca Albana Ajetija, možemo se orijentisati ka njegovom radu i životu kroz reči samog Albana, onako kako ih je artikulisao i aranžirao u svojim pesmama, za koje je smatrao da su dovoljno važne da ih čuva u tajnosti“, naglasio je on.
Između ostalog, premijer je rekao da su životi palih boraca zaista presečeni u bitkama, ali se njihovi produžeci protežu od prošlosti ratnog vremena do naše sadašnjosti, u beskrajnim oblicima, kao danas ovde u Tetovu, u kome smo okupili da se setimo dela Albana Ajetija, studenta Univerziteta u Tetovi, pesnika hroničara iz Gnjilana i palog borca„Pelumbija“ OVK. (Goluba)
Slava samopisnom i doživljenom delu Albana Ajeta kao i svim borcima palim za slobodu Kosova.
Govor premijera Kurtija:
Poštovani rektoru Univerziteta u Tetovi, profesoru Kushtrim Ahmeti,
Poštovani zameniče premijera Severne Makedonije, g. Artanu Grubi,
Poštovani predsedniče DUI, g. Ali Ahmeti,
Poštovani komandante Bezbednosnih snaga Kosova, generalu Bashkim Jashari,
Poštovani direktoru Kosovske obaveštajne agencije, g. Petrit Ajeti, brat palog borca Albana Ajetija,
Poštovani čika Sheqire i ostali članovi porodice,
Poštovani generalni direktoru Kosovske policije, pukovniče Gazmendu Hoxha,
Poštovani predsedniče Senata Univerziteta u Tetovi, g. Vulnetu Ameti,
Poštovani zameniče ministra odbrane Kosova, g. Shemsi Syla,
Poštovani gradonačelnici opština Tetova i Gnjilane, g. Bilall Kasumi i g. Alban Hyseni,
Poštovani muftija Qani Efendi Nesimi,
Uvaženi ambasadoru Republike Kosovo u Severnoj Makedoniji g. Florent Qehaja,
Uvaženi predsedavajući Udruženja boraca NOV, g. Fazli Veliu,
Poštovani prorektori, dekani i profesori i studenti Univerziteta u Tetovu,
Poštovani ratni veterani, invalidi i porodice palih boraca,
Dame i gospodo,
Sestre i Braćo,
Itinereri puteva koje su pratili pali borci, grade mapu slobode nacije, u kojoj svako mesto i svaki put moraju biti precizno zabeleženi i označeni! Upravo ovi znaci, oni koji traže da dođemo iz Prištine u Tetovo da se setimo jednog palog borca iz Gnjilana. Na putevima slobode, često su pali borci i asfalteri i vodiči! Dužnost nam je, dakle, da uvek držimo otvorenim puteve koje su otvorili na pali borci slobode, povodom čega je potrebno da se te staze utabaju i mesta u koja one vode da se posećuju s vremena na vreme i što češće.
Mnogo je načina da se ide putevima kojima su išli heroji i pali borci: od saznanja o njihovim idealima, do sleđenja tih ideala. U slučaju palog borca Albana Ajetija, možemo se orijentisati na njegov rad i život preko Albanovih sopstvenih reči, kako ih je artikulisao i rasporedio u svojim pesmama, koje je smatrao dovoljno važnim da ih sačuva u tajnosti.
Baš kao što je tri meseca nakon oslobođenja Kosova otkrivena skrivena Albanijeva pesma o njegovoj majci, u čijem prvom stihu je Alban zamolio svoju majku Fazliju da ne plače jer je umro. Sačuvano je više od 40 njegovih pesama kroz koje se može razumeti svet misli i osećanja njihovog autora Albana Ajetija, posebno tokom rata. Dakle, kao da je danas, 14. aprila 1998.godine u 10:45, Alban je napisao pesmu o Ademu Jashariju, naravno, ne znajući da će datum ne znajući da će datum kada je napisao ovu pesmu,
godinu dana kasnije postati datum kada će i on sam pasti.
