Priština, 23. decembar 2024
Narodni ansambl pesama i igara „Shota” je proslavio 60 godina postojanja kao profesionalni ansambl. Premijer Republike Kosovo Albin Kurti je bio pozvan na ovaj događaj.
Smatran jednim od naših dragocenih blaga, ansambl “Shota” je dirnuo srca publike u svakom uglu sveta, koji je počeo kao amaterski ansambl 1948. godine, a uzeo maha 1964. kada je postao profesionalni ansambl, uvodeći novu eru za našu nacionalnu umetnost i tradiciju.
Premijer je ovom prilikom podsetio na 1984. godinu kada je ovaj ansambl, zajedno sa Nexhmijom Pagarusha, predstavljao našu kulturu na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, kao i 1985. i 1986. godinu kada su trijumfovali na međunarodnom festivalima u Sidmutu i Dižonu.
„Ni u najtežim vremenima, kao u 90-im, kada je Kosovo živelo pod režimom aparthejda Srbije, „Shota“ nije stala. Zahvaljujući dobrovoljnom radu svojih članova, oni su održavali našu umetnost i tradiciju živom, davajući koncerte na Kosovu, u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Švajcarskoj, Turskoj, Francuskoj i mnogim drugim zemljama. 15. septembra 1999. godine održali su svoj prvi posleratni koncert u Narodnom pozorištu, simbol našeg kulturnog i nacionalnog preporoda i kontinuiteta. Danas, posle 60 godina profesionalnog ansambla, broje preko 7.500 koncerata i prezentacija i niz međunarodnih nagrada, uključujući i poslednji trijumf u Španiji 2024. godine. Danas je nemoguće da ne stanemo i da se zahvalimo svima koji su bili na početku ovog velikog ansambla“, rekao je premijer Kurti u svom govoru.
Među prvim članovima ansambla su Hylkie Sadiku, Marcel Tupeci, Ramadan Ramadani, Hazbie Kovaci, Ylfete Raca, Shkelzen Zhubi, Haki Shkreli, Bashkim Loshi i mnogi drugi. Zahvaljujući njima i njihovoj posvećenosti, „Shota“ se uobličila kao kulturna snaga koja nas čini ponosnim i do danas. Premijer je posebno zahvalio Nahire Suroi i Sevime Gjinali, koje su sa neviđenom posvećenošću i strašću rukovodile ansamblom, kao primerom moći umetnosti i liderstva u službi naše nacionalne kulture.
Tokom godina, ansambl je sarađivao i sa najvećim kompozitorima, umetnicima i istraživačima naše kulture, kao što su Rexho Mulliqi, Fahri Beqiri, Zeqiria Ballata, Severin Kajtazi, itd., kao i sa etnomuzikolozima kao što su Lorenc Antoni, Rexhep Munishi i Bahtir Sheholli, koreografima Xhemali Berisha, Haki Mulliqi, Sylejmon Shala, Panajot Kanaqi, Gezim Kaceli, Besim Jazegjiu i mnogi drugi.
U zaključku, premijer je u svom obraćanju umetnicima Ansambla „Shota“ rekao da oni ne samo da čuvaju našu baštinu, već da je žive da bismo je mi doživeli, zahvalivši im se na posvećenosti i ljubavi prema umetnosti i kulturi, i poželevši im srećnu 60. godišnjicu osnivanja uz nove uspehe u godinama i decenijama koje dolaze.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani ministre Kulture, omladine i sporta, g. Hajrulla Çeku,
Poštovani bivši ministri Kulture, omladine i sporta naše Republike,
Poštovani direktore Nacionalnog ansambla pesama i igara „Shota“ Mehmet Xhemajli,
Poštovani rukovodioci i bivši rukovodioci Saveta Narodnog ansambla „Shota“,
Dragi umetnici i prijatelji kulture,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Večeras smo ovde da odamo počast jednom od naših najdragocenijih blaga – Nacionalnom ansamblu pesama i igara “Shota”. Njihova istorija počinje 1948. godine kao amaterski ansambl i uzima maha 1964. godine kada postaje profesionalni ansambl, otvarajući novu eru naše nacionalne umetnosti i tradicije. Uzimajući elemente duhovnog kulturnog nasleđa i postavljajući ih na scenu, „Shota” je dotakla srca publike u svim krajevima sveta.