Dok je Albani pisao poeziju za Adema Jasharija i mesec dana ranije, 10. marta 1998. godine, tri dana nakon Ademovog pada, kao što je takođe pisao poeziju za Hamzu Jasharija, dan kasnije, 11. marta. Kako što izgleda on je stekao naviku pesnika hroničara, prateći korak po korak borbu Oslobodilačke vojske Kosova pišući pesme o njenim palim borcima, još ne znajući da će im se i sam pridružiti.
To postaje jasno kada pratimo datume ispod Albanijevih pesama, kao što je slučaj pesme „Simboli slobode“, koju je Alban napisao uveče 18. februara 1997. godine, dok je bio ovde u Tetovu kao student. Ova pesma je posvećena Zahiru Pajazitiju, Hakifu Zejnullahuu i Edmondu Hoxhi i napisana je samo 18 dana nakon njihovog pada, 31. januara 1997. godine.
Citiram:
„Nisu se predali albanski momci,
jer su naučeni da slobodni,
lete nad nebom domovine…
Ne, nikada nećete umreti, vi simboli slobode“
Ovo je Albani napisao u svojoj pesmi o Zahiriju, Hakifiju i Edmondiju, 1997. godine ovde u Tetovu, tkajući stihove u drugom licu množine, sa ‘vi’, u kojoj se obraća trojici palih boraca rečima: „Ne, nikada nećete umreti, vi simboli slobode.“
Kad se vratio iz Tetove u Gnjilane, pridružio se Oslobodilačkoj vojsci Kosova, Alban Ajeti je nastavio da piše pesme o Gnjilanu, o Kosovu, o ratu i smrti za otadžbinu, o Bekimu Berishi i Adrijanu Krasniqiju, kao i o proleću slobode, čije prve dane samo što je upoznao. To je zato što je 15. aprila 1999. godine Alban Ajeti poginuo u borbama sa srpskim snagama u Gornjem Žegocu, postavši pali borac za slobodu. Sa nadimkom „Pëllumbi (Golub)“, Alban Ajeti se borio u uniformi OVK kao borac 171. brigade „Kadri Zeka“, u Operativnoj zoni Karadak, zajedno sa Pajazitom Ahmetijem, Salijem Mustafom, Fadilom Rašitijem, Skenderom Veselijem, Raifom Musliu i mnogim drugim vojnicima iste zakletve i uniforme.
Oslobodilačka vojska Kosova se suprotstavila srpskim okupatorskim snagama koje su sprovodile plan genocidnog istrebljenja širom Kosova, ubijajući i masakrirajući i koristeći seksualno silovanje kao ratno oružje. Današnji datum se poklapa i sa danom sećanja na žrtve seksualnog nasilja u poslednjem ratu na Kosovu, tako da sam i današnji dan počeo u Prištini sa odavanjem počasti, svim žrtvama i preživelima ovog ratnog zločina.
Istina, životi boraca su sasečeniu bitkama, ali njihovi produžeci sežu od prošlosti ratnog vremena do naše sadašnjosti, u beskrajnim oblicima, kao danas ovde u Tetovu, u kome smo se okupili da se prisetimo dela Albana Ajetija, studenta Univerziteta u Tetovu, pesnika hroničara iz Gnjilana i „Pelumbia“ palog borca OVK-a. Međutim, Alban nije uspeo da završi studije farmacije i nije uspeo da dobije diplomu Univerziteta u Tetovu jer je vreme zahtevalo da status studenta zameni sa onim borca za slobodu. Ali, upravo boreći se za slobodu Kosova, dobio je diplomu narodnog palog borca, diplomu koju nijedan univerzitet na svetu ne može da izda, a koju je Albani dobio pod amblemom OVK-a. Upravo ta razlika, ona koja čini istoriju i ona koja nas je danas okupilaovde, da se setimo Albana i da se setimo Albana i njegovih drugova po oružju.
Naravno, nije slučajno da je ovaj vaš i naš univerzitet, na koji je došao Alban, pokrenut i izgrađen uz mnogo žrtava i krvi palih boraca. Uskoro će se navršiti tri decenije od osnivanja ovog univerziteta čiji je prvi rektor poznati profesor Fadil Sylejmani.
Last modified: 26 априла, 2023