S ponosom se prisećamo 1984. godine kada su zajedno sa Nexhmijom Pagarusha predstavljali našu kulturu na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu ili 1985. i 1986. godine kada su trijumfovali na međunarodnim festivalima u Sidmutu i Dižonu. Gledajući njihove nastupe, često zastanem i pomislim: da li je ovo Besnik Graiçevci ili je to sam Luigj Gurakuqi ili Isa Boletini, koji nam se vraćaju u život tim pokretima? Ili je to možda Rexhep Çeliku reinkarniran u igri generacija naših nacionalnih igrača. A kada na sceni vidim Suzanu Drenica i Artu Mulliqi, osećam se kao da sam ispred ilirskih princeza koje nose šarm i plemenitost naših predaka.
Zatim, tu su grupe plesača, koje svojom sinhroničnošću podsećaju na nekadašnje praznike, gde je svaki pokret izražavao radost, poštovanje i zajedništvo. Onda su tu muzičari, ti majstori zvuka, koji nam uz çifteliju, frulu i lahutu donose melodije koje su kroz pesmu povezivale naš narod kroz bezbroj generacija. Kada ih slušam, ponekad mi se učini da to nisu samo muzičari „Shote”, već drevni rapsodi koji nam vraćaju prošlost.
Od melodije Gentove çiftelije do harmonije čitavog orkestra na čelu sa Fitimom, podsećaju nas da našu kulturu ne samo čuvamo, već da je svako od nas živi i oseća svaki dan.
Poštovani prisutni,
Ni u najtežim periodima, poput devedesetih, kada je Kosovo živelo pod režimom aparthejda Srbije, „Shota” nije stala. Zahvaljujući dobrovoljnom radu njenih članova, održali su našu umetnost i tradiciju u životu, koncertirajući na Kosovu, u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Švajcarskoj, Turskoj, Francuskoj i mnogim drugim zemljama. Oni su 15. septembra 1999. godine održali svoj prvi posleratni koncert u Narodnom pozorištu, simbol našeg nacionalnog i kulturnog preporoda i kontinuiteta.
Danas, posle 60 godina profesionalnog ansambla, broje preko 7.500 koncerata i prezentacija i niz međunarodnih nagrada, uključujući i poslednji trijumf u Španiji 2024. Danas je nemoguće ne zastati i zahvaliti se svima koji su bili tu na početku ovog velikog ansambla. Među prvim članovima su Hylkie Sadiku, Marcel Tupeci, Ramadan Ramadani, Hazbie Kovaci, Ylfete Raca, Shkelzen Zhubi, Haki Shkreli, Bashkim Loshi i mnogi drugi. Zahvaljujući njima i njihovoj posvećenosti, „Shota“ se uobličila kao kulturna snaga koja nas čini ponosnim i do danas. Rad i vizija ovih pionira postavili su temelje ansambla, dajući život jednoj živoj tradiciji koja nosi naš duh i istoriju na svakoj sceni na kojoj se izvodi.
Ansambl je sarađivao i sa najvećim kompozitorima, umetnicima i istraživačima naše kulture, a večeras ovde moramo zajedno da se setimo Rexhe Mulliqija, Fahrije Beqirija, Zeqirija Ballata, Severina Kajtazija itd. Podsetimo se i etnomuzikologa Lorenca Antonija, Rexhepa Munishija i Bahtira Shehollija, koreografa Xhemalija Berishe, Hakija Mulliqija, Sylejmona Shalje, Panajota Kanaqija, Gezima Kaçelija, Besima Jazegjiua i mnogih drugih. Takođe, želim da se zahvalim i izuzetnim rukovodiocima ovog ansambla koji su svojim radom i vizijom doveli „Shotu” do uspeha. Posebna zahvalnost ide Nahiri Suroi i Sevimi Gjinali, koje su režirale ansambl sa neviđenom posvećenošću i strašću. One su primer moći umetnosti i liderstva u službi naše nacionalne kulture.
Dragi umetnici „Shote“,
Vi, ne samo da čuvate naše nasleđe – vi ga živite da bismo ga mi doživili, vi ga inspirišete i vodite ga u budućnost za decu koja tek treba da se rode.
Hvala vam na posvećenosti i ljubavi prema našoj umetnosti i kulturi.
Čestitamo Vam 60. godišnjicu profesionalnog ansambla i nove uspehe u godinama i decenijama koje dolaze!
Hvala Vam.
Last modified: 24 децембра, 2024